stevanovic019
Član
Divna priča.
Jednostavno.
Da, upravo je to i bio jedan od razloga zašto mnogi mladi nisu ušli u svet računara i tehnike tada - nerazumevanje roditelja za ono što će uskoro postati neizbežno.
Prosto si me ganuo tvojim opisom.
Lepa sudbina i tvog tada novoupoznatog prijatelja.
Tako se to radi.
Mnogi su iskoristili svoje talente i interesovanja da danas budu na tako visokim i vrednim zanimanjima.
Ja nisam bio te pameti.
Informatika mi je bila sekundarna, a novootkriveno interesovanje za astronomiju primarno.
Tu sam svojevremeno postigao puno, da sada ne zalazim.
Pa ipak, posle srednje škole, umesto planiranog upisa fakulteta Astrofizike.. ja sam se okrenuo "ulici".
I ništa dalje od zanimanja elektrotehničara nisam u životu postigao.
Svi profesori u školi su bili iznenađeni i zatečeni mojom odlukom da dalje neću ići.
Izvinite što stalno spominjem i pričam o sebi..
.. ali, to je kratak info i primer za poentu na koju ukazujem - tanka je linija između proseka i nadproseka.
Neko granicu ne pređe, jer nije imao sreće u životu, a neko pameti.
Ovi drugi bi trebalo da uče na tuđim lošim odlukama.
Možda neko ovde za koga još nije kasno i uvidi nešto.
Ipak, teši me rečenica moje školske drugarice: "Mi nismo bili generacija koja je jurila karijeru."
Što je zaista istina. I osećam da tada nisam jedini bio glup.
Takva su tada bila vremena.
Nama, pa ni meni, ništa sutra nije bilo posebno bitno.
Bilo je interesantno živeti od danas do sutra taj slobodan i bezbrižan život i ništa više od toga.
Onda su došle devedesete i sve se počelo menjati..
PS
Moj kum. Onaj školski koji je takođe imao računar u to vreme - sada je rukovodeći inženjer za energetsku mrežu istočne Srbije.
Od Đerdapa do Niša, ništa nije urađeno bez njegove supervizije.
A ja menjam sijalice po komšiluku u Halovu, haha.
Divna priča dukej.
Izvinite za off.
Jednostavno.
Da, upravo je to i bio jedan od razloga zašto mnogi mladi nisu ušli u svet računara i tehnike tada - nerazumevanje roditelja za ono što će uskoro postati neizbežno.
Prosto si me ganuo tvojim opisom.
Lepa sudbina i tvog tada novoupoznatog prijatelja.
Tako se to radi.
Mnogi su iskoristili svoje talente i interesovanja da danas budu na tako visokim i vrednim zanimanjima.
Ja nisam bio te pameti.
Informatika mi je bila sekundarna, a novootkriveno interesovanje za astronomiju primarno.
Tu sam svojevremeno postigao puno, da sada ne zalazim.
Pa ipak, posle srednje škole, umesto planiranog upisa fakulteta Astrofizike.. ja sam se okrenuo "ulici".
I ništa dalje od zanimanja elektrotehničara nisam u životu postigao.
Svi profesori u školi su bili iznenađeni i zatečeni mojom odlukom da dalje neću ići.
Izvinite što stalno spominjem i pričam o sebi..
.. ali, to je kratak info i primer za poentu na koju ukazujem - tanka je linija između proseka i nadproseka.
Neko granicu ne pređe, jer nije imao sreće u životu, a neko pameti.
Ovi drugi bi trebalo da uče na tuđim lošim odlukama.
Možda neko ovde za koga još nije kasno i uvidi nešto.
Ipak, teši me rečenica moje školske drugarice: "Mi nismo bili generacija koja je jurila karijeru."
Što je zaista istina. I osećam da tada nisam jedini bio glup.
Takva su tada bila vremena.
Nama, pa ni meni, ništa sutra nije bilo posebno bitno.
Bilo je interesantno živeti od danas do sutra taj slobodan i bezbrižan život i ništa više od toga.
Onda su došle devedesete i sve se počelo menjati..
PS
Moj kum. Onaj školski koji je takođe imao računar u to vreme - sada je rukovodeći inženjer za energetsku mrežu istočne Srbije.
Od Đerdapa do Niša, ništa nije urađeno bez njegove supervizije.
A ja menjam sijalice po komšiluku u Halovu, haha.
Divna priča dukej.
Izvinite za off.
Poslednja izmena:
