MALINA-berba i cena 2015

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ne moze svaka budala malinu da radi.nije tu potrebno samo branje. Ima masina i uloga gomila

- - - - - - - - - -

Ma cena je bitna u rs. Briga me ko sta radi. Dal ce da skace ili pada?
 
Dodao bih jos samo ovo prozivanje oko nenamenski trosenja novca od maline koje uporno apostrofirate
PP.vecina malinara nema vremena da se odmori ni u sopstvenom selu a kamoli neka domaca turisticka destinacija
A ako postoji neki slucaj tako skupih destinacija o kojima pisete pa ni malinari nisu gradjani drugoga reda.......
Za razliku od mnogih drugih taj novac je posteno zaradjen.....a ne proneveren,opljackan i ukraden
**************
Nasa najveca trgedija je zaistya kako kolega Zoran iz Kule rece
NESLOGA I NEJEDINSTVO
 
Niko nije rekao da su proizvodjaci malina drugog reda ali ima slucajeva da proizvodjac kupi dobar auto a nema sistem za navodnjavanje ili da oprema kucu i ide na letovanje a nije stavio protivgradnu mrezu, ima dosta primera. Ali ima primera takvih i kod hladnjaca, nesloga i nejedinstvo nas unistava a dodao bih jos i nemanje vizije, jer mi kao da zivimo od danas do sutra....
 
Naravno od danas do sutra.ako znas o poljoprivredi vidi sa stocarstvom sta se desava.tovljenici padali do 100 din kg. Koliko praznih objekata ima.zato samo oprezno sa sto manje ulaganja a pogotovo ne u kredit za podizanje modernih dobrih zasada.

- - - - - - - - - -

Nismo drtgog reda niti cu bar ja da budem jer posle malina ide kupina a posle drva gde uvek cupas minus ili malu zaradu.pa ne lezi niko posle berbe i ne vredi pun ulog jer to na kraju sve skupis na gomilu.zasto drzava nije uradila protivgradnu zastitu na vreme nego natera da se osigura?znas li posto je dobar zasad?pa tu ima da te oderu strucnjaci,savetnici kao arhitekta za zgradu

- - - - - - - - - -

Nismo deca i treba shvatiti da drzava ili ljudi bliski njima imaju debeli udeo u ovom poslu.nema tu otvoreno trziste kao sto se misli.svuda ima monopola i neke mafije.tako je stanje i to se ne menja uskoro.zato oprez kad se ulaze
 
Nazalost u pravu ste, bojim se ako ovako nastavimo da ubrzo mozemo izgubiti prednost koju posedujemo pre svega zbog nase stare sorte vilameta. Nove sorte jesu dobre, treba ih podizati ali bi ipak prioritet trebalo da ostane vilamet po cemu je Srbija nadaleko poznata. U zelji za brzom zaradom pojedine hladnjace su pocele da miksuju vilamet sa novim sortama i tako ostvaruju dodatnu zaradu. Dugorocno gledamo to nikako ne ide Srbiji u prilog, jer kada se izgubi (izgubice se ako se ovako nastavi) prepoznatljiv kvalitet i aroma koja krasi wilamet i cenovno cemo pasti na nivo Poljaka. A da li Srbija moze i treba da se takmici sa Poljacima u proizvodni maline nizeg kvaliteta ili treba da se okrene proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta? Srbija jedino ima sanse u proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta i to sorte wilamet koje se ovde pokazala kao najbolja i nejrentabilnija. Postoje kupci koji traze iskljucivo srpsku robu , malina wilamet ima bolji briks i bolju aromu u odnosu na druge sorte.

Ali sta pisati dalje kada smo sami sebi najveci neprijatelji. Mi nismo do skora imali ni zastitu geografskog porekla maline. Ajvar su nam preoteli slovenci kao i neke druge proizvode. Futoski kupus je pozitivan primer kod nas. A zastita geografskog porekla maline (Ariljska malina) je projekat koji je bio skoro pa uradjen ali je usled protivljenja odredjenog broja ljudi a pre svega jednog do skora najveceg hladnjacara stajao par godina u fioci. (gospodin nije mogao da podnese da u pravilniku stoje uslovi da svaka pa i najmanja hladnjaca moze dobiti zig Ariljska malina svesno sabotirao projekat a kljucnog coveka koji je projekat vodio stavio u zapecak i onemogucio mu da dalje radi)

Obzirom da je doticni morao hladnjacu da proda jednoj stranoj firmi projekat se ponovo pokrenuo i ugledao svetlost dana. Covek koji je vodio projekat a koga su opet hteli da stave u zapecak morao je ponovo da se aktivira jer projekat nije mogao bez njega da se zavrsi. A novoformirano udruzenje proizvodjaca u zelji da pomogne samo je napravilo vise stete nego koristi. Ukratko tako se mi ophodimo prema nasoj malini, dobro je da ista od nje i ima kad nemamo postovanja, kad jedni drugima podmecemo nogu, sluzimo se necasnim radnjama, sabotiramo one najbolje medju nama a sto je najtragicnije kasnimo... Umesto da imamo vec pozitivan primer iz Arilja pa da Arilje bude nosilac recimo projekta Srpska malina gde bi se napravila asocijacija na celu Srbije koja bi predstavljala srpsku malinu, mi i dalje tapkamo u mestu i usput degradiramo kvalitet, tradiciju i ime nase maline koje su nam preci ostavili u amanet da je cuvamo za buduce generacije.

Ukratko par informacija koje imam iz prve ruke, projekat koji je cak drzava finansirala stajao je u fioci, zbog sujete, zbog toga sto se ljudi sa idejama sabotiraju, zbog toga sto ne gledamo u buducnost. Epicentar proizvodnje maline je zapadna Srbija i Arilje, ali nazalost ta opstina nije nista u zadnjih 30 godina uspela da uradi po pitanju popularizacije maline, po pitanju unapredjenja proizvodnje, uvodjenja novih proizvoda, jednom recju oni koji su najvise trebali da rade oni su najvise i spavali. Ima par svetlih primera ali nedovoljno da popravi sumornu sliku.

Evo,recimo,sa ovim Vašim postom se u potpunosti slažem.I ako ja gajim jesenju malinu sorte Heritage u potpunosti podržavam ideju da ne treba zapustiti i sorte po kojima smo prepoznatljivi u svetu,prvenstveno Vilamet i Miker. Iz tog razloga sam razmatrao kod proširenja zasada,da ubacim pola Vilamet,a pola Heritidž.Tako ću dobiti zaokruženu sezonu maline.
 
Nazalost u pravu ste, bojim se ako ovako nastavimo da ubrzo mozemo izgubiti prednost koju posedujemo pre svega zbog nase stare sorte vilameta. Nove sorte jesu dobre, treba ih podizati ali bi ipak prioritet trebalo da ostane vilamet po cemu je Srbija nadaleko poznata. U zelji za brzom zaradom pojedine hladnjace su pocele da miksuju vilamet sa novim sortama i tako ostvaruju dodatnu zaradu. Dugorocno gledamo to nikako ne ide Srbiji u prilog, jer kada se izgubi (izgubice se ako se ovako nastavi) prepoznatljiv kvalitet i aroma koja krasi wilamet i cenovno cemo pasti na nivo Poljaka. A da li Srbija moze i treba da se takmici sa Poljacima u proizvodni maline nizeg kvaliteta ili treba da se okrene proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta? Srbija jedino ima sanse u proizvodnji maline vrhunskog kvaliteta i to sorte wilamet koje se ovde pokazala kao najbolja i nejrentabilnija. Postoje kupci koji traze iskljucivo srpsku robu , malina wilamet ima bolji briks i bolju aromu u odnosu na druge sorte.

Ali sta pisati dalje kada smo sami sebi najveci neprijatelji. Mi nismo do skora imali ni zastitu geografskog porekla maline. Ajvar su nam preoteli slovenci kao i neke druge proizvode. Futoski kupus je pozitivan primer kod nas. A zastita geografskog porekla maline (Ariljska malina) je projekat koji je bio skoro pa uradjen ali je usled protivljenja odredjenog broja ljudi a pre svega jednog do skora najveceg hladnjacara stajao par godina u fioci. (gospodin nije mogao da podnese da u pravilniku stoje uslovi da svaka pa i najmanja hladnjaca moze dobiti zig Ariljska malina svesno sabotirao projekat a kljucnog coveka koji je projekat vodio stavio u zapecak i onemogucio mu da dalje radi)

Obzirom da je doticni morao hladnjacu da proda jednoj stranoj firmi projekat se ponovo pokrenuo i ugledao svetlost dana. Covek koji je vodio projekat a koga su opet hteli da stave u zapecak morao je ponovo da se aktivira jer projekat nije mogao bez njega da se zavrsi. A novoformirano udruzenje proizvodjaca u zelji da pomogne samo je napravilo vise stete nego koristi. Ukratko tako se mi ophodimo prema nasoj malini, dobro je da ista od nje i ima kad nemamo postovanja, kad jedni drugima podmecemo nogu, sluzimo se necasnim radnjama, sabotiramo one najbolje medju nama a sto je najtragicnije kasnimo... Umesto da imamo vec pozitivan primer iz Arilja pa da Arilje bude nosilac recimo projekta Srpska malina gde bi se napravila asocijacija na celu Srbije koja bi predstavljala srpsku malinu, mi i dalje tapkamo u mestu i usput degradiramo kvalitet, tradiciju i ime nase maline koje su nam preci ostavili u amanet da je cuvamo za buduce generacije.

Ukratko par informacija koje imam iz prve ruke, projekat koji je cak drzava finansirala stajao je u fioci, zbog sujete, zbog toga sto se ljudi sa idejama sabotiraju, zbog toga sto ne gledamo u buducnost. Epicentar proizvodnje maline je zapadna Srbija i Arilje, ali nazalost ta opstina nije nista u zadnjih 30 godina uspela da uradi po pitanju popularizacije maline, po pitanju unapredjenja proizvodnje, uvodjenja novih proizvoda, jednom recju oni koji su najvise trebali da rade oni su najvise i spavali. Ima par svetlih primera ali nedovoljno da popravi sumornu sliku.



Zastita geografskog porekla maline je nemoguće uraditi bez sertifikacije Inovacionog Centra Arilje. Ta sertifikacija košta prilično a para se nema. Dakle potrebna nam je institucija koja bi stavljala svoj pečat. Mi to nemamo.
 
Ja imam malo drugaciju informaciju, koja dolazi iz pouzdanog izvora sa vrha. Posle par godina zastoja sa projekta se skinula prasina i ponovo je ugledao svetlost dana. Privode se kraju sve radnje koje su potrebne da bi Ariljska malina kao zig bio prepoznat i van okvira nase zemlje. Sto se tice institucije koja bi izdavala taj zig mislim da je to stvar tehnicke prirode koja moze da se resi, nije Inovacioni Centar jedina institucija u Arilju. Jedan covek je izneo ceo projekat koji je omalovazavan i potpuno skrajnut a ucinio je najvise za celu ideju koja je fantasticna, ostaje jos da se vidi da li ce u praksi zaziveti.

Ovo su pozitivni koraci i ovim putem trebaju i drugi da idu, nove ideje, novi ljudi, jedino tako srpska malina moze napred. Pisao sam ranije o tome, da bi sva udruzenja trebalo iz svojih redova da angazuju mlade i obrazovane ljude, koji poznaju jezike, racunare, koji su dopadljivi, koji ce na jedan potpuno drugaciji nacin da prezentuju proizvodnju malina i probleme koji se javljaju tom prilikom. Siguran sam da udruzenja imaju dosta ovakvih mladih ljudi, samo im treba dati sansu. Stariji, treba da budu njihovi savetnici i treba da se staraju za ono u cemu su najbolji a to je proizvodnja, za ostalo to bi ipak bolje uradili mladji narastaji.

- - - - - - - - - -

Evo,recimo,sa ovim Vašim postom se u potpunosti slažem.I ako ja gajim jesenju malinu sorte Heritage u potpunosti podržavam ideju da ne treba zapustiti i sorte po kojima smo prepoznatljivi u svetu,prvenstveno Vilamet i Miker. Iz tog razloga sam razmatrao kod proširenja zasada,da ubacim pola Vilamet,a pola Heritidž.Tako ću dobiti zaokruženu sezonu maline.

- - - - - - - - - -

Odlicna ideja sa vase strane, potpuno vas podrzavam i zelim da uspete, da zaokruzite proces i da od svoga rada i truda mozete pristojno da zivite.
 
Samo da potraje.odlicno je ovo da se smanji visak na trzistu.treba sad da se proredi i za dogodine taman da iz svakog okruga ima po 1 sleper za izvoz.vise im ne treba a da se ne mucimo i mi.samo da potraje 1 mesec +40

- - - - - - - - - -

Pa ga onda poznavalac racunaj da ces od malina da vajdis kao i ove
 
Moji su drugovi biseri......bajaga

g.poznavalac hajde budi drug pa nas pozovi na neko druzenje da se ispricamo kao ljudi,ovakva komunikacija ne daje nikakve rezultate,spreman sam doci bilo gde na teritoriji Srbije....ovde na forumu su ljudi raznih zanimanja a zajednicko nam je MALINA mislim da se uklapas ako malo okrenes na nasu stranu........nisi mi objasnio jedno pitanje a mrzime da ga postavljam ponovo,mozda kada budem odmorniji ili na ppostu.Vidim ja da ti sve shvatas ali da neces da priznas,voleo bih da mi nadjes radnike,preparate,djubriva,alat i vremenske uslove za proizvodjacku cenu maline za koju kazes da je 100din,moras da shvatis da je pod malinom bar 70%ubrdskoplaninskom predelu gde bez MOTIKE nema posla.Akoliko kosta kg maline bolje ce ti predociti ovi ljudi ovde nego neki iz kancelarija jer da je po njihovom obracunu oni bi imali pod zasadom na hektare maline i dr voca.Meni je iskreno zao sto nijedan strucnjak iz oblasti maline nije orisutan OVDE da nas poduci o proizvodnji,a mi u stvari tezimo prinosu od 25t po hektaru dok oni sve racunaju do 15t,e cad Vi kao finansijski strucnjak napravite paralelu......MALINAnece opstati bez ovih ljudi na forumu,svaka cast ostalima ali oni se uklapaju u racunicu od 15t........................sto vise proizvedemo maline bice bolje za sve. POZDRAV ZA SVE KOLEGE OSTALO DA SE OBERE JOS 30%
 
Samo da potraje.odlicno je ovo da se smanji visak na trzistu.treba sad da se proredi i za dogodine taman da iz svakog okruga ima po 1 sleper za izvoz.vise im ne treba a da se ne mucimo i mi.samo da potraje 1 mesec +40

- - - - - - - - - -

Pa ga onda poznavalac racunaj da ces od malina da vajdis kao i ove

Trudim se da razumem vas post ali mi ne polazi za rukom, ne znam cemu takav ton??? Po vasem pisanju ispada da samo ja imam interes od proizvodnje malina sto nikako ne odgovara realnosti. Proizvodnja malina pokrece citav niz delatnosti i uposljava najrazlicitije ljude, a kada novac dodje makar na jedno mesto on onda kruzi i cirkulise a jednu ekonomiju cini sve jacom i jacom. Ja zelim svima da rade sto vise i bolje i da svi uzivamo u plodovima svoga rada. Zato ne mogu da razumem ljude koji poput vas prizivaju kataklizmu....

Malina jeste vazna ali pored maline postoji i drugo voce koje je na INO trzistu takodje trazeno, a ja radim mnoge stvari, malina je samo jedan segment svega toga, tako da nikada ne zavisim samo iskljucivo od malina.

- - - - - - - - - -

g.poznavalac hajde budi drug pa nas pozovi na neko druzenje da se ispricamo kao ljudi,ovakva komunikacija ne daje nikakve rezultate,spreman sam doci bilo gde na teritoriji Srbije....ovde na forumu su ljudi raznih zanimanja a zajednicko nam je MALINA mislim da se uklapas ako malo okrenes na nasu stranu........nisi mi objasnio jedno pitanje a mrzime da ga postavljam ponovo,mozda kada budem odmorniji ili na ppostu.Vidim ja da ti sve shvatas ali da neces da priznas,voleo bih da mi nadjes radnike,preparate,djubriva,alat i vremenske uslove za proizvodjacku cenu maline za koju kazes da je 100din,moras da shvatis da je pod malinom bar 70%ubrdskoplaninskom predelu gde bez MOTIKE nema posla.Akoliko kosta kg maline bolje ce ti predociti ovi ljudi ovde nego neki iz kancelarija jer da je po njihovom obracunu oni bi imali pod zasadom na hektare maline i dr voca.Meni je iskreno zao sto nijedan strucnjak iz oblasti maline nije orisutan OVDE da nas poduci o proizvodnji,a mi u stvari tezimo prinosu od 25t po hektaru dok oni sve racunaju do 15t,e cad Vi kao finansijski strucnjak napravite paralelu......MALINAnece opstati bez ovih ljudi na forumu,svaka cast ostalima ali oni se uklapaju u racunicu od 15t........................sto vise proizvedemo maline bice bolje za sve. POZDRAV ZA SVE KOLEGE OSTALO DA SE OBERE JOS 30%

Od jednog prijatelja sam dobio informaciju da ga malina kosta cak i manje od cifre koju sam ja spomenuo, ali neka namerno sam uzeo vecu cifru sa rezervom. Svi moramo biti iskreni prema sebi samima , ne mozemo se zavaravati, prosla su vremena kada se moglo ziveti od 20 ari malina, sada mora puno vise da se radi a tako je u svim oblastima nije to samo sa malinama. Pritisnuti brojnim brigama i pre svega zeljom za opstankom proizvodjaci ne zele da prihvate cinjenicu da mala proizvodnja ne moze kao pre 20 godina omoguciti zivot preko cele godine, zato su mnogi nezadovoljni i nijedna im cena im ne odgovara. Malina nazalost ne moze upotpunosti da amortizuje nasu unistenu privredu.

Treba vam strucnjak za proizvodnju? Ja mislim da vam on nije potreban, ljudi iz vasih krajeva rade to dobro decenijama i prakticno znaju puno vise nego mnogi slobodno mogu reci i doktori nauka, jer jedno je nauka a drugo je praksa u to sam ubedjen.

Sto se tice opstanka malina, opstace malina jos dugo kod nas jer je najrentabilnija vocna vrsta kod nas, a to pokazuje i konstantno povecavanje povrsina pod malinom. Privreda je unistena i narod mora sansu da trazi da prezivi a kako ce ako nece u nekoj proizvodnji. Najlaksa i najrentabilnija je proizvodnja malina kako za ravnicarske tako i za brdsko planinske terene. Prinose moramo povecavati jer je primetan trend povecavanja poseda sa jako niskim prinosima, jer pojedinci misle da je malinu dovoljno samo posaditi. Takvi brzo i vade a ostaju oni pravi proizvodjaci koji iz godine u godinu dobijaju svi vise ozbiljnih kolega sirom Srbije.
 
Evo da razumes.posto ima viska robe bolje da se posusi nego da pada cena.tako bi sledece god pao prinos na pola a cena jaca.bolje obrati 100 kg po 3e nego 300 po 1e pa i po 1,5e.

- - - - - - - - - -

Ako imamo manje robe manje rada a skuplja roba. To si vec pisao da ima viska na trzistu.iskreno da ti kazem krece kupina i ako bi bilo lepo vreme imao bi visak robe.ovako ce da se proredi.malina je prosla skoro.bilo kako bilo sad idemo na kupinu.nije kataklizma vec da se smanji ocekivano

- - - - - - - - - -

I ja ne zavisim od maline i kupine ali ako je losa god. Bolje da se to sto pre desi kao sad sa kupinom.inace imam sistem kpk negde na dugme negde cisterna,mrezu nemam tako da i meni umanjuje i losiji kvalitet mozda da ne mislis da mislim lose drugim a meni ok.
 
Ja imam malo drugaciju informaciju, koja dolazi iz pouzdanog izvora sa vrha. Posle par godina zastoja sa projekta se skinula prasina i ponovo je ugledao svetlost dana. Privode se kraju sve radnje koje su potrebne da bi Ariljska malina kao zig bio prepoznat i van okvira nase zemlje. Sto se tice institucije koja bi izdavala taj zig mislim da je to stvar tehnicke prirode koja moze da se resi, nije Inovacioni Centar jedina institucija u Arilju. Jedan covek je izneo ceo projekat koji je omalovazavan i potpuno skrajnut a ucinio je najvise za celu ideju koja je fantasticna, ostaje jos da se vidi da li ce u praksi zaziveti.

Koliko je meni poznato za sertifikaciju Inovacionog Centra je potrebno preko 800 000eur. Novac je već ranije stigao iz EU fondova preko projekta ali projekat nije ispoštovan a pare su potrošene. Verovatno hvalite čoveka koi je zaslužan za ovo što sam naveo. Bez Ino. Centra nije moguće uraditi zaštitu geografskog porekla. Potrebna je institucija (laboratorija) koja bi kontrolisala kvalitet i davala saglasnost na dozvoljenu količinu ostataka pesticida na malini. Dakle ovlašćena sertifikovana laboratorija a takva ne postoi u Arilju niti u okolini.
 
Vilamete
Odgovaram ti na post
RODJACE,PRIJHATELJU DRUZE.......stavi tacku....
Sveukupna proizvodnjas malina nije samo u Arilju
Proizvodnja je u CELOJ SRBIJI.......GDE GOD JE MALINA ZASADJENA
 
Poslednja izmena:
Koliko je meni poznato za sertifikaciju Inovacionog Centra je potrebno preko 800 000eur. Novac je već ranije stigao iz EU fondova preko projekta ali projekat nije ispoštovan a pare su potrošene. Verovatno hvalite čoveka koi je zaslužan za ovo što sam naveo. Bez Ino. Centra nije moguće uraditi zaštitu geografskog porekla. Potrebna je institucija (laboratorija) koja bi kontrolisala kvalitet i davala saglasnost na dozvoljenu količinu ostataka pesticida na malini. Dakle ovlašćena sertifikovana laboratorija a takva ne postoi u Arilju niti u okolini.

Imamo razlicite izvore iz kojih dobijamo informacije, vi ste u centru desavanja to vam ne sporim, ja imam neke druge izvore koji kazu da se projekat privodi kraju. Ne znam o kome pricate , gospodin koga ja pominjem je covek koji je par godina radio u jednom udruzenju (nije udruzenje proizvodjaca) i koji je ceo projekat izgurao do kraja. Novac dobijem od ministarstva je uredno opravdan sto je ujedno i bio najbolji preduslov da ponovo u isti bude ukljucen jer kad je neko kompetentan i radi kako treba niko ga ne moze iskljuciti iz toga pa ni sujetni pojedinci. Tih 800.000 eura je veliki novac, verovatno je novac bio namenjen Inovacionom centru , projekat zastite geografskog porekla maline je nesto drugo i cifra je puno manja...

Vi u Arilju morate ici napred niko osim vas ne moze pokrenuti malinu osim vas, nacin na koji cete to uraditi ostaje na vama samima. Postujte ljude koji rade, koji imaju ideje i vizije, ti ljudi vam mogu pomoci da idete napred.
 
g.poznavaoce pa vi se razumete u proizvodnju divno.Pa oko mene imam malinara kojima proizvodnja po kg nekosta ni 50din a oberu 50kg po aru...ako smem da primetim jos niste upoznali prave proizvodjace.Ako ikada budete hteli ja koji sam pocetnik objasnicu vam troskove proizvodnje u dinar,u mojoj prethodnoj poruci dao sam vam neke smernice oko prinosa da napravite paralelu,ali vi to ocito ne shvatate.Rekao si da nam ne treba strucnjak za proizvodnju mozda si u pravu ISTO TAKO I VI NISTE POTREBNI KAO VELIKI POZNAVALAC TRGOVANJA.....U NEKOLIKO PORUKA DO SADA nista novo niti konkretno niste mi odgovorili,MORATEshvatiti da sve pocinje od radjanja a ne od kraja.Da bi bili uspesni morate znati mnogo vise o proizvodu s kojim trgujete..........stvarno bih hteo da vam pomognem ali neznam kako,kpliko god se posadi nove maline toliko se zatre zalosno je sto imamo pod zasadima samo 15000h i sto to obradjjuje starija generacija a mladji bi u vasu bransu da lako zarade.....NEMA LEBA BEZ MOTIKE
 
Vilamete
Odgovaram ti na post
RODJACE,PRIJHATELJU DRUZE.......stavi tacku....
Sveukupna proizvodnjas malina nije samo u Arilju
Proizvodnja je u CELOJ SRBIJI.......GDE GOD JE MALINA ZASADJENA

Rođače , prijatelju , druže - ne shvataj sve lično. Poznavalac i ja komentarišemo o nečemu što ti verovatno ne znaš. Znam ja da se malina gaji na teritoriji cele države , ali mi pričamo o projektu koi je trebao da obuhvati zaštitu geografskog porekla maline u okolini Arilja. Nisam ja došao na ideju da to bude Arilje. Ajvar se proizvodi u celoj zemlji ali Leskovčani imaju brend. Futoški kupus se gaji u celoj zemlji ali Futog ima zaštitu geografskog porekla..................Ako Čile odradi brend maline Vilamet to bi bio kraj našim naporima. Ako to uradi Ljubovija pre nas , ok. Da li je to moguće odraditi za celu teritoriju Srbije - ne znam. Ako je to izvodljivo onda još bolje. Što nas je više , lakše je doći do cilja.
 
Lično mislim da je dobro da uspe projekat Ariljska malina zato što imaju ljude ,kapacitete, znanje, itd u svakom pogledu su napredni i složniji i odlučniji u odnosu recimo na Podgorinu to jest moj kraj. Dobro je iz mnogo razloga da dobijemo instituciju za kontrolu kvaliteta maline a mislim da bi to bio početak ozbiljnog uredjivanja jedne proizvodnje kao što je njeno veličanstvo MALINA. Zato napred Ariljci a mi cemo sa vami ili za vama. Mudri, složni,pametni i vredni napreduju i vuku napred.
 
Poslednja izmena:
Konačno mogu reći da sam oborio sopstveni rekord po prinosu maline po aru. 2011 sam izašao u jednoj njivi od 20ari ( 1000 dužnih metara maline) 5700kg ili 285kg po aru. Nisam očekivao da se taj rezultat može ponoviti. Ove godine na tih 20 ari 5850kg. To je 292,5kg na 50 dužnih metara ili 5,85kg po metru maline Vilamet. U pravu je Pole što reče da se može ići i preko 6 kg po metru. Taj rezultat je izuzetno teško postići na većoj površini. Bar u našim krajevima je nemoguće naći hektar njive sa istim sastavom zemljišta na svim delovima. U drugoj njivi imam oko 200kg po aru ali i to je zadovoljavajuće.
 
g.poznavaoce pa vi se razumete u proizvodnju divno.Pa oko mene imam malinara kojima proizvodnja po kg nekosta ni 50din a oberu 50kg po aru...ako smem da primetim jos niste upoznali prave proizvodjace.Ako ikada budete hteli ja koji sam pocetnik objasnicu vam troskove proizvodnje u dinar,u mojoj prethodnoj poruci dao sam vam neke smernice oko prinosa da napravite paralelu,ali vi to ocito ne shvatate.Rekao si da nam ne treba strucnjak za proizvodnju mozda si u pravu ISTO TAKO I VI NISTE POTREBNI KAO VELIKI POZNAVALAC TRGOVANJA.....U NEKOLIKO PORUKA DO SADA nista novo niti konkretno niste mi odgovorili,MORATEshvatiti da sve pocinje od radjanja a ne od kraja.Da bi bili uspesni morate znati mnogo vise o proizvodu s kojim trgujete..........stvarno bih hteo da vam pomognem ali neznam kako,kpliko god se posadi nove maline toliko se zatre zalosno je sto imamo pod zasadima samo 15000h i sto to obradjjuje starija generacija a mladji bi u vasu bransu da lako zarade.....NEMA LEBA BEZ MOTIKE

Vec sam ranije pisao da gospoda hladnjacari,prekupci,nakupci,opkupljivaci,izvoznici zagovaraju mala porodicna gazdinstva,na malom posedu gde se nalazi 10 do 20 ari maline i gde je obicno minimalno ulaganje cak i ispod 50 din,bace malo stajnjaka i sta rodi rodi.Ovde se postavlja pitanje profesionalnog proizvodjaca i njegova ulaganja a ona su veoma znacajna ako zelite dobar kvalitet i prinos.
Postovani kolega jos uvek ima leba bez motike,dok god ne budemo mi proizvodjaci odredjivali cenu nasih malina za ove gore nabrojane leba bez motike ima iha haj.
Kod mene sutra zadnje podbiranje.Pored svih problema sa susenjem i gibitka 2000 duznih metara spalira(rizik koji je ne naplatljiv) moram biti zadovoljan,sa preostalih 2000 metara prinos je 225 kg po aru ili 4,5 kg po metru duznom.Idemo dalje a trud i rad mora se isplatiti.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh