Leska - opšta tema

Ок. Да ли треба да земља буде тачно одређена, као нпр. као што је одређено за боровницу, или може и неко друго тло?
 
Uspeva na svakakvim zemljistima ,čak se gaji na lošijim gde nešto drugo ne bi uspelo ali da je ph od 5 do 8 i da nema stajaće vode tj.da nije močvarno,jedino što je leska heliofit tj.traži jako puno sunca reproduktivni organi su mu na krajevima krune zato ide vaza kruna.Navodnjavanje bi trebalo 2 do 3 puta da plod popuni ljusku.Super reaguje na osoku.Sadnja obavezno u jesen na istu dubinu na kojoj je bio u rasadniku jer ako je dublje stagnira čak i do 3 god.Koren pre sadnje malo makazama skratiti da bi potencirao rast izdanaka od kojih se kasnije formira krošnja.Evo ti link sa rasporedom sorti oprašivača kod sadnje

http://www.lesnik.rs/component/k2/item/6-sadnja-lesnika
 
Значи само је битно да је ph у тим оквирима и да није мочварно?
 
Poslednja izmena:
Bio neki čova na TV pre neki dan, pričao o lešnicima.

Kaže da Italija i Španija imaju rod od 5-7 tona po hektaru dok mi oko 2 tone maksimum jer se kod nas suviše gusto sadi i ne obaraju se grane. Kaže da tamo sade na 7X6 metara i obaraju grane, stavljaju da imaju 6-7 ramenih grana, vode računa da ima dosta humusa, preko 5-6 i uglavnom su polustablašice zbog lakše obrade zemlje, a samo u jednom regionu Španije su klasični žbunovi.
 
Jel znaš možda koja je to emisija?Ja kad sadim sadnicu istresem pola kese humusa na žile,pre toga stajnjak izrigolujem,ali sadim na 4,5 sa 4 m i imam 3 do 4 bočne grane,izdanka .Zanima me ta emisija.
 
Emisija Domaćin na Prvoj TV, imaš sajt domacin.rs ali prilično kasne sa emisijama, možda se i ova pojavi za neko vreme...

Čovek je pričao da je kod nas glavni problem gusta sadnja jer ljudi misle da tako dobijaju više a zapravo gube jer žbunovi onda slabo napreduju zbog zasenčenosti a i nema mogućnosti povijanja grana koja je kao i u većini voćnjaka glavna mera povećanja rodnosti i ubrzavanja mladalačkog perioda sadnice kada nema roda.

kucaj na google "italy hazelnut orchard" i spain hazelnut orchard pa gledaj slike, pazi jer nisu sve slike stvarno iz italije i španije, pa nađeš npr:

400_F_44972421_hxCP8yczjnxs6W7PHu1sMUyJDozlziLW.jpg
 
Za uvoz lešnika godišnje potrošimo osam miliona dolara - izvor blic.rs

Procenjuje se da proizvodnja lešnika u Srbiji podmiruje svega pet do 10 odsto godišnjih potreba konditorske industrije, a domaće konditorske kuće godišnje za uvoz lešnika, pretežno iz Turske, potroše više od osam miliona dolara.

tručnjaci ističu da je reč o proizvodnji koja ne zahteva neke specifične uslove, a jedna od prepreka za njeno širenje je to što u našoj zemlji ne postoji kompletna linija za preradu i pripremu tog koštunjavog voća za prodaju.
Po podacima Privredne komore Srbije, u zemlji je proizvodnja lešnika vrlo mala, a godišnje se tim jezgrastim voćem zasadi od 100 do 120 hektara.
...
Ona je ocenila i da je najava konditorske kompanija "Ferero" da će u Srbiji zasnovati sopstvenu proizvodnju lešnika na 1.000 hektara i uspostaviti kooperantske odnose sa srpskim proizvođačima lešnika dobra ideja i da će doprineti povećanju izvoza ili barem supstituisanju uvoza.
Inače, od jezgrastih voćnih vrsta u Srbiji se najviše gaje orah i lešnik, a u zasadima pod voćem udeo ovih vrsta je svega pet odsto. Na proizvodnju ovih vrsta "otpada" svega 1,60 odsto ostvarene proizvodnje voća u poslednje četiri godine.
 
Prvo sve da pozdravi,forum je extra i moze puno da se nauci. Posto sam zasadio 50 lesnika zbunasta u januaru ove godine i planiram krajem oktobra ili novembra kako bude bilo vreme da prosirim na jos 300 komada,sorte koje sam posadio su Lange,Mortadela,Romana i Gifoni i dobio sam plan sadnje od coveka od koga sam kupio,sadnice su dvogodisnje e sada kada je sve ozelenelo vidim da se ne poklapaju listovi sa sortama koje sam sadio na mestima neke sadnice su oko metar ipo visoke i imaju od 2-5 mladarice a neke sorte su do pola metra i imaju samo tu cetralnu granu koju sam posadio. U razgovoru sa prodavcem rekao mi je da lange teze se prima kod nas medjutim na mestima gde je po planu trebalo da bude lange te sadnice su metar ipo a gde su druge sadnice su one male do duse nemam ih puno jedno 10 komada ali mi se i one ne poklapaju ni sa jednom sortom po broju a sanse nema da sam nesto izmesao kada sam sadio jer sam vodio racuna strogo o tome. Moje pitanje je sledece kako prepoznati po listu koja je koja sorta i ako bi mogao neko na pp da mi posalje plan prskanja i sta koristiti od prihrane i djubriva sem stajshog djubreta za to znam? Hvala unapred na odgovoru i pozz.
 
Ta kombinacija koju si naveo je ok.Sad,valda je prodavac sadnica bio normalan pa ti je prodao ono što si i tražio,kako da raspoznaš od svih tondi koja je koja nisam pametan,očigledno je pipavo pišto ih je i on izmešao.Pod uslovom da su to te 4 sorte tj.kako kažeš sve se razlikuju,mislim da nećeš imati problema oko oprašivanja pošto se polen raznosi stotinama metara.Negde napred sam ostavio link prodavca sadnica,preporučio bih ti da ga nazoveš i pitaš za savet oko tondi pošto je na njegovoj plantaži morao da vadi jednu od njih jer je puštala rese nenormalno rano ,u septembru valda.To zbog toga što planiraš da proširuješ zasad pa se sa njim lepo mižeš posavetovati.Inaše ja sam izbegavao sorte uz toplijih krajeva,Italija,Španija zbog naših jakih mrazeva i sadio sam one iz Nemačke,Engleske,halški džin,rimski,istarski itd.
 
Ako formiramo cenu na osnovu prodajne cene u Turskoj i u svetu,lesnik ce biti skuplji nego prosle godine.Ja novosti o lesnicima pratim na www.nocciolare.it a za cene u svetu i Turskoj treba da se registrujete. Od proslogodisnje berbe,pa do kraja marta cena je polako padala. Prosle god. je slabo rodio u Turskoj,pa su ove god.ocekivali veliki rod, a i u januaru, na osnovu broja zenskih cvetova ocekivan je rod od rekordnih 800 000 tona. Ali 31 marta je bio neocekivan mraz na obali crnog mora,,prepolovio im rod, pa je pocetkom aprila otkupna cena u Turskoj skocila sa 12 na 24 turske lire.Sada se cene malo stabilizovale i krecu se blizu rekordnih 20-21 lira u Turskoj, i 10-11 dolara u svetu(pocetkom aprila bili je 12 dolara).Udruzenje proizvodjaca u Turskoj ocekuje rod od oko 500 000 tona. Ne znam koliko ovo moze da bude neki orjentir,jer je kod nas svake kodine sve veca ponuda lesnika. Mozda ovako visoke cene ubrzaju porodicu Ferrero da ulaze u Srbiju, mada oni u Turskoj imaju mnooogo, pa skoro i da nece osetiti ovako veliku cenu lesnika.
 
evo prilog dobar kako se razmnozavaju sadnice lesnika, ima cak i kako se kalemi lesnik na meciju lesku - podloga koja ne daje izdanke vec raste kao stablo (divlji lesnik) i radja dosta bolje nego zbun samo joj treba malo vise vremena
kazu da ovde bude jaci rod na mecijoj lesci i preko 3x
 
Zdravo svima,imam nesto vinove loze i sljive iza kuce pa sam odlucio da zasadim i desetak zbunastih leski ove jeseni za licnu upotrebu.Forum je odlican,temu o leski sam iscitao celu i sto se tice ove operacije sve mi je jasno sta treba da radim i kako(posto sam pocetnik sa leskom) E sad hteo bih i par komada stablastih da zasadim ali bih sam odgajio par mecjih leski(naravno malo vise ako neka omane) koje bih posle 2 god kalemio.Sutra idem na Avalu da naberem plodova ako ih uopste ima,pa ako bi neko mogao da mi objasni proces polaganja plodova u zemlju da nesto ne zajebem i izgubim godinu?Dakle znam kada,ne znam: u koju dubinu da polozim plodove,kakvo zemljiste da pripremim(humus,stajnjak,pesak),da li zemlju odozgo da dobro sabijem ili ostavim rastresito,moze li to napolju ili bih morao u kucnim uslovima dok ne nikne pa onda napolje,...?
 
Bolest koja se vidi na slici sa plodom je Monilija. I ja sam imam iste probleme.Neophodno je prskanje u fazi cvetanja i listanja to je negde u mart-april. Za preparat se informisi ima ih raznih.
 
Zadnjih 5 godina faza oprasivanja leske je u januaru oko srpske nove godine.I tad je najbolja zastita od monolije ,i po meni jedno od najbitnijih prskanja leske .Inace ,jos uvek cekam razvoj situacije oko cene ali izgleda da ce biti daleko bolja od prosle godine.
@ veljabc

Po listu tako mlade biljke ces veoma tesko prepoznati i biti 100 % siguran koja je vrsta lesnika.Kad se budu pojavili prvi plodovi pri kraju zrenja i komparaciji sa listom moze da se utvrdi koja je sorta.Ali nije to neka frka ako je i neka druga sorta,jedna drugu oprasuju.
 
Nazad
Vrh