"Što je brzo - to je i kuso."
Nije ta narodna "misao" bez razloga. Ali..
Sve se promenilo drastično i sa svakom godinom je gore.
Nekada ko je imao pune čardake, ambare i mogao da izdrži i čuva kukuruz pa ga kruni u avgustu naredne godine, uglavnom je dobijao značajno višu cenu i imao ozbiljnu zaradu u odnosu na skidanje u zrnu u jesen.
Tada nije bilo moguće kruniti suv kukuruz u standardu na njivi, a vlaga je bila toliko visoka da je nakon odbijanja troškova sušenja cena često bila mizerna.
Prednost berbe je bila ta što bilans roda nije bio odmah dostupan otkupljivačima i državi.
Nisu svi krunili iz čardaka u isto vreme pa je tržište ipak bilo nepredvidljivije.
Šapurika, čokanj je bila dodatna zarada koja je pokrivala troškove utovara i krunjenja.
Roba je ostajala kod proizvodjača bez troškova lagera.
Ali je to tražilo radnu snagu vičnu poslu koje danas gotovo nema.
Takodje je bilo nezgodno pravovremeno reagovati i brzo kruniti kad se ukaže skok cene i prilika za prodaju.
Zbog ekstremnih suša koje su sad već redovna pojava sortiment kukuruza se promenio.
Hibridi koji se sad seju, jednostavno zato što mora tako da bi se dobio bar neki rod, najčešće nisu pogodni za berbu. Kukuruz sazreva vrlo rano u avgustu već kada su temperature još 35+.
Vlaga se vrlo brzo spusti ispod 20% što je nepovoljno za branje jer se zrno kruni.
Pre uzri klip za berbu nego sama kukurzovina.
Berba kukuruza na 35°C je posebna priča.
Nekad je bilo nezamislivo da se može kukuruz kruniti na njivi sa vlagom u standardu bez odbitaka.
Pogotovo je bila fantastika da se to može u Avgustu ili Septembru.
Tek se sa berbom normalno otpočinjalo nakon 1. Oktobra.
Mislim da su na žalost ta vremena prošla nepovratno najviše zbog promene klime.
Ne vidim da nam je ova "nova realnost" donela mnogo dobrog.
Jeste da je tada bilo mnogo više posla, fizičkog rada, ali je i rodilo mnogo više i češće.
Sada se brže i lakše skine sa njiva, ali sve manje se nakupi u prikolicama.
