Ово је баш занимљиво и подсетило ме на то да показује како нам школство претрчи преко неких ствари. То се уради тако да деца не умеју гледати на сат. Једноставно их нико не научи да постоји подела управо са тим цртицама као и код декадног система (да знају шта представља цртица на бројчанику сата) и колико је то времена. Па деца не разумеју колико то износи и да се сходно томе и у декадном систему јединица може изделити на безброј мањих чинилаца (почињу да раде разломке у трећем разреду, а не разумеју шта је то).https://postimg.cc/nXwp9rYq]popular baby names 2005[/url]
Ja imam samo crtice... Dobro da znam gde sam pošao, i kad sam pošao...
„Поломио“ сам се да унуку научим да гледа на сат и зна колико је то времена. За то време њена мајка (моја ћерка, наравно) стално говори да не оптерећујем дете...То је та површност која утиче на заглупљивање сопственог детета...али употребу телефона јој не ограничава и ствара зависност код детета и став – хи-хи-хи, хе-хе-хе јер само гледају неке **greška. Ја, међутим, учим унуку да ради у Word-у (од припреме документа, подешавањима, до осталих ствари). Наравно, крећемо полако и са Excelo-ом и тежим да је заинтересујем да зна колико је то моћан програм (за почетак радимо уписивања у табеле и правимо „дигитрон“ – у том програму и сличне ствари).
Сада се бакћем са разломцима јер су на крају трећег разреда нешто мало започели. Суштина је да деца схвате шта то представља, а тек потом следе правила рада, која се свакако морају научити.
Не знам зашто је то битно? Пунолетан сам.Koliko ti je godina?