Upravo je ovde problem vaseg izlaganja.Covek je imao zanimljivu ideju,ali su potrebna velika ulaganja.Taj covek verovatno ima mnogo vise novca za ulaganje od nas proizvodjaca i kao sto sam pisao vase edukovanje treba da cuju izvoznici nase maline,jer su oni sposaobni sa svojom dobiti da ulazu,a mi proizvodjci nemamo ni za mrezu i navodnjavanje.E sad kada bi neko i uspeo da napravi hladnjacu ili neki finalni proizvod garantujem da bi odustao od proizvodje jer je u proizvodnji velika muka i rad,a veoma mala dobit na osnovu ulozenog.Tako da se moraju traziti resenja prihvatljiva da izvoznici budu izvoznici a proizvodjaci da ostanu proizvodjaci.Ali tu i lezi problem naseg malinarstva je izvoznici ne zele da dele dobit(ranije je bilo dogovoreno 60-40 u korist proizvodjaca).Znaci treba izneti cenu proizvodnje,cenu skladistenja i prerade i to odbiti od izvozne cene i podeliti dobit.Na ovaj nacin se dolazi do cene.Sve je ovo do sada probano i ugovarano izmedju proizvodjaca i izvoznika i znamo ko nije ispostovao dogovore.
- - - - - - - - - -
Upravo sam dobio informaciju da je Hladnjaca Agropartner Lucani pozvala proizvodjace i obavestila ih o doplati od 30 din.Ima li ko iz Dragaceva da proveri tu informaciju?
Novac je uvek problem, pogotovu u situaciji kada treba uloziti u proizvod koji pored toga sto mora da bude kvalitetan zahteva i izuzetno velika ulaganja u marketing, jer bez toga nema prodaje. Razlog zasto se ovakve stvari ne pokrecu u Srbiji iako postoje projekti je taj sto je potrebno jako dug vremenski period da se investicija otplati uz veliki rizik koji niko nije spreman da prihvati a upravo ovakvi projekti bi znacajno pomogli svima u lancu proizvodnje. Evo nekih primera i cena.
http://price.salespider.com/cpidt2-...arfree-green-tea-raspberry-energy-drink-12-oz cena 1,79dolara
http://www.healthysupplies.co.uk/la...er+100g+(Healthy+Supplies)&productid=42632920
6.49 funti , ili 1092 dinara za 100grama
Razumem poziciju proizvodjaca u Srbiju i zbog toga sam izneo ideju da usled nedostatka kapitala tu prepreku treba otkloniti udruzivanjem, kada bi njih 10,20 ili vise moglo udruzenim snagama da prikupi dovoljna sredstva (finansijska ili robna) neophodna za rad i poslovanje. To je po meni resenje za proizvodjace, jer puno puta smo do sada videli da dogovora na obostrano zadovoljstvo izmedju hladnjaca i proizvodjaca nema. Po prirodi stvari proizvodjaci i hladnjace bi trebalo da budu najblizi partneri a u nasem slucaju imamo situaciju da nijedna strana nije iskrena prema onoj drugoj, nema dogovora , nema iskrene parnertske saradnje sto dalje sigurno ne doprinosi napretku posla. Sto se tice raspodele dobiti, to resenje je prihvatljivo, ali u slucaju kada bi i proizvodjaci malo manji pritisak vrsili na hladnjace u vidu isplate, tako da hladnjace ne bi morale da se zaduzuju skupo kod nasih banaka i prodaju robu ispod cene. Pravedno je da se rizik kao i dobit podele izmedju proizvodjaca i hladnjaca.
Svedoci smo da do ovoga nije doslo iz vise razloga, a kako i da dodje kada umesto da budu partneri hladnjace i proizvodjaci su kod nas ljuti protivnici. Pokusavala je drzava da pomogne par puta proizvodjacima ali se to sve bezuspesno zavrsavalo uglavnom iz razloga sto su proizvodjaci precenjivali svoje mogucnosti i neangazovanjem strucnih ljudi projekti su propadali, kao npr hladnjaca u Prilikama ili projekat gde je drzava subvencionisala skladistenje sto proizvodjaci nisu u vecem broju prihvatili.
Postavlja se pitanje ko je ovde kriv proizvodjaci ili drzava? Po mome misljenju krivicu dele i jedna i druga strana, proizvodjaci zato sto nisu prepoznali i iskoristili sansu, jer npr da je model iz Prilika zaziveo to bi svim udruzenjima bio adut da se takve hladnjace podignu sirom Srbije, ovako nista od toga, isto je bilo i sa skladistenjem. Greska drzave je npr ta sto su proizvodjacima uopste dozvolili da upravljaju hladnjacom, jer drzava ako je ulozila novac u projekat morala je biti sigurna da ce tim projektom upravljati strucni ljudi, od znanja i iskustva a ne proizvodjaci koji znaju da proizvedu ali nemaju iskustva u marketingu, menadzmentu i prodaji robe na inostranom trzistu. Trebalo je drzava da nadje nacina i osigura da ce projekat voditi strucni ljudi (odredjeno vreme strucni ljudi da vrse nadzor nad projektom), a proizvodjaci nisu bili dovoljno iskreni prema sebi da priznaju da im je oko plasmana potrebna pomoc, vec su to samostalno radili i tako ceo projekat upropastili.
Problem koji jos postoji su i sama udruzenja, jer ih vode ljudi koji ne mogu na najbolji nacin da definisu zahteve svojih clanova, nestrucni i opet ponavljam bez znanja marketinga i menadzmenta, ljudi koji i pored najbolje volje, zelje i energije ne mogu na najbolji nacin da pomognu proizvodjacima. Drzava nema nacina u sadasnjem uredjenju (kapitalizam, koji su mnogi hteli a sada se mozda deo njih i kaje) da "natera" na slobodnom trzistu privatne firme koliko ce neku robu da plate a jos manje koliko ce tu robu kasnije da prodaju. Uticaj na prodaju maline drzava je imala u vreme kada su izvoz radile nase spoljnotrgovinske firme (u doba komunizma) kada nasa roba nikad nije prodavana ispod cene jer par firmi je moglo da se dogovori koji stav da se zauzme sto sada nije slucaj kada za izvoz nisu potrebne nikakve dozvole, vec jednostavno nadjete kupca i sami izvozite bez ikakavih poteskoca, sto veliki broj firmi i cini.
Sta dalje, proizvodjaci nezadovoljni, drzava pokusala da pomogne ali bezuspesno i resenje se ne nazire. Oni koji misle da protestima i blokadama mogu nesto da promene grdno se varaju, jer vreme protesta je za nama, moglo je da se protestuje dok nije bilo toliko stranih firmi, sada mislim da je to prosto nemoguce jer stranci nece sedeti skrstenih ruku vec ce preko svojih predstavnika odmah traziti zastitu svoga kapitala i mogucnost da normalno posluju. A drzava, morace da ih zastiti a usput moze i pitanje da postavi proizvodjacima, zar niste trazili da stranci dodju, kako to sada da vam odjednom ni oni vise ne odgovaraju?
Obzirom da drzava nema vise ni nacina a ni ideja kako da pomogne proizvodjacima a ovi opet ne uspevaju da nadju zajednicki jezik sa hladnjacama ostaje jedino moje resnje koje sam detaljno opisao i napisao. Uz malo dorade i puno truda i rada jedan takav projekat bio bi itekako odrziv i isplativ kako kratkorocno tako i dugorocno.