Kruška

u pravu si, ratko..ako se ne razvije list osušit ce se. Prihranjivao sam ih sa drinom i megafolom, dobile su i ekstrasol. Redovno kan i npk. Ponovit cu opet sa kanom pa cemo vidjeti. Djeluje kao da nema snage da se list razvije
 
evo isti problem i kod mene santa marija isto mi je pola plodova pobacila samo dobiju neku zutu boju i samo ih pipnem one otpadnu inace kruske su u drugoj vegetaciji e sad nije mi jasno sta je ovo sa listovima juce sam iso sa prehranom yara ferticare 14 11 25
attachment.php
attachment.php
 
anegex.jpg
[/IMG]
anegex.jpg
[/IMG]prijatelji vocari,molio bih vas za pomoc sadio sam jabuke i kruske na ulici pre par godina svo voce lepo i zdravo izleda osim jedne kruske,nisam nasao odgovor ni literaturi a ni na ovom forumu-moza sam prevideo-neznam dali je za vadjenje ili moze da se spase.Listovi su poceli prosle godine da izbijaju bledi a posle 10-ak dana pocnu da dobijaju zelenu boju,ove godine je jako kasno olistala i to blede listove koji ne zelene.Tretirana je protiv pepelnice dva puta i protiv insekata perfektionom kao i folijarnu prihranu.Probao sam da je zalivam i nista,neznam ni sta joj je ni sta da radim s njom,evo slike pa ako neko mozda zna bilo bi mi drago
ode slika preko reda
 
Restart [skidanje svog lisca i jaka rezidba] i jos mi pade na pamet kalemljenje budnim pupoljkom sad krajem maja pocetkom juna.
Uradite bar jednu [naravno kome nije zao] da se proba naci neki izlaz.
 
Napomenuo sam vec.Velike oscilacije temperature od 20 i jace stepeni razlike deluju tako da kruska odbacuje plod,pogotovo manje plodice koji jos nisu bili presli 2 cm.evo cuo sam se sa dosta kolega vocara koji isto imaju velike zasade katastrofalno je odbacila ostalo 10 do 20 posto roda,u 3 god kruska bi trebala da da po stablu prosek 3 kg na podlozi b 29.
 
Neadekvatna ishrana. Pogotovo azotom.

Protupitanje!
Ako je azot toliko vazan da bi kruske zbog nedostatka istog odbacivale plod...
Kako objasnjavate mnoga stabla krusaka koja nikad nisu prihranjivana nicime a redovito daju tezak rod?
Zasto ove godine tresnje a i kajsije masovno odbacuju plodice a uredno su prihranjivane?
 
Rekao sam "pogotovo" azotom. I mislio sam prije svega na krusku. Posebno viljamovku.
Postoji jedno "pravilo". Velika kolicina cvata gotovo uvijek dovodi do enormnog odbacivanja vec zametnutih plodica. Samo u rijetkim godinama, kao sto je pretprosla, na mnogo cvijeta ostane znatna kolicina ploda. Tad radja svaka biljka sto postoji u prirodi. Cak prerodjava.
Posto je u cvatnji i oplodnji najveca potrosnja azota, a vocari imaju obicaj azot upotrebljavati neposredno pred cvatnju, zakljucio sam da je to prekasno. Poceo sam ga upotrebljavati ranije i ispostavilo se da je odbacivanje smanjeno a rod drasticno povecan. Doduse svake godine mi je problem pogoditi "u metu", tj. odrediti vrijeme primjene i kolicinu. Za sada nekako uspijevam.
 
Protupitanje!
Ako je azot toliko vazan da bi kruske zbog nedostatka istog odbacivale plod...
Kako objasnjavate mnoga stabla krusaka koja nikad nisu prihranjivana nicime a redovito daju tezak rod?
Zasto ove godine tresnje a i kajsije masovno odbacuju plodice a uredno su prihranjivane?
Pa mozda su strucnjaci donekle utvrdili kada se sa kojim vestacim djubrivom forsira biljka kada godina tece normalno
Prosla godina kao i ova nije normalna, pa je moguce da vestacenje cak zasmeta - kako kaze nas drug kanacki neadekvatna primena.
Inace prica mi doktor sinoc u hitnoj pomoci gde radim - bio na predavanju pa im jedno predavanje drzao profesor sa fakulteta o bisoprololu [leku] kako je to lek koji treba svima davati, i za aritmije i za visok pritisak jer to jeee leeek za sve boljke i sve zivo leci od proliva do tuberkuloze....
Pricam ovo da vam docaram kako funkcionisu institucije koje saradjuju sa farmaceutima.
Ako je nesto postalo kilavo - rezi seci, sokiraj pa ako opstane - opstane, a ako prezivi takvo kilavo samo ce sa njime biti jos problema.
 
Rekao sam "pogotovo" azotom. I mislio sam prije svega na krusku. Posebno viljamovku.
Postoji jedno "pravilo". Velika kolicina cvata gotovo uvijek dovodi do enormnog odbacivanja vec zametnutih plodica. Samo u rijetkim godinama, kao sto je pretprosla, na mnogo cvijeta ostane znatna kolicina ploda. Tad radja svaka biljka sto postoji u prirodi. Cak prerodjava.
Posto je u cvatnji i oplodnji najveca potrosnja azota, a vocari imaju obicaj azot upotrebljavati neposredno pred cvatnju, zakljucio sam da je to prekasno. Poceo sam ga upotrebljavati ranije i ispostavilo se da je odbacivanje smanjeno a rod drasticno povecan. Doduse svake godine mi je problem pogoditi "u metu", tj. odrediti vrijeme primjene i kolicinu. Za sada nekako uspijevam.
Da li ovo "pravilo" važi i za jabuku? Otprilike sam došao do zaključka listajući zabeleške da je najrodnija godina bila kada sam deo azota primenio početkom febrara.
 
Pa mozda je visak azota ..
Neadekvatna primena je upitanju svakako :)

Kasno primijenjen azot se obicno pokazuje kao "visak". Nakon cvatnje, ako biljka odbaci plod, taj azot moze otici samo u novi rast. Previse novog rasta dovodi do prenamnozavanja buve, buva proizvodi mednu rosu, medna rosa je odlicna podloga za cadjavost....
I tako u krug. Jedan problem pravi drugi, drugi treci...
Zato sam upotrijebio izraz neadekvatna ishrana.

- - - - - - - - - -

Da li ovo "pravilo" važi i za jabuku? Otprilike sam došao do zaključka listajući zabeleške da je najrodnija godina bila kada sam deo azota primenio početkom febrara.

BINGO !!!!!
Jedino je problem kad ga primijeniti. Ako bacis prerano, nema efekta. Bacas pare.
Ako bacis prekasno, isprovociraces nepotreban rast. Opet bacas pare.
Ako bacis premalo, ne valja.
Ako bacis previse, opet ne valja.
U zadnjih pet godina vrijeme prve primjene mi je setalo od polovine januara do pocetka marta. O kolicini da ne pricam.
 
Zaboravih odgovoriti Knezu na ostala pitanja.
Sa kajsijom sam na "Vi". Jedino moje iskustvo sa njom je da u mom kraju bas i ne uspijeva.
Imam tri starija stabla tresnje koja su radjala.... kako im se svidi.
Kad je oko njih posadjen vocnjak, i kad sam prostor izmedju njih poceo da koristim za odlaganje pokosene trave (kompostiste), pocele su da radjaju redovno i obilno.
Vidjao sam i ja stabla koja radjaju bez posebnog djubrenja, ali kao pojedinacna. Nikad u gustoj sadnji.

- - - - - - - - - -

A druga primena?

Vracam, gatam i pogadjam. Pokusavam pogoditi kad ce biti cvatnja da u to vrijeme imam maksimum. Ne trebam ti govoriti od koliko faktora to zavisi. Temperatura, kolicina padavina, topivosti djubriva.....

- - - - - - - - - -

Naravno, nije azot jedina zajebancija.
 
Imam problem sa kruškama u jednoj bašti ,hloraza me razbija žuto je ko limun.
Bašta je ekstra kvaliteta,trava košena juće od 40-50 cm već treće takvo košenje gura kao luda. Redvno đubrena stajnjakom,NPK i azotom.
Da li je moguđe da u nema gvožđa ili da nešto stopira gvožđe pa biljka ne može da ga iskoristi.Pomagajte.
Komšije imaju isti problem a tritikala pored mene (od strica ) ima 1,5 m:sta:
 
Ako si siguran da je hloroza ,onda je nedostatak gvozdja. Povisen sadrzaj krecnjaka u zemljistu otezava usvajanje nekih elemenata , medju njima i gvozdje.
Da li si radio analizu mozda ?
Jos ako su kruskice na dunji , hloroza je jos izrazenija.
Kod mene je jedna na dunji posadjena izmedju ostalih koje su na sejancu ,razlikuje se boja lista od ostalih ,nije limun,ali malko je zuca, dok su ostale ok , nije zaostala u razvoju ,a za rod cemo videti ,kad on bude ozbiljniji..
Ja praktikujem gvozdje folijarno i kroz sistem, cesce folijarno , najvise zbog cene , da li ce ti to resiti problem nisam siguran,ali bi trebalo da donekle nadomesti otezano usvajanje iz zemlje ,opet ako je problem u zemlji..
Gvozdje uzimam yara rextolin ,valjda je to naziv , koristim ga kada radim tretmane sa fungicidima ,ali sam skoro ovde procitao od jednog kolege da ne bi trebalo da se mesa nisacim ,vec da ide samo.
To je neko moje skromno misljenje ,najverovatnoje nisam upravu ,javice se vec neko od ozbiljnijih kolega , a ti udri malo gvozdje folijarno i ako mozes prilikom zalivanja , nece im naskoditi sigurno
 
Tamo nije voda sigurno,teren je među najvišljim u selu,analizu nisam radio jel je u pitanju mala bašta,prošle godine kada je bilo kiše nom-stop hloroza se samo malo poznavala. Slikaću kada budem prihranio sa Fe.
 
Nazad
Vrh