Maestro
Banned
Ljudi, lepe fotografije, ali nemoguće da niko nema neki lepi tekst, i tsl.
VOJVODINOM UZDUZ I POPREKO
Iz putopisa By Jaca Gabrić (doterao i preradio Maestro)
Fruštuk u Maradiku
Zreo kukuruz, duvan, kukuruz, duvan, uzorana njiva sa bezbroj belih ptica koje doručkuju posejano seme. Plantaže jabuka, njive lubenice, pasulj, zreo suncokret…Gledam kroz prozor naseg punog autobusa …smenjuju se njive, vocnjaći, kuce u nizu …plovi ponovo nasa ladja Panonskim morem. Jutro je. Subota. Mi smo sada vec u Sremu. Prolazimo Novu, Staru Pazovu, posle Indjije skrećemo levo. Idemo na fruštuk u sremacko selo Maradik. Ovo selo zavredjuje pažnju pre svega zbog etno kuce, stare preko 150 godina, a u njoj pokucstvo, autentično i staro od pedeset do sto godina. U dvorištu su stare poljoprivredne mašine, djeram, guske, u bašti je drveće koje najčešće raste na Fruškoj Gori...
Etno kuća u Maradiku - stara 150 godina
Dakle, tradicionalni sremački Fruštuk, poslužen u bašti pod tremom, baš je onako “dijetalan i prilagodjen visokim temeraturama”. Tu su krvavice, dzigernjače, švargle, čvarci, dakle sve nesto protiv holesterola. Naravno tu je i dobrodošlica sa domaćom rakijom, pogačom i solju. Da ne zaboravim ono glavno, nema fruštuka ni u Sremu, ni u Bačkoj, bez bar jednog parčeta slanine (jaoj... onako s prsta debelo...nema u Vojvodini ništa na malo), kao što se ni jedan ručak ne završava bez kako to kaže Dordje Balašević, naš panonski mornar,... "i na kraju rezanci s makom". Sve u duhu tradicije i pesama na koje smo navikli...Naše uže društvo čini nas sedmoro, dakle: moja sestra i zet, nasa komšinica Nensi sa sinom Veljom i nas troje. Svi se nesto zgražavamo nad tanjirima. Nešto nam je to prejako, ali kada smo krenuli, ne znam kako, ostadoše samo olizani tanjiri...A gde ste vi videli dijetalan doručak u Vojvodini ?! Onda bolje sedi kući i jedi ovsane pahuljice...Odlučismo u trenu: nek ide život, ova dva dana ćemo živeti po devizi “uzmi sve što ti život pruža” ...pa šta bude da bude!
"Dijetalni" sremački doručak...slanina onako s prsta debela...joj
i
VOJVODINOM UZDUZ I POPREKO
Iz putopisa By Jaca Gabrić (doterao i preradio Maestro)
Fruštuk u Maradiku
Zreo kukuruz, duvan, kukuruz, duvan, uzorana njiva sa bezbroj belih ptica koje doručkuju posejano seme. Plantaže jabuka, njive lubenice, pasulj, zreo suncokret…Gledam kroz prozor naseg punog autobusa …smenjuju se njive, vocnjaći, kuce u nizu …plovi ponovo nasa ladja Panonskim morem. Jutro je. Subota. Mi smo sada vec u Sremu. Prolazimo Novu, Staru Pazovu, posle Indjije skrećemo levo. Idemo na fruštuk u sremacko selo Maradik. Ovo selo zavredjuje pažnju pre svega zbog etno kuce, stare preko 150 godina, a u njoj pokucstvo, autentično i staro od pedeset do sto godina. U dvorištu su stare poljoprivredne mašine, djeram, guske, u bašti je drveće koje najčešće raste na Fruškoj Gori...
Etno kuća u Maradiku - stara 150 godina
Dakle, tradicionalni sremački Fruštuk, poslužen u bašti pod tremom, baš je onako “dijetalan i prilagodjen visokim temeraturama”. Tu su krvavice, dzigernjače, švargle, čvarci, dakle sve nesto protiv holesterola. Naravno tu je i dobrodošlica sa domaćom rakijom, pogačom i solju. Da ne zaboravim ono glavno, nema fruštuka ni u Sremu, ni u Bačkoj, bez bar jednog parčeta slanine (jaoj... onako s prsta debelo...nema u Vojvodini ništa na malo), kao što se ni jedan ručak ne završava bez kako to kaže Dordje Balašević, naš panonski mornar,... "i na kraju rezanci s makom". Sve u duhu tradicije i pesama na koje smo navikli...Naše uže društvo čini nas sedmoro, dakle: moja sestra i zet, nasa komšinica Nensi sa sinom Veljom i nas troje. Svi se nesto zgražavamo nad tanjirima. Nešto nam je to prejako, ali kada smo krenuli, ne znam kako, ostadoše samo olizani tanjiri...A gde ste vi videli dijetalan doručak u Vojvodini ?! Onda bolje sedi kući i jedi ovsane pahuljice...Odlučismo u trenu: nek ide život, ova dva dana ćemo živeti po devizi “uzmi sve što ti život pruža” ...pa šta bude da bude!
"Dijetalni" sremački doručak...slanina onako s prsta debela...joj
i