Kukuruz 2024

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tonchi je napisao(la):
Nek je imalo dobra godina sa padavinama, ja i svako u mom kraju sa boljom agrotehnikom tučemo bez problema, zapravo i više, u prosjeku 15, a i više tona po ha. Govorim naravno o boljim i težim tlima koja ne podbacuju baš ni u suši, a ako se kockice poslože, 11-12 tona se desi i na lakšim tlima. Bitno je da se mijenja plodored zbog polijeganja, ostala agrotehnika je u globalu cca 500-550 kg 15-15-15 po ha, 200 kg/ha Uree, 250 do 300 kg Kana u špartanju i naravno zaštita herbicidom. Sjetva je već nekoliko godina na 19 cm što nam se najbolje pokazalo. Većinom se sije Fao 400 do 520.

Ovo je kukuruz od prošle godine u prinosu od 15,5t/ha, doduše vlaga je 30%, pa sad tko želi nek to preračuna koliko bi bilo sa 14%.
Kliknite za proširenje...
Bilo bi 3 do 5 posto manje nego matematicki izracunato.
 
dovoljno pogledati pokuse u Hr....kolege na zapadu u pokusima zadnjih skoro 10g imaju 15-18 t/ha a u okolici mene 5-7 t/ha ili ih ni ne stave (kad su još manji prinosi) jer po njima nisu 'relevantni'
 
Pajdaš je napisao(la):
dovoljno pogledati pokuse u Hr....kolege na zapadu u pokusima zadnjih skoro 10g imaju 15-18 t/ha a u okolici mene 5-7 t/ha ili ih ni ne stave (kad su još manji prinosi) jer po njima nisu 'relevantni'
Kliknite za proširenje...
Zapadna hrvatska gdje voda ne lezi na njivama i gdje divlje svinje ne unistavaju usjeve je druga dimenzija sto se klime ticee nego kod nas. Prvo i osnovno u pravilu svakih 10 do 12 dana tamo pada kisa a mi se radujemo kao djeca pred rodjendan kad nam padne nakon 90 dana ove godine 40 50 lit.... Druga stvar oni uvijek imaju 2 3 stupnja nizu temperaturu pa i 4 stupnja nego mi i najvaznije nemaju vjetra koji fenira u ljeto.
Da mi to imamo, ko oni na ovakvom zemljistima bez razmisljanja 18 do 19tona curi na bazi suhog. A ovako je cista lutrija moze bit ko 2012. 500 kg po ha ili ko prije 4 godine 14 i nesto tona po ha
 
Koliko ja vidim u živo, po forumima i na internetu, 95% poljoprivrednika ne iskorištava potencijal zemljišta, ne primjenjuje agrotehniku kako treba, i otud takvi prinosi. Ni ja nisam samim sobom zadovoljan, naravno.
Ali nije za sve kriva ni kvaliteta zemljišta, jer se to da drastično popraviti, niti je za sve krivo vrijeme, jer nije uvijek isto.
 
Moje iskustvo na mojoj šljunkovitoj zemlji 90% glavni faktor voda, možeš mu dati boga ako fali vode ništa od posla, a možeš mu dati samo malo azota + voda i prinos top.
 
Prva slika Kasmir, druga P0710, treca i cetvrta P0217. Za sad guraju dobro sejano od 9 do 11.4, sve radieno Adengom pojavio se gde gde po neki poponac i po neki samonikli suncokret. Nisam video ekonomsku racunicu u proslom obilasku da radim korekciju i da uzimam Laudis ili njegove kopije koji mogu preko 8 lista, sad vidim da tu nema niceg novog tako da verujem da nisam pogresio, u zetvi ce pokazati.

I peta slika izmesano P0217 i Kasmir sejano 2.5, posto nisam imao vise Adenga a imao od prosle godine delimicni sastav hirosime, pa da utrosim yo oprskano u petak mezotrion+terbutilazin+nikosulfuron.
Nisam planirao da testiram razlicita vremena setve ali je njiva kupljena polovinom aprila a vec je bila uzorana pa se namestilo.
454b51dbfc9938af162d940d06e5fa92.jpg
f8e2ffcb07a8774aac8bf6d3b15ca0d4.jpg
013a51811b7cfcb36be8aff74d7e206f.jpg
d6cd0a3e7013fa213d426f92c89800ab.jpg
4e13ac3daca64811433174eecc190a04.jpg


Sent from my motorola edge 40 neo using Tapatalk
 
Rakin ako nije presečen do zemlje on će se oporaviti. Ovi koji imaju kakvo takvo lišće oni će da krenu. Samo mu treba sunca. Možda kad se prosuši da ga malo istretiraš sa nekim aminokiselinama i biostimulatorima, a predpostavljam da ćeš opet da raduš kultivaciju-špartanje (da razbiješ koru posle ovakvog nevremena). U svakom slučaju strahota kako izgleda.
 
moj je bio takav 2021 na jednoj njivi, jos i losiji...'sreća' što ga je led otukao početkom 5og mj pa je imao vise fore i prije toplinskih udara da se oporavi
nisam vagao, ali ovako cca po prikolici 20-30% manji prinos zrna u odnosu na parcele gdje led nije pravio značajnije štete
 
Počeo sa špartanjem kukuruza, ali na granici je što se tiče visine, pucaju kada ih pregazi točak na uvratini. Mislim da je više štete nego koristi.
Od dve njive sam odustao jer nema trave uopšte, a najviše sam zbog trave hteo da špartam.
1a0f403287ff6432ab961e514081359f.jpg
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh