Nazalost u pravu ste, bojim se ako ovako nastavimo da ubrzo mozemo izgubiti prednost koju posedujemo pre svega zbog nase stare sorte vilameta. Nove sorte jesu dobre, treba ih podizati ali bi ipak prioritet trebalo da ostane vilamet po cemu je Srbija nadaleko poznata. U zelji za brzom zaradom pojedine hladnjace su pocele da miksuju vilamet sa novim sortama i tako ostvaruju dodatnu zaradu. Dugorocno gledamo to nikako ne ide Srbiji u prilog, jer kada se izgubi (izgubice se ako se ovako nastavi) prepoznatljiv kvalitet i aroma koja krasi wilamet i cenovno cemo pasti na nivo Poljaka. A da li Srbija moze i treba da se takmici sa Poljacima u proizvodni maline nizeg kvaliteta ili treba da se okrene proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta? Srbija jedino ima sanse u proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta i to sorte wilamet koje se ovde pokazala kao najbolja i nejrentabilnija. Postoje kupci koji traze iskljucivo srpsku robu , malina wilamet ima bolji briks i bolju aromu u odnosu na druge sorte.
Ali sta pisati dalje kada smo sami sebi najveci neprijatelji. Mi nismo do skora imali ni zastitu geografskog porekla maline. Ajvar su nam preoteli slovenci kao i neke druge proizvode. Futoski kupus je pozitivan primer kod nas. A zastita geografskog porekla maline (Ariljska malina) je projekat koji je bio skoro pa uradjen ali je usled protivljenja odredjenog broja ljudi a pre svega jednog do skora najveceg hladnjacara stajao par godina u fioci. (gospodin nije mogao da podnese da u pravilniku stoje uslovi da svaka pa i najmanja hladnjaca moze dobiti zig Ariljska malina svesno sabotirao projekat a kljucnog coveka koji je projekat vodio stavio u zapecak i onemogucio mu da dalje radi)
Obzirom da je doticni morao hladnjacu da proda jednoj stranoj firmi projekat se ponovo pokrenuo i ugledao svetlost dana. Covek koji je vodio projekat a koga su opet hteli da stave u zapecak morao je ponovo da se aktivira jer projekat nije mogao bez njega da se zavrsi. A novoformirano udruzenje proizvodjaca u zelji da pomogne samo je napravilo vise stete nego koristi. Ukratko tako se mi ophodimo prema nasoj malini, dobro je da ista od nje i ima kad nemamo postovanja, kad jedni drugima podmecemo nogu, sluzimo se necasnim radnjama, sabotiramo one najbolje medju nama a sto je najtragicnije kasnimo... Umesto da imamo vec pozitivan primer iz Arilja pa da Arilje bude nosilac recimo projekta Srpska malina gde bi se napravila asocijacija na celu Srbije koja bi predstavljala srpsku malinu, mi i dalje tapkamo u mestu i usput degradiramo kvalitet, tradiciju i ime nase maline koje su nam preci ostavili u amanet da je cuvamo za buduce generacije.
Ukratko par informacija koje imam iz prve ruke, projekat koji je cak drzava finansirala stajao je u fioci, zbog sujete, zbog toga sto se ljudi sa idejama sabotiraju, zbog toga sto ne gledamo u buducnost. Epicentar proizvodnje maline je zapadna Srbija i Arilje, ali nazalost ta opstina nije nista u zadnjih 30 godina uspela da uradi po pitanju popularizacije maline, po pitanju unapredjenja proizvodnje, uvodjenja novih proizvoda, jednom recju oni koji su najvise trebali da rade oni su najvise i spavali. Ima par svetlih primera ali nedovoljno da popravi sumornu sliku.
