Motori sa i bez turbine prednosti i razlike
- Začetnik teme isidor
- Datum pokretanja
Motor sa turbinom moze da izvuce i do 30% vise snage od istog motora bez turbine.
Zivlji je na gasu.
Zivlji je na gasu.
Hmmm ko je sad malo ... ja ili profesor... 
Profesor fizike kaze da su bolji americki motori od 3000ccm nego evropski od 1500-2000ccm,ja sam zastupao nase sa turbinama a on atmosferske.
On kaze ovako da turbina trosi vise goriva od obicnog ubrizgavanja,navodno sa turbinom se ubrizga manje vazduha a vise goriva,te je on dosao na zakljucak da turbine nikako ne valjaju.
Moja vizija je da turbina jos vise kompresuje vazduh tako da motor bolje sagoreva smesu(vazduh + gorivo) i da manje trosi za X predjenih km.Rec je o autima,a isto se odnosi i na radne masine.
Profesor fizike kaze da su bolji americki motori od 3000ccm nego evropski od 1500-2000ccm,ja sam zastupao nase sa turbinama a on atmosferske.
On kaze ovako da turbina trosi vise goriva od obicnog ubrizgavanja,navodno sa turbinom se ubrizga manje vazduha a vise goriva,te je on dosao na zakljucak da turbine nikako ne valjaju.
Moja vizija je da turbina jos vise kompresuje vazduh tako da motor bolje sagoreva smesu(vazduh + gorivo) i da manje trosi za X predjenih km.Rec je o autima,a isto se odnosi i na radne masine.
Ima 25-26g i pre par dana je poceo da predaje i pametuje,al jbg naleteo je meni da prica o autima i masinama(istina da nisam majstor vec gimnazijalac,ali znam osnovne stvari mehanike) nije znao kako se zateze glava motora(da se na "kile" zateze) lepo sam mu rekao da ima moment kljuc kome podesix X kila i on skljocne kad dosegne te kile,a on poceo da mi izvodi formule za duzinu poluge...
A kolko je razlika potrošnje kod benz. motora s turbinom i bez?
Nekoliko prijatelja ima par fijata s TB motorom, ajme kako to leti, potrošnja je ok kad se vozi ispod turba, al to se ni nemože, noga sama ode u pod.
Inače, turbo motori izvlače više snage nego atmosferski iz istog obujma bez obzira na potrošnju koja opet je manja nego kod atmosferskog iste snage ali većeg obujma.. Znači bolje iskorištenje.
I da, nebojte se Tmotora, jer ti motori su jače građe nego atmosferski tako da i oni traju, ipak je to netko proračuno a ne Mujo i Haso našarafili u radioni.
Pristalica sam turba bez obzira na turbo rupu, turbo lag, paženje na turbinu...
Nekoliko prijatelja ima par fijata s TB motorom, ajme kako to leti, potrošnja je ok kad se vozi ispod turba, al to se ni nemože, noga sama ode u pod.
Inače, turbo motori izvlače više snage nego atmosferski iz istog obujma bez obzira na potrošnju koja opet je manja nego kod atmosferskog iste snage ali većeg obujma.. Znači bolje iskorištenje.
I da, nebojte se Tmotora, jer ti motori su jače građe nego atmosferski tako da i oni traju, ipak je to netko proračuno a ne Mujo i Haso našarafili u radioni.
Pristalica sam turba bez obzira na turbo rupu, turbo lag, paženje na turbinu...
Turbo rupa gotovo i da ne postoji kod novojih motora . Turbo rupa je postojala zbog "gromaznih" turbina (nekad). Njiima je trebalo "više" izduvnih gasova da se pokrenu (veća inercija) . Pa je pri dodavanju gasa bila mala pauza pre nego što je počeo da pljuje vatru . Onda se porsch dosetio da stavi jedan ventil na usis , tako da se turbina vrtela u prazno na malim obrtajima , pri povećanju obrtaja bila je odmah spremna da dejstvuje (jer se već vrtela) . Naravno novi materijali su doveli do toga da su turbine postale "lakše" (manje inercije) te lakše i brže reagovale na promenu protoka izduvnih gasova (broj obrtaja motora) .
zato se kaze da turbo manje trosi, jer u stvari poredimo svi dva motora po istoj snazi, a jedan je atmosferski, sa vecom kubikazom, a drugi turbo, manja kubikaza ali je napucan usis...
North Army: reci profi da nema pojma, to sto mu tata vozi auto voz, neznaci da ima pojma o motorima!!! Decko prodaje gradsku pamet, a zivi na selu, ko ga slusa pomislio bi da je jako pametan
e a takve nevolim, i to me nervira kod njih...
p.s. volim turbo... bio sam skeptican povodom njega, ali sam se razuverio....
Turbo punjaci su jedan od nekoliko sistema za dodatno unošenje vazduha u motor tj. one kompresuju (smanjuju zapreminu) vazduha koji ulazi u motor. Prednost smanjivanja zapremine vazduha koji ulazi u motor kroz usisnu granu je da dozvoljava motoru da ima više vazduha u cilindru, a samim tim više goriva treba da bi se napravila odgovarajuca smesa. Samim time, dobija se više snage iz svake eksplozije unutar svakog cilindra motora. Motor sa turbo punjacem po definiciji proizvodi više snage od motora koji nema turbo punjac, a to znacajno poboljšava odnos snaga / težina motora.
Uprošcena shema motora sa turbo punjacem
Air filter – filter vazduha, Turbocharger – turbo punjac, Intake – usisna grana, Exaust – izduvna grana
Da bi turbo punjaci postigli odgovarajucu kompresiju, turbo punjac koristi izduvne gasove motora da bi zavrteo svoju turbinu koja opet ubrzava unos vazduha. Turbina turbo punjaca se obicno vrti od 100 do 150 hiljada obrtaja u minuti, a kako je direktno povezana na izduvnu granu motora temperature na kojima turbina radi su veoma visoke.
Osnove:
Najlakši nacin da dobijete više snage iz motora je da povecate kolicinu vazduha i goriva koje motor može da sagori. Jedan od nacina je da se poveca zapremina bilo povecanjem zapremine cilindara ili dodavanjem cilindara. Ako taj nacin nije moguc ili isplativ, turbo punjac je jednostavnije i kompaktnije rešenje.
Turbo punjaci omogucavaju motoru da sagori više goriva i vazduha tako što u postojecu zapreminu motora sabijanjem ubacuje više goriva i vazduha. Mera za sabijenost je u barima (metricki sistem) ili psi (kolonijalni sistem – funte po kvadratnom incu).
1bar = 14,503 psi tj. 1psi = 0.068947 bar.
Tipican pritisak turbina je obicno oko 6-8 psi tj. oko 0,5 bar što znaci da se u motor ubacuje 50% više vazduha (1 bar je normalan pritisak, a kada dodate 0,5 bar pritiska pomocu turba dobijate 1,5 bar tj. 50% povecanja pritiska). Za ocekivati je da ce i snaga skociti za 50%, medjutim sistem nije 100% efikasan tako da su povecanja snage u okviru 30 – 40% u zavisnosti od konstrukcije. Deo neefikasnosti potice od toga što vazduh koji pokrece turbinu nije „besplatan“, tj. vazduh koji turbina pozajmljuje iz izduvne grane motora ima svoju cenu. Cena je da motor mora da uloži više energije da izbaci vazduh obzirom da na izlazu postoji otpor okretanja turbine koji taj izdvuni gas mora da savlada.
Turbine na visini
Turbo punjaci pomažu na velikim visinama gde je vazduh dodatno razredjen. Normalni motori ce na takvom razredjenom vazduhu imati manje snage na raspolaganju zato što ce manje vazduha biti u cilindru, dok se kod motora sa turbo punjacem ta razlika daleko smanjuje (i dalje postoji pad snage, samo je manji) zato što ce turbina iako je vazduh redji ugurati daleko više tog redjeg vazduha zato što je on lakši pa ce time malo kompenzovati gubitak gustine vazduha.
Stariji automobili sa karburatorom automatski povecavaju dotok goriva da bi parirali vecem dotoku vazduha u motor, dok moderni automobili sa elektronskim ubrizgavanjem goriva takodje to rade, ali ce to povecanje dotoka goriva biti srazmerno podatku koji šalje protokomer vazduha koji meri kao što mu i ime kaže koliko je vazduha ušlo u motor pa ce odnos vazduha i goriva kod takvih motora biti uvek veoma blizu idealnom. Ukoliko turbina radi na visokom pritisku i elektronsko ubrizgavanje nema dovoljno jaku pumpu koja može da dopremi potrebnu kolicinu goriva u cilindre ili softver koji upravlja ubrizgavanjem goriva nece da dozvoli toliku kolicinu goriva ili brizgaljke za unos goriva u cilindar nemaju dovoljno veliku protocnu moc motor nece moci da maksimalno iskoristi turbo punjac pa ce nostali delovi sistema za ubrizgavanje goriva morati dodatno da se modifikuju da iskoriste pun potencijal turbo punjaca.
Nacin funkcionisanja turbo punjaca:
Turbo punjac je pricvršcen na izduvnu granu motora, a ti izduvni gasovi okrecu turbinu. Turbina je osovinom povezana sa kompresorom koji se nalazi izmedju filtera za vazduh i usisne grane motora i taj kompresor sabija vazduh koji se ubacuje u cilindre. Izduv iz cilindara prolazi preko lopatica turbine koje okrecu samu turbinu i što više vazduha prolazi kroz lopatice, to se turbina brže okrece. Sa druge strane osovine na koju je prikacena turbina nalazi se kompresor koji pumpa vazduh u cilindre. Kompresor je tzv. Centrifugalna pumpa – uvlaci vazduh u centru svojih lopatica i gura ga dalje kako se okrece. Da bi izdržala 150000 rotacija u minuti osovina turbine mora biti pricvršcena veoma pažljivo. Vecina ležaja bi pri ovoj brzini okretanja verovatno eksplodirala pa tako turbo punjaci koriste fluid (ulje) koje je u veoma tankom sloju izmedju lagera i osovine i pomocu koga se kuglagerima po kojima se osovina krece samim tim smanjuje trenje, a istovremeno hladi osovinu i druge delove turbo punjaca.
Izgled turbo punjaca
Sa leve strane je kompresor koji sabija vazduh, a sa desne strane je turbina koja pomocu izduvnih gasova
pokrece kompresor pomocu osovine koja ih povezuje.
Sistem rada turbo punjaca
[/quote]
Vecina automobilskih turbo punjaca imaju ventil za ispuštanje viška vazduha koji omogucava manjim turbo punjacima da se ne vrte previše brzo na visokom broju obrtaja, a istovremeno time što su mali umanjuju lag. Ventil za ispuštanje viška vazduha omogucava izduvnim gasovima da ne prelaze preko lopatica turbine. Ventil „oseca“ promenu pritiska i ako pritisak predje odredjenu granicu to je indikator da se turbina okrece prebrzo i tada ventil ispušta deo izduvnih gasova tako da ne prelaze preko turbine i time omogucava turbini da uspori.
Interkuleri
Kada je vazduh kompresovan (po zakonima termodinamike) on se greje, a kada se vazduh greje on se širi. Tako jedan deo od povecanja pritiska turbo pujnaca je rezultat zagrevanja vazduha pre nego on udje u motor. Da bi se povecala snaga motora, cilj je povecati broj molekula vazduha u motor, a ne neophodno povecati pritisak vazduha. Interkuler je dodatna komponenta sistema koja lici na hladnjak, samo što vazduh prolazi kako kroz interkuler tako i oko njega. Vazduh koji treba da udje u motor prolazi kroz interkuler i time se hladi, dok se spoljašnji vazduh pomocu ventilatora duva preko interkulera. Interkuler povecava snagu automobila tako što hladi vazduh pod pritiskom koji izlazi iz turbine pre nego što udje u motor. To znaci da turbo punjac koji radi na 0,5 bar pritiska uz pomoc interkulera ubacuje hladan vazduh na 0,5 koji sadrži daleko više molekula vazduha obzirom da hladniji vazduh je gušci nego topliji.
[/quote]
Uprošcena shema motora sa turbo punjacem
Air filter – filter vazduha, Turbocharger – turbo punjac, Intake – usisna grana, Exaust – izduvna grana
Da bi turbo punjaci postigli odgovarajucu kompresiju, turbo punjac koristi izduvne gasove motora da bi zavrteo svoju turbinu koja opet ubrzava unos vazduha. Turbina turbo punjaca se obicno vrti od 100 do 150 hiljada obrtaja u minuti, a kako je direktno povezana na izduvnu granu motora temperature na kojima turbina radi su veoma visoke.
Osnove:
Najlakši nacin da dobijete više snage iz motora je da povecate kolicinu vazduha i goriva koje motor može da sagori. Jedan od nacina je da se poveca zapremina bilo povecanjem zapremine cilindara ili dodavanjem cilindara. Ako taj nacin nije moguc ili isplativ, turbo punjac je jednostavnije i kompaktnije rešenje.
Turbo punjaci omogucavaju motoru da sagori više goriva i vazduha tako što u postojecu zapreminu motora sabijanjem ubacuje više goriva i vazduha. Mera za sabijenost je u barima (metricki sistem) ili psi (kolonijalni sistem – funte po kvadratnom incu).
1bar = 14,503 psi tj. 1psi = 0.068947 bar.
Tipican pritisak turbina je obicno oko 6-8 psi tj. oko 0,5 bar što znaci da se u motor ubacuje 50% više vazduha (1 bar je normalan pritisak, a kada dodate 0,5 bar pritiska pomocu turba dobijate 1,5 bar tj. 50% povecanja pritiska). Za ocekivati je da ce i snaga skociti za 50%, medjutim sistem nije 100% efikasan tako da su povecanja snage u okviru 30 – 40% u zavisnosti od konstrukcije. Deo neefikasnosti potice od toga što vazduh koji pokrece turbinu nije „besplatan“, tj. vazduh koji turbina pozajmljuje iz izduvne grane motora ima svoju cenu. Cena je da motor mora da uloži više energije da izbaci vazduh obzirom da na izlazu postoji otpor okretanja turbine koji taj izdvuni gas mora da savlada.
Turbine na visini
Turbo punjaci pomažu na velikim visinama gde je vazduh dodatno razredjen. Normalni motori ce na takvom razredjenom vazduhu imati manje snage na raspolaganju zato što ce manje vazduha biti u cilindru, dok se kod motora sa turbo punjacem ta razlika daleko smanjuje (i dalje postoji pad snage, samo je manji) zato što ce turbina iako je vazduh redji ugurati daleko više tog redjeg vazduha zato što je on lakši pa ce time malo kompenzovati gubitak gustine vazduha.
Stariji automobili sa karburatorom automatski povecavaju dotok goriva da bi parirali vecem dotoku vazduha u motor, dok moderni automobili sa elektronskim ubrizgavanjem goriva takodje to rade, ali ce to povecanje dotoka goriva biti srazmerno podatku koji šalje protokomer vazduha koji meri kao što mu i ime kaže koliko je vazduha ušlo u motor pa ce odnos vazduha i goriva kod takvih motora biti uvek veoma blizu idealnom. Ukoliko turbina radi na visokom pritisku i elektronsko ubrizgavanje nema dovoljno jaku pumpu koja može da dopremi potrebnu kolicinu goriva u cilindre ili softver koji upravlja ubrizgavanjem goriva nece da dozvoli toliku kolicinu goriva ili brizgaljke za unos goriva u cilindar nemaju dovoljno veliku protocnu moc motor nece moci da maksimalno iskoristi turbo punjac pa ce nostali delovi sistema za ubrizgavanje goriva morati dodatno da se modifikuju da iskoriste pun potencijal turbo punjaca.
Nacin funkcionisanja turbo punjaca:
Turbo punjac je pricvršcen na izduvnu granu motora, a ti izduvni gasovi okrecu turbinu. Turbina je osovinom povezana sa kompresorom koji se nalazi izmedju filtera za vazduh i usisne grane motora i taj kompresor sabija vazduh koji se ubacuje u cilindre. Izduv iz cilindara prolazi preko lopatica turbine koje okrecu samu turbinu i što više vazduha prolazi kroz lopatice, to se turbina brže okrece. Sa druge strane osovine na koju je prikacena turbina nalazi se kompresor koji pumpa vazduh u cilindre. Kompresor je tzv. Centrifugalna pumpa – uvlaci vazduh u centru svojih lopatica i gura ga dalje kako se okrece. Da bi izdržala 150000 rotacija u minuti osovina turbine mora biti pricvršcena veoma pažljivo. Vecina ležaja bi pri ovoj brzini okretanja verovatno eksplodirala pa tako turbo punjaci koriste fluid (ulje) koje je u veoma tankom sloju izmedju lagera i osovine i pomocu koga se kuglagerima po kojima se osovina krece samim tim smanjuje trenje, a istovremeno hladi osovinu i druge delove turbo punjaca.
Izgled turbo punjaca
Sa leve strane je kompresor koji sabija vazduh, a sa desne strane je turbina koja pomocu izduvnih gasova
pokrece kompresor pomocu osovine koja ih povezuje.
Sistem rada turbo punjaca
[/quote]
Post je spojen: [time]1268848919[/time]
_________________________________________________Vecina automobilskih turbo punjaca imaju ventil za ispuštanje viška vazduha koji omogucava manjim turbo punjacima da se ne vrte previše brzo na visokom broju obrtaja, a istovremeno time što su mali umanjuju lag. Ventil za ispuštanje viška vazduha omogucava izduvnim gasovima da ne prelaze preko lopatica turbine. Ventil „oseca“ promenu pritiska i ako pritisak predje odredjenu granicu to je indikator da se turbina okrece prebrzo i tada ventil ispušta deo izduvnih gasova tako da ne prelaze preko turbine i time omogucava turbini da uspori.
Interkuleri
Kada je vazduh kompresovan (po zakonima termodinamike) on se greje, a kada se vazduh greje on se širi. Tako jedan deo od povecanja pritiska turbo pujnaca je rezultat zagrevanja vazduha pre nego on udje u motor. Da bi se povecala snaga motora, cilj je povecati broj molekula vazduha u motor, a ne neophodno povecati pritisak vazduha. Interkuler je dodatna komponenta sistema koja lici na hladnjak, samo što vazduh prolazi kako kroz interkuler tako i oko njega. Vazduh koji treba da udje u motor prolazi kroz interkuler i time se hladi, dok se spoljašnji vazduh pomocu ventilatora duva preko interkulera. Interkuler povecava snagu automobila tako što hladi vazduh pod pritiskom koji izlazi iz turbine pre nego što udje u motor. To znaci da turbo punjac koji radi na 0,5 bar pritiska uz pomoc interkulera ubacuje hladan vazduh na 0,5 koji sadrži daleko više molekula vazduha obzirom da hladniji vazduh je gušci nego topliji.
[/quote]
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Kada ovako nesto napisete (prepisete) morate dati i izvor podataka i vlasnika originala odakle ste to procitali inace vlasnik ovog clanka moze da Vas tuzi.
MONTOYA
Član
Zaboravio si VW CORADO G 60
