Lokalizmi

Skoro svi ti lokalizmi o kojima govorimo bili su u svakodnevnoj upotrebi u vreme kada je ubedljiva većina stanovništva živela od poljoprivrede pa su nekako skoro sve te reči bile na neki način povezane sa poljoprivredom.
Pajanta
je poprečna greda u kotarci.
Kotarka je spremište za čuvanje kukuruza u klipu(kotobanja, koš, ambar, čardak...)
Čokanj u mom kraju ne znači flašica karakterističnog oblika iz koje se pije rakija. To mi zovemo fićok, a čokanj u mom kraju znači kukuruzni oklasak(čokanjica, šapurina, čoka)
Tulaj je kukuruzna stabljika(kukuruzovina)
Ljuštika znači komuša, šuška
Dréka sa tim akcentom ne znači vika, urlanje nego dušek za spavanje punjen ljuštikom, slično slamarici.
Rica ili ricla je primitivno "postrojenje" za krunjenje kukuruza. Bio je to u stvari jedna štafla od jakog drveta sa žlebom na jednoj strani po celoj dužini i sa rupom debljine palca u sredini i metalnim jezičkom iznad te rupe.
Poluveka je drveni otvoreni sud, kao kačica samo što se na gornjem delu se sužava umesto da se širi kao kaca ili kačica. U tome se držalo svašta žito, brašno, mast... Imala je i odgovarajući drveni poklopac.
Badem ili baden u mom kraju vrlo često ne mora da znači egzotično koštunjavo voće nego najčešće kaca za muljanje grožđa u šta izmuljano grožđe na kominu prinoći pre nego što se pretoči u drvenu burad.

- - - - - - - - - -

Kulja je jelo od kukuruzne prekrupe - pura, palenta, kačamak.
Cicvara je kulja sasirom.
Mandara je sirotinjsko jelo od brašna i masti, ako imaš može sir i jaje da se doda.
Popara je takođe sirotinjsko jelo od starog hleba, masti i vrele vode.
Majuška je džigernjača, bela kobasica

- - - - - - - - - -

TUTA u mom kraju NOKŠIR

Nokšir kod mene kažu i lokšir.
Levak se kaže točir.
 
Divna tema...jezički smo najsličniji mi gospodjinčani sa govorom iz Čuruga, Nadalja, Turije, Srbobrana i Bečeja
Evo daću i ja mali doprinos temi koliko se trenutno mogu setiti:
čardak- kotarka, koš za skladištenje kukuruza
klozet- poljski wc sa daskom
drot- tanka paljena žica (moja baba je elktričare zvala drotoši)
vajat- prostorija iza kuće (pod jednim slemenom sa kućom) gde se čuvaju suhomesnati proizvodi, mast i zminica
špajz- ostava (germanizam)
polog- jedno jaje koje se ostavlja u gnezdu da živina ne promeni mesto nošenja
evedra- ograda od pruća (ranije) kasnije su tako nazivali i ogradu od pletene žice
sapište- drveno držalje za ašov, motiku, budak
kosište- drveno držalje za kosu
purslin- šareni golub prevrtač
repan- golub lepezan
jendek- kanal za odvođenje atmosferskih voda van naselja, obično se nalaze ispred kuća, tačnije između trotoara i puta
uzglavnica - uvratina, deo njive koji izlazi na put
slepica- ataraska lenija koja se završava njivom i dalje se ne spaja sa drugom lenijom
vangla- veća metalna posuda obično za čuvanje određenih prehrambenih proizvoda
kotlanka- isečen deo metalnog bureta na koji se stavlja koao npr. pri topljenju masti (ima izrezan deo za vrata, dno je perforirano i ima izrez sa cevi za dimnjak
sims- deo čardaka (zidanog dela) koji se nalazi širi od osnove drvenog dela (na kom obično čuče mačkovi :D )
flaster- trotoar koji je nekad bio od cigala (flasterisan) a kasnije su tako nazivali i betonirani trotoar
ćuše- starije ždrebe, negde se naziva i ome
švigarac ili švigarica- mladi momci devojke teenage uzrasta
pendžer- prozor (turc.)
lebrnjak- na starim vojvođanskim dužnim kućama je bio mali prozor ka dvorištu
streja- streha
šuv- mera za dužinu (odokativna) šaka skupljena u pesnicu i podignut palac je dužina jednog šuva
ranjenik- utovljena svinja za klanje
zabijačka- svinjokolj
vig- zamka ud žice u obliku omče, obično se stavljala za hvatanje pasa, mačaka, tvorova i slično...kad životinja provuče glavu omča se zategne i dolazi do davljenja...pa postoji i stara narodna...Dere se k‚o da se na vig uvatio
gvožđe- zamka metalna preklapača za hvatanje životinja
kabo, pitla, amper - metalne kante
sek- metalni deo kao zid za bunare sa đermom
šijica - vrh prostih zidanih peći u vojvođanskim kućama nabijačama
sleme- velika masivna drvena greda koja je bila nosač preko greda za tavanicu i krov na starim kućama od naboja

....setiću se već još čega
 
uvratina na njivi se kod nas kaze vratina.svinjac-kočina.kotarka-ambar.drzalje od kose-kosilo.zidani deo ambara se kaze frunt.i jos nesto da kazem;jednu seosku poslovicu:koje su tri najgore stvari na selu?odgovor:kuca na cosku,njiva u špic i zena kurva.kucu na cosku svi zapisavaju,njivu u spic svi gaze a za zenu zna se :haha:
 
uvratina na njivi se kod nas kaze vratina.svinjac-kočina.kotarka-ambar.drzalje od kose-kosilo.zidani deo ambara se kaze frunt.i jos nesto da kazem;jednu seosku poslovicu:koje su tri najgore stvari na selu?odgovor:kuca na cosku,njiva u špic i zena kurva.kucu na cosku svi zapisavaju,njivu u spic svi gaze a za zenu zna se :haha:

Kuća na ćošku ili u Bačku kažedu nalakat pokaže svoje najgore lice zimi kada treba čistiti sneg.
 
evedra- ograda od pruća (ranije) kasnije su tako nazivali i ogradu od pletene žice

lebrnjak- na starim vojvođanskim dužnim kućama je bio mali prozor ka dvorištu

kabo, pitla, amper - metalne kante

Ograda od pruća odnosno plot se u mom kraju zove prošće. Kada neko promuklim glasom uporno urla, moj otac kaže: "Ovaj k'o da se zaglavio u prošće!"
Taj lebrnjak je kod nas labrnji prendžer, a metalna kanta je védra.
Sek je kod nas osek i najčešće je od dasaka koje su po pravilu bile trulave i ondak stariji nedu deci da se sigraju blizo bunara. Tek kasnije ili po gazdačkim kućama(švapskim) su počeli da se pojavljuju zidani oseci i mehaničke pumpe.

- - - - - - - - - -

Ovo verujem da ima samo u Kikindu:

Kavan - blatnjav "Dićeš sotim kavanim čizmama!?"
Krecav - kovrdžav
Fest - veoma(recimo da pojačava značenje reči koja sledi) ili znači - super, odlično
Zglavan​ - valjan
 
Malo pre sam doš'o iz štaloga, iš'o sam da vidim jel bacila koza ložu. Kad sam ložu izn'o i uđubre zkop'o i garom odozgore pokrijo, uš'o sam ukuću da je'm di su me čekali vrući skoverci nastal.

Štalog - štala, staja
Loža - posteljica, placenta
Gar - pepeo iz peći
Skoverci - palačinci al oni domaći s mašćom:svinja:
 
Kod mene bi došao iz košare,i mi zakopavamo lože da ih vaške(kerovi) ne razvlače po avliji(dvorište)
 
Poslednja izmena:
uvratina na njivi se kod nas kaze vratina.svinjac-kočina.kotarka-ambar.drzalje od kose-kosilo.zidani deo ambara se kaze frunt.i jos nesto da kazem;jednu seosku poslovicu:koje su tri najgore stvari na selu?odgovor:kuca na cosku,njiva u špic i zena kurva.kucu na cosku svi zapisavaju,njivu u spic svi gaze a za zenu zna se :haha:

Kod nas se Kocina kaze za zivinarnik.
Uvratina se kaze kod nas za uvratinu na njivi.
Zbun-Vrzina
Dvoriste-Avlija
Merdevina-Stuba
Bagremar-Bagrenjar:)
 
i kod nas se za palacinke govorilo skoverci,za kacamak se kaze kulja,ne znam dal se jos negde kaze za keru-dzigorija,kanta u koju se muzlo pre rucno(ovce ili krave)ima rukohvat sa strane zvala se sekter ima valjdajos al ne mogu sad da se setim,ja bas volim tako-(naglasak na o)da pricam :osmeh: po starinski,a ne ko neki sto pricadu ko da su iz beograda dosli
 
Aj da nadjemo koja riječ u narodu u ovim krajevima ima najviše sinonima . Odavno mi se čini da je to "ono što ostane kad se sruni kukuruz".

Ovde kažemo tekun , odma drugo selo kaže otočina , neko kaže komušina, ima još naziva u okolini , nemogu se sjetiti , vidim da pominjete : tuluz,kocanka,oklasak, čokanj...
Ima li još ?
 
Aj da nadjemo koja riječ u narodu u ovim krajevima ima najviše sinonima . Odavno mi se čini da je to "ono što ostane kad se sruni kukuruz".

Ovde kažemo tekun , odma drugo selo kaže otočina , neko kaže komušina, ima još naziva u okolini , nemogu se sjetiti , vidim da pominjete : tuluz,kocanka,oklasak, čokanj...
Ima li još ?
kod nas je tulan inace je avlija dvoriste,basamak prag,vratnjica kapija,sora ​trpeza, uglavnom turcizmi
 
U Pančevu čokanjica, u Zrenjaninu šapurina.
U Kikindi se, dakle kao što rekoh, kaže čokanj, ali ovo što sam u Zrenjaninu čuo da kažu šapurina meni zvuči slično kao čapur, što na "kikindskom" znači nešto drugo. Tako mi nazivamo panj od kukuruzne stabljike koji ostaje posle prohoda berača ili ručnog odsecanja stabljike nakon ručne berbe u stara vremena.

Kukuruzni oklasak se na meni poznatom dijalektu slovačkog jezika kaže šuľok, nailazio sam i na šúlok, a pravilno se kaže slično kao i na srpskom - oklasok. Za ono što se ovde kaže čapur(panj), meni poznati slovački lokalizam je krkočka, a zvaničan naziv isto kao i na srpskom ne znam. :haha: Ako neko zna neka me pouči, voleo bih da znam.

Verujem da razlog za to što delove biljke kukuruza nazivamo u svakom selu drugačije leži u tome što se kukuruz relativno nedavno pojavio u našim krajevima - tek nekoliko stotina godina, za razliku od pšenice, ovsa, ječma i raži koji su ovde svoj na svome. Zato se ne samo u svim krajevima gde se govori srpski jezik nego i u gotovo svim slovenskim jezicima ove starosedelačke biljke gotovo identično nazivaju, kao i svi njihovi delovi kao što su zrno, klas, slama, pleva, strnjika...
 
Poslednja izmena:
kod nas se za oklasak ili cokanj kaze tuluz a za stabljiku kukuruza tuluzina,a kad marva oglodje tuluzinu onda je to ogrizina,a za klip se kaze koren.a kad je krupan klip onda se kaze korenje ko bagrenje :ppozdrav:
 
Ovo verujem da ima samo u Kikindu:

Kavan - blatnjav "Dićeš sotim kavanim čizmama!?"
Krecav - kovrdžav
Fest - veoma(recimo da pojačava značenje reči koja sledi) ili znači - super, odlično
Zglavan​ - valjan[/QUOTE]

Hehehe, sve cetiri se koriste kod nas u Ferdinu-Novom Kozjaku.
pre neki dan sam se zavitlavao sa babom, reko kako ste pre govorili "u konku na simizet"- "u predsoblju na vetrinu-ormaricu"
 
Nazad
Vrh