Maestro
Banned
Vidim da se prilično toga vrti oko Karlovaca, pa evo malo priče:
VOJVODINOM UZDUZ I POPREKO
Iz putopisa By Jaca Gabrić (doterao i preradio Maestro)
Manastir Krusedol – mauzolej znamenitih Srba (...malo istorije nije na odmet)
Okrepismo se na sremacki nacin i krenusmo da okajemo nase gurmanske grehe u manastiru Krušedol (cujem da je naziv dobio po dolini krušaka). Najznačajniji Fruškogorski manastir (jedan od 17 živih Fruškogorskih manastira) koji je, slobodno možemo reći, mauzolej znamenitih Srba.
Zdanje naše duhovnosti s pocetka 16. veka. Manastir je aktivan i ženski. Raspolaže sa velikim imanjem u odnosu na ostale Fruškogorske manastire i bio je najbogatiji. Oko 169_. monasi moraju sa dragocenostima da se od Turaka sklanjaju u Sent Andreju u današnjoj Madjarskoj i vraćaju se 1697. Zatiču manastir u dosta dobrom stanju. Dobro materijalno stanje u 16. i 17. veku trajaće do početka 18. veka kada ce Turci spaliti manastir. Uništene su i svetinje. Mošti Brankovica su Turci razbacali, popalili. Manastir je brzo obnovljen i živi život kao i danas.
Ikonopis i freske su od strane nepoznatih majstora. Pretpostavlja se da su majstori, koji su oslikali Krušedolski manastir, najverovatnije bili Grci sa Svete Gore. Interesantno je da su preko starih fresaka naslikane nove i vreme je ucinilo svoje, tako da danas možete da vidite one stare, koje su nekada bile. Sudaraju se prosto likovi starih i novih svetitelja na današnjem izgledu fresaka.
Danas posetiocima ovaj manastir najviše privlači pažnju kao mauzolej gde su sahranjeni mnogi znameniti Srbi kao što su patrijarh Arsenije Čarnojević, patrijarh Arsenije IV Jovanović, Dordje Branković, vojvoda Stevan Šupljikac, kneginja Ljubica Obrenović i kralj Milan Obrenović... sve su to grobovi iznad kojih se nalaze kamene ploče ispisane starim jezikom. U Drugom svetskom ratu manastir nije razrušen, ali njegova riznica je dobrim delom razneta.
i 
VOJVODINOM UZDUZ I POPREKO
Iz putopisa By Jaca Gabrić (doterao i preradio Maestro)
Manastir Krusedol – mauzolej znamenitih Srba (...malo istorije nije na odmet)
Okrepismo se na sremacki nacin i krenusmo da okajemo nase gurmanske grehe u manastiru Krušedol (cujem da je naziv dobio po dolini krušaka). Najznačajniji Fruškogorski manastir (jedan od 17 živih Fruškogorskih manastira) koji je, slobodno možemo reći, mauzolej znamenitih Srba.
Zdanje naše duhovnosti s pocetka 16. veka. Manastir je aktivan i ženski. Raspolaže sa velikim imanjem u odnosu na ostale Fruškogorske manastire i bio je najbogatiji. Oko 169_. monasi moraju sa dragocenostima da se od Turaka sklanjaju u Sent Andreju u današnjoj Madjarskoj i vraćaju se 1697. Zatiču manastir u dosta dobrom stanju. Dobro materijalno stanje u 16. i 17. veku trajaće do početka 18. veka kada ce Turci spaliti manastir. Uništene su i svetinje. Mošti Brankovica su Turci razbacali, popalili. Manastir je brzo obnovljen i živi život kao i danas.
Ikonopis i freske su od strane nepoznatih majstora. Pretpostavlja se da su majstori, koji su oslikali Krušedolski manastir, najverovatnije bili Grci sa Svete Gore. Interesantno je da su preko starih fresaka naslikane nove i vreme je ucinilo svoje, tako da danas možete da vidite one stare, koje su nekada bile. Sudaraju se prosto likovi starih i novih svetitelja na današnjem izgledu fresaka.
Danas posetiocima ovaj manastir najviše privlači pažnju kao mauzolej gde su sahranjeni mnogi znameniti Srbi kao što su patrijarh Arsenije Čarnojević, patrijarh Arsenije IV Jovanović, Dordje Branković, vojvoda Stevan Šupljikac, kneginja Ljubica Obrenović i kralj Milan Obrenović... sve su to grobovi iznad kojih se nalaze kamene ploče ispisane starim jezikom. U Drugom svetskom ratu manastir nije razrušen, ali njegova riznica je dobrim delom razneta.
i 
Lepota i divota, pravo dobro.
