Motori sa i bez turbine prednosti i razlike

na rusu 1025 se skoro ni ne cuje posle gasenja,mozda sekundu dve...na ursusu 1634 oko 3.4 sekunde,a na laverdi(iveco-fiat motor) kada se ugasi motor,ponekad i do 7-8 sekundi-e sad sta to znaci kod svakoga-ne znam.
 
Ma ja verujem da je dobro čim ja mogu prstima da je zavrtim i ona ide lepo kad pustim.Ovo što piše o kvarovima je toliko generalizovano da nema smisla ni obazirati se na to.
 
turbina treba samo da se cuje kad je traktor ukljuci pri opterecenju, onaj karakteristican "zvizduk" vazduha koji struji, i to samo kad traktor krece iz mesta...
proveri lezajeve da li su "pojedeni"... inace kod rusa sve zavisi od traktora do traktora kako je koji podesen, naravno fabricki... video sam da su neki ljudi "instalirali" merace pritiska turbine u kabinu da prate rad...
 
srdjan7 je napisao(la):
na rusu 1025 se skoro ni ne cuje posle gasenja,mozda sekundu dve...na ursusu 1634 oko 3.4 sekunde,a na laverdi(iveco-fiat motor) kada se ugasi motor,ponekad i do 7-8 sekundi-e sad sta to znaci kod svakoga-ne znam.
Kliknite za proširenje...

Turbina (ili tačnije sklop turbine i kompresora) ima klizne ležajeve dizajniranetako da, čim se rotor zavrti dovoljno brzo, on počinje da "lebdi" na jako tankom sloju ulja, što je prkazano na donjoj slici:



5.5.png


250px-Hydrodynamic_lubrication_attitude_angle.svg.png


U kliznom ležaju nalaze se posebni utori napravljeni tako da omoguće "podilaženje" ulja u prostor između rotora i statora (ležaja). U trenutku pokretanja turbine, rotor (mislim na vratilo) i ležaj su u direktnom kontaktu, dakle metal na metal. Pošto turbina ubrzava sa ekstremno velikim ugaonim ubrzanjem to su vratilo i ležaj vrlo kratko u fizičkom kontaktu jer brzo dolazi do pojave hidrodinamičkog podmazivanja tj. vratilo a sa njim i rotori turbine i kompresora počinju da "lebde" na sloju ulja. To je jedini način na koji je moguće postići tako velike brojeve obrtaja koje postižu moderne turbine, daleko preko 100.000 obrtaja.

Prema navedenom, podmazivanje ležajeva turbine je od krajnje važnosti za njeno funkcionisanje i dugotrajnost. Velika naprezanja, visoke temperature i agresivna sredina razlog su zašto se motorima sa turbinom ulje mora češće mijenjati a "trošenje" ulja koje se zapaža kod takvih motora uzrokovano je propuštanjem zaptivki na vratilu turbine (semeringa).

Problem svih turbina je početak rada i prestanak istog. U trenutku startovanja motora, ulja u prvim trenutcima rada nema dovoljno pa neko kratko vrijeme dolazi do fizičkog kontakta vratila i ležajeva. To naravno dovodi do njihvog habanja. Veći problem nastaje u trenutku prestanka rada motora, posebno ako je on nagao, tj. isključimo motor koji je tren prije toga bio na visokim obrtajima. Zamislite šta se dešava kada odjednom nestaje ulja (ne radi motor - ne radi ni pumpa koja šalje ulje u ležaj turbine). Ulje je u tom trenutku jako toplo i viskozitet mu je nizak pa se hidrodinamičko podmazivanje prekida jako naglo. U tom trenutku, kada se turbina i kompresor vrte na, pretpostavimo, 40-50k obrtaja (često i mnogo više), dolazi do fizičkog kontakta između vratila i kliznog ležaja, tj. imamo dodir metal na metal, direktno, bez ulja između.

Kako bi se taj problem, koji i predstavlja faktor koji vremenom uništi turbinu, eliminisao, na nekim motorima se postavljaju električne pumpe za ulje koje ostvaruju njegovu cirkulaciju prije startovanja samog motora i njegove mehaničke pumpe a sa druge strane, održavaju cirkulaciju ulja neko vrijeme nakon prekida rada motora kako bi se turbina zaustavila u režimu stalnog podmazivanja. Takva rješenja se vidjaju na nekim sportskim automobilima, divovskim damperima, brodskim motorima, a posebno u energetskim postrojenjima kakva su hidroelektrane i termoelektrane.
 
Posto vidim da ima dosta strucnih ljudi u ovoj temi imao bih jedno pitanje. Na svom Massey fergusonu 3065 imam motor koji se vodi kao perkins t4.236. i po katalogu taj motor na traktoru ima 82 do 85 ks. Isti taj motor nosi i traktor massey ferguson 3070 i on ima oko 90 ks, a isti taj motor na JCB kombinirki ima 102 ks. U katalozima koje ja imam ne mogu da vidim nikakvu razliku (meni vidljivu, naglasavam jer nisam dobar u masinstvuili cemu vec) , pitanje je kako su izvukli toliko veliku razliku , mogu li ja to isto da uradim na mom motoru i koliko bi to stetilo masini? Da li treba da menjam nesto od sklopova i delova ili je samo stvar u podesavanju bos pumpe i turbine?
 
Mozda ima razlike u broju klipova? Moze biti jako puno kombinacija, drugacije punjenje bos pumpe, pa onda da li ima interkuler, pa da li ima turbo, pa na kraju moguca je i varijanta sa i turbom i intrekulerom.
 
3065 i 3070 imaju po 4 klipa ali po Konedata motor ne nosi istu oznaku, kod 3065 je AC4.236 a kod 3070 je AT4.236. Dimenzije klipa su iste ali kao što reče mucobieno, tu je podešavanje pumpe, turbine, interkuler, možda sam klip nije isti (jeste po prečniku ali nije po obliku)?
 
I mene je bunilo to sto je na jednom oznaka AC a na drugom AT, skinuo sam kaatalog perkinsa sa specifikacijama motora prema broju motora i tamo ne postoji motor ac i at , vec samo motori sa i bez turbine. Znaci oznaka T 4. 236 oznacava turbo motor sa 4 cilindra i sa zapreminom 0d 236 kubnih inca. Moju traktor po broju motora nosi motor t4.236 sto se i slaze posto imam turbinu. E sad , u svim katalozima koje sam nasao ne vidim nikakvu razliku u klipovima koji se montiraju, samo sam uspeo da iskopam da idu druge dizne i da je pritisak na diznama kod jednog 230 a kod drugog 250 bara. fizicki su iste ali je pritisak veci , za pumpu i turbinu
nisam nasao parametre podesavanja.
 
Podizanje snage na snagu 3070 nema nekog smisla jer se radi o maloj razlici, tek desetak KS. Podizanje snage na 100KS je, po mom mišljenju, već malo previše, zagrijavanje motora je dosta veće pa bi i hladjenje moralo da se modifikuje, masa traktora bi bila ista pa snagu ne bi mogao baš adekvatno da iskoristiš jer bi teško mogao da nosiš tako velike priključke ili da ih vučeš zbog nedostatka mase...

Po mom mišljenju, neisplativa modifikacija od koje ne bi imao mnogo koristi. Ako ti je motor pri kraju to je već nešto drugo jer bi tda svakako mijenjao dizne i još koješta, majstor bi bio pri ruci tako da bi se moglo nekako sve ukomponovati u rad i troškove oko generalne, mada se opet vraćamo na smisao takve petljavine zbog 10 ili 20KS.
 
Motor ,bar po mom misljenju nije pri kraju , ali imam problema sa bos pumpom . Radjena je i od tada kao mrtav konj je , pa planiram da je ponovo nosim kod drugog bosiste da je radi , a kad to vec radim zasto nebih malo i tjuningovao? I ja mislim da bi mi tih desetak konja malo znacilo , posto ne koristim ni polovinu njegovih mogucnosti tesko da bih ga grejao ali bi ipak pokusao da podignem snagu. Naravno da pre nego sto odnesem kod majstora pokusavam da saznam sto vise detalja jer prethodnog puta to nisam uradio i sad moram ponovo da radim pumpu.
 
ja zelim da ugradim turbo sarzer na 560... Pa bi zelo da pitam da li je to neko vec radio i da li je to pametno...? :)
 
Ako neko zna odgovor . Aktuator turbine se uopšte ne pomera i podešen je u baš utegnut položaj. Pa me interesuje kako to utiče na rad motora. Tako je od kako sam kupio traktor.
 
Goran G. je napisao(la):
Turbo punjaci su jedan od nekoliko sistema za dodatno unošenje vazduha u motor tj. one kompresuju (smanjuju zapreminu) vazduha koji ulazi u motor. Prednost smanjivanja zapremine vazduha koji ulazi u motor kroz usisnu granu je da dozvoljava motoru da ima više vazduha u cilindru, a samim tim više goriva treba da bi se napravila odgovarajuca smesa. Samim time, dobija se više snage iz svake eksplozije unutar svakog cilindra motora. Motor sa turbo punjacem po definiciji proizvodi više snage od motora koji nema turbo punjac, a to znacajno poboljšava odnos snaga / težina motora.

turbo3o.jpg

Uprošcena shema motora sa turbo punjacem
Air filter – filter vazduha, Turbocharger – turbo punjac, Intake – usisna grana, Exaust – izduvna grana

Da bi turbo punjaci postigli odgovarajucu kompresiju, turbo punjac koristi izduvne gasove motora da bi zavrteo svoju turbinu koja opet ubrzava unos vazduha. Turbina turbo punjaca se obicno vrti od 100 do 150 hiljada obrtaja u minuti, a kako je direktno povezana na izduvnu granu motora temperature na kojima turbina radi su veoma visoke.

Osnove:
Najlakši nacin da dobijete više snage iz motora je da povecate kolicinu vazduha i goriva koje motor može da sagori. Jedan od nacina je da se poveca zapremina bilo povecanjem zapremine cilindara ili dodavanjem cilindara. Ako taj nacin nije moguc ili isplativ, turbo punjac je jednostavnije i kompaktnije rešenje.

Turbo punjaci omogucavaju motoru da sagori više goriva i vazduha tako što u postojecu zapreminu motora sabijanjem ubacuje više goriva i vazduha. Mera za sabijenost je u barima (metricki sistem) ili psi (kolonijalni sistem – funte po kvadratnom incu).
1bar = 14,503 psi tj. 1psi = 0.068947 bar.

Tipican pritisak turbina je obicno oko 6-8 psi tj. oko 0,5 bar što znaci da se u motor ubacuje 50% više vazduha (1 bar je normalan pritisak, a kada dodate 0,5 bar pritiska pomocu turba dobijate 1,5 bar tj. 50% povecanja pritiska). Za ocekivati je da ce i snaga skociti za 50%, medjutim sistem nije 100% efikasan tako da su povecanja snage u okviru 30 – 40% u zavisnosti od konstrukcije. Deo neefikasnosti potice od toga što vazduh koji pokrece turbinu nije „besplatan“, tj. vazduh koji turbina pozajmljuje iz izduvne grane motora ima svoju cenu. Cena je da motor mora da uloži više energije da izbaci vazduh obzirom da na izlazu postoji otpor okretanja turbine koji taj izdvuni gas mora da savlada.

Turbine na visini
Turbo punjaci pomažu na velikim visinama gde je vazduh dodatno razredjen. Normalni motori ce na takvom razredjenom vazduhu imati manje snage na raspolaganju zato što ce manje vazduha biti u cilindru, dok se kod motora sa turbo punjacem ta razlika daleko smanjuje (i dalje postoji pad snage, samo je manji) zato što ce turbina iako je vazduh redji ugurati daleko više tog redjeg vazduha zato što je on lakši pa ce time malo kompenzovati gubitak gustine vazduha.

Stariji automobili sa karburatorom automatski povecavaju dotok goriva da bi parirali vecem dotoku vazduha u motor, dok moderni automobili sa elektronskim ubrizgavanjem goriva takodje to rade, ali ce to povecanje dotoka goriva biti srazmerno podatku koji šalje protokomer vazduha koji meri kao što mu i ime kaže koliko je vazduha ušlo u motor pa ce odnos vazduha i goriva kod takvih motora biti uvek veoma blizu idealnom. Ukoliko turbina radi na visokom pritisku i elektronsko ubrizgavanje nema dovoljno jaku pumpu koja može da dopremi potrebnu kolicinu goriva u cilindre ili softver koji upravlja ubrizgavanjem goriva nece da dozvoli toliku kolicinu goriva ili brizgaljke za unos goriva u cilindar nemaju dovoljno veliku protocnu moc motor nece moci da maksimalno iskoristi turbo punjac pa ce nostali delovi sistema za ubrizgavanje goriva morati dodatno da se modifikuju da iskoriste pun potencijal turbo punjaca.

Nacin funkcionisanja turbo punjaca:
Turbo punjac je pricvršcen na izduvnu granu motora, a ti izduvni gasovi okrecu turbinu. Turbina je osovinom povezana sa kompresorom koji se nalazi izmedju filtera za vazduh i usisne grane motora i taj kompresor sabija vazduh koji se ubacuje u cilindre. Izduv iz cilindara prolazi preko lopatica turbine koje okrecu samu turbinu i što više vazduha prolazi kroz lopatice, to se turbina brže okrece. Sa druge strane osovine na koju je prikacena turbina nalazi se kompresor koji pumpa vazduh u cilindre. Kompresor je tzv. Centrifugalna pumpa – uvlaci vazduh u centru svojih lopatica i gura ga dalje kako se okrece. Da bi izdržala 150000 rotacija u minuti osovina turbine mora biti pricvršcena veoma pažljivo. Vecina ležaja bi pri ovoj brzini okretanja verovatno eksplodirala pa tako turbo punjaci koriste fluid (ulje) koje je u veoma tankom sloju izmedju lagera i osovine i pomocu koga se kuglagerima po kojima se osovina krece samim tim smanjuje trenje, a istovremeno hladi osovinu i druge delove turbo punjaca.

turbo4b.jpg

Izgled turbo punjaca
Sa leve strane je kompresor koji sabija vazduh, a sa desne strane je turbina koja pomocu izduvnih gasova
pokrece kompresor pomocu osovine koja ih povezuje.

Sistem rada turbo punjaca
turbo5i.jpg
Kliknite za proširenje...

Post je spojen: [time]1268848919[/time]​
_________________________________________________


Vecina automobilskih turbo punjaca imaju ventil za ispuštanje viška vazduha koji omogucava manjim turbo punjacima da se ne vrte previše brzo na visokom broju obrtaja, a istovremeno time što su mali umanjuju lag. Ventil za ispuštanje viška vazduha omogucava izduvnim gasovima da ne prelaze preko lopatica turbine. Ventil „oseca“ promenu pritiska i ako pritisak predje odredjenu granicu to je indikator da se turbina okrece prebrzo i tada ventil ispušta deo izduvnih gasova tako da ne prelaze preko turbine i time omogucava turbini da uspori.
turbo7.jpg


Interkuleri

Kada je vazduh kompresovan (po zakonima termodinamike) on se greje, a kada se vazduh greje on se širi. Tako jedan deo od povecanja pritiska turbo pujnaca je rezultat zagrevanja vazduha pre nego on udje u motor. Da bi se povecala snaga motora, cilj je povecati broj molekula vazduha u motor, a ne neophodno povecati pritisak vazduha. Interkuler je dodatna komponenta sistema koja lici na hladnjak, samo što vazduh prolazi kako kroz interkuler tako i oko njega. Vazduh koji treba da udje u motor prolazi kroz interkuler i time se hladi, dok se spoljašnji vazduh pomocu ventilatora duva preko interkulera. Interkuler povecava snagu automobila tako što hladi vazduh pod pritiskom koji izlazi iz turbine pre nego što udje u motor. To znaci da turbo punjac koji radi na 0,5 bar pritiska uz pomoc interkulera ubacuje hladan vazduh na 0,5 koji sadrži daleko više molekula vazduha obzirom da hladniji vazduh je gušci nego topliji.
turbo9.jpg

[/quote]
[/QUOTE]
Da li znate koliki bi trebao maksimalan pritisak da bude u usisnoj grani, traktor ima klasični turbo i interkuler ? U pitanju je Ford 8830 iz 1991-1992-e. Stavio sam manometar u kabinu i spojio sa usisnom granom. Mislim da mi je ranije bio veći pritisak (oko 1,2 bara) pre remonta turbine gde su mi preradili kolo kao da daje više vazduha. Sada je pri punom opterećenju (ne mučenju traktora) oko 0,8 bara
 
Hvala puno. Sada mi je jasnije kako to funkcioniše. Kod mene je klapna stalno zatvorena i sav izduv ide preko lopatica turbine.
Po logici bi trebalo da je motor jači ili obrnuto da je slabiji jer mu turbo guši izduvne gasove?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh