Prva moja silaža je bila na dan kad sam pošao u školu 1.9.1992. Nakon prvog školskog dana sam popodne sa ćalom radio silažu, tj. vozikao se na traktoru. Od tad nije bilo godine da na ovaj ili onaj način nisam bio uključen u posao. Od 2005. vodim računa o silažnim hibridima i samom procesu pripreme silaže a od 2010. do danas imam nekoliko stotina analiza silaže, što moje, što ljudi kojima sam radio konsalting. Generalni zaključak je da ne postoji idealan silaži hibrid. Da bi hibrid imao visoku svarljivost mora imati nizak udeo lignina, koji mu daje čvrstinu, znači poleže pri vetru (kao navedeni mikado). Da bi dao visok prinos mora imati veliku stabljiku, samim udeo klipa je manji u silaži i niža energetska vrednost (as 160 i zp735). Dodavati inokulant u silažu je isto kao i soliti more, može da pokaže značaj kod aerobne stabilnosti nedovoljno sabijene silaže po otvaranju, u ostalim slučajevima ne opravdava ekonomska sredstva koja su uložena u njega. Najbolja silaža koju smo mi imali jeste od hibrida zp666, mala stabljika, veliki klip, odlična svarljivost ali mali prinos. Možemo polemisati o hibridima ali samo hemijska analiza i digitron pokažu razliku. Moje skromno iskustvo kaže da do sad lg helen je najstabilniji u prinosu u i kvalitetu silaže. Mikado ima najbolje izraženu stay green osobinu, mi ga radimo poslednjeg zbog toga, daje nam prostora za nepredvidjene situacije. Najbolji domaći silaži hibrid je as 140. Takođe odličan prinos i kvalitet daje pionir p0725. Bilo je tu još eksperimenata sa drugim hibridima, ali ovo je ono što se u mojim agroekološkim uslovima ustalilo kao dobar izbor sa aspekta prinosa i kvaliteta silaže.
Poslato sa JSN-L21 pomoću Tapatoka
Nema puno vajde samo od stabljike kukuruza treba i zrna.
