MALINA-berba i cena 2015

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Sta reci na ovaj clanak,drzava stiti osiguranje a ne proizvodjace.Da ima drzave ja bi im otcepio kaznu za ovakve ugovore taman da senadoknadi steta i da im nikad vise ne padne na pamet da putem ugovora varaju narod,ovo isto su radile i banke sa sitnim slovima,a kod osiguranja potpises ugovor koji je regulisan posebnim ugovorom o posebnim uslovima koji ili vidis kad potpises ili ne vidis,uglavnom u njemu su iskazane sve stavke kako da te namagarce da te ne isplaate tj isplate koliko su ti uzeli.Retki su slucajevi da se zajebu.Dranje naroda na svakom koraku.

- - - - - - - - - -

G.Gora,kom otkupljivacu predajes posto i ja istoj hladnjaci predajem

Poslao sam ti pp
 
Poslednja izmena:
tasoo; - razumemo se u potpunosti. Samo prenosim vesti , inače nisam optimista. Nemaš razloga da se obraćaš meni lično već svima nama.
 
20150525194507.jpg
[/IMG]
 
Снабдевање малине на светском тржишту


Снабдевање малине на светском тржишту
У тржишна ситуација малине у Србији је веома променљива. Како је саопштено Фоодневс узгој овог воћа у Србији у великој мери оштећен градом прошле недеље. Набавка малине у Србији стога може бити релативно ниска, посебно у вези са ранијим очекивањима.


Почетком маја. било је за очекивати да се производња у српском облику на сличном нивоу као прошле године у износу од 65 хиљада. Т. Осим тога, смрзнута залихе хране на светском тржишту може утицати на ниску производњу у Чилеу. Према последњим проценама (за Фоодневс), 2014 берба малине у земљи могао да достигне око 36.2 хиљада. Т - око 28% мање него претходне године и 18% мање него две године раније.


Упркос сталним високим ценама замрзнуте малине из Чилеа, њихова испорука на европском тржишту су веома значајни. У 2013. години, у складу са европским статистикама (Еуростат), увоз замрзнуте малине из те земље у ЕУ-28 износио је 13 хиљада. Т, што чини 12% увоза ових производа на тржиште Заједнице (увоз из земаља ван ЕУ).


Иако у 2015. Очекује се да ће жетву у Чилеу од 10-40% виши и / и, понуда на тржишту ће и даље бити релативно низак. Са реализацијом страхова у вези са српско тржиште, мања понуда може да значи интензивирање притиска на упорности високих цена за замрзнуте малине у предстојећу сезону, чак и под претпоставком повећање производње у Пољској.
izvor http://www.sadownictwo.com.pl/podaz-malin-na-rynkach-swiatowyc
 
pre neki dan sam pricao sa vozacem jednog slepera i kaze relacija Loznica -Obrenovac 120 eura cena i vi brate ako vam malo placa zakupite sleper i teraj ko da vise verujem da moze i to da se organizuje
 
pre neki dan sam pricao sa vozacem jednog slepera i kaze relacija Loznica -Obrenovac 120 eura cena i vi brate ako vam malo placa zakupite sleper i teraj ko da vise verujem da moze i to da se organizuje
Auu, kume, al je prevoz pojeftinio. Jedan vozi Obrenovac-Beograd za 60e. Izgleda da moj kamion ima posao snova:haha: Izvinjavam se za :off_topic:
 
Nema od toga vajde.bolje da se daje proverenim nego nekom na blef.pa i da su pare na vagi.sta ako bude kisna god pa se pobudjaju ili jednostavno mu se ne svidi roba ili ko zna sta vec a moze mu se.ne bruka se pred kucu.tako vrati kamion i posle to lepo mozete da bacite.tako da je bolje davati proverenim nego da vas neko navuce.od jedno 50 hladnjaca u rasinskom,raskom okrugu samo su 3 proverene bez i jedne mane da nemam rec losu za te 3. Sve ostalo su hostapleri. Svakom koga zanima nesto za neku hladnjacu u ova a okruga napisacu javno cega da se pazi.i to sa imenima koga je zezeznula ta hladnjaca ako nije mene.ja sam lepo sveo na 3 od toga 1 sa punim poverenjem tako da po meni da idete mecki na rupu a da pre toga dobro ne proverite nije pametno.

- - - - - - - - - -

JEl ZNA NEKO CENU SA KOJOM BI BIO ZADOVOLJAN? ILI JE TO I DALJE SAMO DA SE U MOM KRAJU PLACA VISE NEGO U DRUGOM?PO MENI CENE NIKAD NE MOGU DA BUDU UJEDNACENE,TO JE KAO U MARKETIMA KAKO KO NABAVLJA...OD TOGA MU ZAVISI CENA.PA ZAR NISTE PRIMETILI RAZLIKU U CENI DJUBRIVA UVOZNOG,HEMIKALIJA. PA CAK I GORIVO NA PUMPAMA IMA RAZLIKE U CENI. PA NISU TO NOVINE PA DA BUDE ISTIA CENA
 
Treba praviti razliku izmedju razlike u ceni koja se javlja u situaciji kada je cena trzisna kategorija u odnosu na razliku koja se javlja kao posledica necijih vantrzisnih odluka.Ne mogu precizno da kazem cijih,ali mogu to biti i odluke donete u dogovoru sa politickim faktorima ili nekim drugim krugovima.Prirodno bi bilo da malina sa podrucja koja generalno gledajuci imaju kvalitetniju malinu ili najmanje istog kvaliteta kao neka druga cena bude nesto iznad ili ista.Ali,ne mozete da objasnite razliku u ceni koja je bila u prosloj godini oko 50 do 60 din po kg. maline sa podrucja Sapca i nekih drugih podrucja u odnosu na Arilje ,Ivanjicu ,Kosjeric itd..Ne bi bila ni prihvatljiva ni razumljiva da je bila u tom iznosu i u obrnutom smeru sto bi mozda i bilo logicnije ,ali u osnovi neobjasnjivo.Mi kao proizvodjaci se plasimo vestacki stvorenih razlika u otkupnim cenama ,a ne razlike koja nastaje po osnovu kvaliteta..Niko nije protiv da se vrednuje kvalitet.To cak pravi proizvodjaci i prizeljkuju.Sustina trzista jeste jedna cena za isti proizvod.Mehanizam konkurencije ,ako postoji,vrlo brzo dovodi do jedinstvene cene.Mislim da je to prilicno jasno.
 
Treba praviti razliku izmedju razlike u ceni koja se javlja u situaciji kada je cena trzisna kategorija u odnosu na razliku koja se javlja kao posledica necijih vantrzisnih odluka.Ne mogu precizno da kazem cijih,ali mogu to biti i odluke donete u dogovoru sa politickim faktorima ili nekim drugim krugovima.Prirodno bi bilo da malina sa podrucja koja generalno gledajuci imaju kvalitetniju malinu ili najmanje istog kvaliteta kao neka druga cena bude nesto iznad ili ista.Ali,ne mozete da objasnite razliku u ceni koja je bila u prosloj godini oko 50 do 60 din po kg. maline sa podrucja Sapca i nekih drugih podrucja u odnosu na Arilje ,Ivanjicu ,Kosjeric itd..Ne bi bila ni prihvatljiva ni razumljiva da je bila u tom iznosu i u obrnutom smeru sto bi mozda i bilo logicnije ,ali u osnovi neobjasnjivo.Mi kao proizvodjaci se plasimo vestacki stvorenih razlika u otkupnim cenama ,a ne razlike koja nastaje po osnovu kvaliteta..Niko nije protiv da se vrednuje kvalitet.To cak pravi proizvodjaci i prizeljkuju.Sustina trzista jeste jedna cena za isti proizvod.Mehanizam konkurencije ,ako postoji,vrlo brzo dovodi do jedinstvene cene.Mislim da je to prilicno jasno.

Cena je trzisna kategorija a svako ko tvrdi drugacije nece realno da sagleda situaciju stvari u Srbiji. U Srbiji ima dosta stranih firmi, ne bih pisao o njima svako zna makar jednu hladnjacu gde je dominantan strani kapital, oni se bore na trzistu a bore se i nase hladnjace i u toj trzisnoj utakmici odredjuje se cena. Mozda ce zvucati cudno, ali cena uvek ne odrazava i najbolji kvalitet, zasto, pa nekad hladnjace same sebi prave probleme i svesno placaju i losiju robu skuplje da bi popunili svoje kapacitete. Cena na trzistu se cesto formira i na osnovu procena roda jer na pocetku sezonu na osnovu ovakvih procena se formiraju prve cene gde dolazi i do sklapanja prvih ugovora. Tih 50 - 60 din koje pominjete, ja ne vidim nista sporno u tome, to je trziste, jer zasto bi malina bila izuzeta od trzisnih zakona od recimo npr jabuka ili bilo kog drugog poljoprivrednog artikla koji se mogu naci na pijacama a cije su cene znacajno razlicite od grada do grada a cesto su ta odstupanja nekad i preko 100%.

Kvalitet je svakako prioritet i tome treba teziti.

Ja sam pisao i pisao ali nije imao ko da me slusa i sada kada se blizi sezona svi su kivni i nezadovoljni, resenje za sve svoje probleme ste dobili ali niste hteli da radite, lakse je sedeti i kukati ali to nece doneti nikakvu promenu.
 
zasto da se kuka?cena je cena,kome se ne isplati neka povadi i pocne da radi za 20 000din

Cena jeste cena ali vecina je nezadovoljna i vecina docekuje na noz sve sto objavim. Pproizvodjaci imaju udruzenja koja ne rade nista, jer nemaju rezultate, niti imaju plan svog delovanja u narednih 10 godina, oni tu samo sede i vrse pritisak kada vreme dodje da se cena poveca protivno svakoj ekonomskoj logici. Neko kaze da postoje monopoli, a niko da mi odgovori kako moze da se uspostavi monopol kada na nase trzistu posluje na stotine razlicitih hladnjaca a veliki broj njih tu istu robu izvozi....
Kontrole trzista je bilo za vreme ex YU , tada su i bile vece cene jer je drzava kroz svoje mesanje mogla da nametne svoje uslove postujuci strategiju prodaje koju su izvozne firme donele. Danas strategije nema, svako radi za sebe i upravo iz toga proizilaze razlicite cene i razliciti nacini poslovanja od severa do juga nase zemlje.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh