Lokalizmi

Zanimljiva tema,evo nekih reci koje se kod mene cuju:
Strafstruk
-stega,koriste je majstori za ucvrscivanje nekog predmeta pri obradi.
Tezga-stega,ali drvena i koriste je drvodelje,u principu to je veliki sto sa raznim dodacima.
Duvar-zid
Porta-kapija
Poza-nije neka poza,odnosno polozaj vec izraz za "iza"(poza kucu).
Svitice-muske duge gace.
Turam-stavljam
Vrca,vrcka-konopac,kanap
Avlija-dvoriste
Verige-lanci koji su nekad visili iznad ognjista,za kacenje kotlica i slicno.
Taluska-stabljika kukuruza
Oklasina,sasina-sredisnji deo klipa kukuruza na kom su zrna.
Begaj-bezi
Koje-sta(koje ima za rucak?).
Dockan-kasno
Odocnismo-zakasnismo
Sotka-patka
Banica-pita,gibanica
Buka-drvo bukva,znaci nije galama.
Prnjka-njuska
 
Poza-nije neka poza,odnosno polozaj vec izraz za "iza"(poza kucu).

Dakle iza ili pozadi. Prvi put čujem da se i na nekom srpskom narečju tako kaže. Tako se inače kaže na slovačkom. Još jedan neumoljivi dokaz da smo istog porekla.
Novije reči(prozor, čaša, čekić, stega...) se u glavnom primaju od okruženja, a stare(seno, slama, konj, krava...) se još iz prapostojbine generacijama provlače, pa se možda i malo izvitopere, ali koreni reči gotovo u 100% slučajeva ostaju iste.

- - - - - - - - - -

Raduje me što na ovoj temi konačno nalazim i lokalizme iz oblasti van Vojvodine, mada primećujem da i od ovih do sada napisanih reči iz raznih budžaka Vojvodine ima mnogo onih za koje nisam znao ili zvuče isto, a imaju različito značenje u mom kraju.
Drago mi je da se odazivate na ovu temu u tolikom broju i sa vidljivim interesovanjem i nadam sa da će nam ovo pomoći da obogatimo i bolje upoznamo svoj jezik i da se bolje razumemo.
U školi nas uče kako treba da govorimo pravilno i podržavam to tamo gde je mesto, ali zašto da ne negujemo i lepotu i bogatstvo jezika koristeći ponekad i narečja i lokalizme kad smo među svojima. U istoj toj školi su nas učili i da su protivnici Vuka Karadžića i njegove reforme jezika, nazivali jezik koji danas nazivamo službenim - jezikom "svinjara, orača i kopača" Mi danas tim jezikom govorimo na televiziji i u parlamentu, stvaramo književna dela i pišemo stručnu literaturu.
 
Eto nisam znao da se poza kaze isto i na slovackom,a de je slovacka,a de moj jug srbije.
Evo jos nekih:
Plot-ograda od pruca ili cepanih taraba isprepletanih prucem.
Sip-kolac ili drveni stub poboden u zemlju,moze da sluzi za plot.
Lastar-drvo sa kog je nekad seceno svake godine granje sa liscem za ishranu stoke.
Golemo-veliko
Pirgava-boja,ne mogu da je definisem.
Tatko-otac
 
Pirgava-Kod nas u Bečeju pegava,riđa
kod vas čokanj,čutka,čak sam čuo u okolini Kruševca šišarka-kod nas šapurika
Evo još nekih reči i naziva
ogrizina,ogrizine-ručno odsečena povezana kukuruzna stabljika bez klipa
šor,sokak-ulica
bašča-bašta
dragače-ravna metalna ili drvena kolica sa jednim točkom na kojima se gurala slama ili ogrizine u štalu
đugov- daj taj đugov ovamo,-nesto kao čep ili može biti i nešto drugo
taraba-drvena ograda
pajvan- pleteno uže kojim se vezuju npr. poredjane bale slame na prikolici,od istog užeta (pajvana) sa koristi samo kraći deo za ular, kojim se vezuje i vodi stoka(krava,bik)
uzica,manila-kanap koji služi za vezivanje bala slame pri presovanju. Toliko za sada,usput,odlična tema.
 
Kod nas se trpeza kaze sofra,jako slicno.Stepenik i dvoriste isto.
@cokikovac,ima li u tvom kraju Grujica ili mozda Stanisavljevica?
 
Moji preci su u 19.veku dosli otuda i prezivali smo se Grujic,a onda preuzeli prezime Stanisavljevic,zbog toga sam te pitao.Jel znas mozda koju slavu slave?
 
Hoće ljudi i ovde da kažu pasent. Ne znam kog je porekla ta reč, ali znam da je taman turska reč, a knap nemačka.
 
Nekad se moze čuti da se prasići zovu praci a redje prakci

Kod nas u S.Palanci se od sela do sela znatno razlikuju lokalizmi i nacin govora.

Na primer: Merdevina se u mom selu zove stuba a vec u susednom selu merdevinu zovu lotra
Kocanjka(ono na cemu se nalazi zrno kukuruza) u susednom selu zovu Toluska

Koliba -Vajat
Razgovor-Dzakanje
Bice ih jos samo da se prisetim :osmeh:
 
Nazad
Vrh