Odg: mozda je utopija a mozda...
Svidja mi se ideja vezana za internacionalizaciju i elektronizaciju projekta. Idealno bi bilo jos kada bi smo mogli da se povezemo sa slicnim strankama ili udruzenjima u okruzenju i priblizimo programske ciljeve. Ko zna, moglo bi to, mozda, jednog dana, da preraste i u regionalni pokret. Medjutim, opet ponavljam, sami sebi smo najveci protivnici. Svaku organizovanu akciju u buducnosti sami bi sabotirali jer ne mozemo da se ujedinimo. A da je tesko naci posteni nepokolebljiv rukovodeci kadar, to ne moram ni spominjati. Medjutim, primetio sam da ovde na forumu ima dosta inteligentnih i postenih ljudi. Neka lepo svi oni iznesu svoje programske ciljeve, pa bi mogli da organizujemo i malo internet glasanje kako bi izabrali predsednistvo i predsednika stranke, sto da ne? Onda se bacimo na prikupljanje potpisa i registrujemo se. Onda, svako od nas prilozi po neki dinar (plati clansku kartu) i vec bi mogli da pocnemo sa ozbiljnijim radom- odredimo sedise (centralu), imenujemo opstinske odbore, uradimo sajt, logo stranke, platimo neku reklamu, pojavimo se kod nase novinarke u emisiji i... mozda nesto i uspemo da napravimo. U Srbiji postoji 6,6 miliona glasaca. Takodje, registrovano je oko 750.000 poljoprivrednih gazdinstava (koliko sam ja mogao da pohvatam na netu, ako gresim, molim, ispravite me). Zamislite kada bi mogli da animiramo sve te ljude sa svojim porodicama da nam povere svoj glas...
Za one kojima ovo deluje smesno- svaka promena dolazi iznutra. Ako vi ne verujete u sebe, kako ce ljudi verovati u vas? Projekat, sto je ludji, to ima vise sanse za uspeh. Usled globalne ekonomske krize, sve grane privrede polaku propadaju, a svako krajnje utociste vidi u poljoprivredi. Dokle god imas parce hleba i soli na stolu, znaci neces ostati gladan. Zato se sve vise ljudi koji ostaju bez posla vraca na selo. E tu mi nastupamo sa nasim programskim ciljevima.