Krastavci kornišoni

Sto se tice jesenjeg paradajza, u pravu si Topalovicu. Do pre dve god, smo gajili jesenji plastenicki.
Zavisno od godine, imali smo problema sa crnom pegom. U pitanju su Holandski hibridi.
Ove godine ga nemamo, ali cujem od komsija da dosta stradjava. I pitanje je dali ce uspeti da sazri,
ako ovako vreme produzi.
Malo smo u :off_topic:, ne zamerite.
 
I ja ću da odem u off ali moram da se nadovežem na ovu Topalovićevu oko temperaturne razlike.
Još pre nedelju i više dana dunuo toliko hladan vetar da mi je upropastio zeleni paradajz i to sa juga, na severnoj strani ostao čitav. A onda tokom dana skoro dvadeset stepeni?!?!
Iako su prosečne temperature više, sezona se izgleda skraćuje. ::lose::
 
Sve ce se teze uzgajati povrce, posebno na otvorenom. Klima je poremecena.
Proleca skoro da nema. Temperaturne razlike su ogromne. I kada sve pretrpimo
ubija nas cena. ::lose::
 
Slažem se sa kolegama da je klima skroz poremećena i proizvodnja plodovitog povrća će biti moguća isključivo u zaštićenom prostoru.I to jako brzo..
topalovic je napisao(la):
Korisoni su vrlo tesko odrzivi poslednjih godina zbog razlike temperature dan-noc.Ja ne sejem korisone i jesenji paradajiz bas iz tih razloga,naime posle svetog ilije noci bivaju sve hladnije a dani ostaju i dalje topli. Razlika u tempearturi dok su u formiranju prvog troliska se ne primecuje ali dalje je vec problem i ide samo na stetu proizvodjaca jer jedno prskanje kosta najmanje 1000din po jedinici povrsine i onda vuk pojeo magarca a i u krstavcima ostaje ogromna kolicina pesticida.Plastenickom proizvodnjom se do nekle moze izbeci ta razlika u temperaturi ali ja nisam video ni jednog proizvodjaca koji je odrzao korisone posle krstovdana(27 .09)S paradajizom sam eksperimentisao i jedino je maraton od superiora mogao da izgura najvise u jesen kasnije sam saznao da on ima usadjenu genesku otpornost na ALLTENARIJU narodno rceno crnu pegu toliko za sada od mene
Kliknite za proširenje...
Ne bi se složio sa topalovićem- kod mene u plasteniku uvek posle krstovdana kornišon izgleda zdrav i dobar.
 
ljubek je napisao(la):
Slažem se sa kolegama da je klima skroz poremećena i proizvodnja plodovitog povrća će biti moguća isključivo u zaštićenom prostoru.I to jako brzo..
topalovic je napisao(la):
Korisoni su vrlo tesko odrzivi poslednjih godina zbog razlike temperature dan-noc.Ja ne sejem korisone i jesenji paradajiz bas iz tih razloga,naime posle svetog ilije noci bivaju sve hladnije a dani ostaju i dalje topli. Razlika u tempearturi dok su u formiranju prvog troliska se ne primecuje ali dalje je vec problem i ide samo na stetu proizvodjaca jer jedno prskanje kosta najmanje 1000din po jedinici povrsine i onda vuk pojeo magarca a i u krstavcima ostaje ogromna kolicina pesticida.Plastenickom proizvodnjom se do nekle moze izbeci ta razlika u temperaturi ali ja nisam video ni jednog proizvodjaca koji je odrzao korisone posle krstovdana(27 .09)S paradajizom sam eksperimentisao i jedino je maraton od superiora mogao da izgura najvise u jesen kasnije sam saznao da on ima usadjenu genesku otpornost na ALLTENARIJU narodno rceno crnu pegu toliko za sada od mene
Kliknite za proširenje...
Ne bi se složio sa topalovićem- kod mene u plasteniku uvek posle krstovdana kornišon izgleda zdrav i dobar.
Kliknite za proširenje...
pa nisi razumeo moj post moze i posle krstovdana da se odrze ali znamo koliko kosta hemija i koliko je taj korison odrziv u tursiji(koliko ima ostataka pesticida) , reci mi koliko puta nedeljno prskas korisone i cime?
 
Kod mene je bilo ove godine za vreme vegetacije kornišona od 20.07-danas 3 prskanja plamenjače i dva protiv botritisa.Uglavnom pratim usev svakodnevno i svake godine mi plamenjača ulazi sa donje strane plastenika a to zato što komšinica ima džumbus u svojoj bašti tako da kombinacijom akrobata i folio golda imam izuzetno dobre rezultate.Ove godine aliet nisam koristio ni jednom i ortiva opti ima dobre rezultate u kornišonima.Ovaj drugi nalet posle krstovdana nisam ni radio jer je neisplativo.
 
ljubek je napisao(la):
Kod mene je bilo ove godine za vreme vegetacije kornišona od 20.07-danas 3 prskanja plamenjače i dva protiv botritisa.Uglavnom pratim usev svakodnevno i svake godine mi plamenjača ulazi sa donje strane plastenika a to zato što komšinica ima džumbus u svojoj bašti tako da kombinacijom akrobata i folio golda imam izuzetno dobre rezultate.Ove godine aliet nisam koristio ni jednom i ortiva opti ima dobre rezultate u kornišonima.Ovaj drugi nalet posle krstovdana nisam ni radio jer je neisplativo.
Kliknite za proširenje...
cime si tretiro od trulezi
 
Teldor i signum.Što je bilo zahvaćeno otišlo ali se nije širilo dalje.Čak je i moja ćerkica(5.5 god) primetila kako ima lepe vune po krastavcu na stablu.. :haha: :haha:
 
desava se da krastavci pozute i otpadnu uglavnom zbog fizioloskih promena odnosno nagle promene temperature to se zove abortiranje ploda, bojim se da tu nema leka. Meni se to takodje desava.
 
Evo da malo oživimo temu o kornišonima. Ja ove godine radim 6,12 k kornišona na špaliru pa evo malo slika razvlačenja folije i postavljanja stubova. Setva završena juče.



 
Koliko je optimalno biljaka(semena) po kućici, dimenzije kućica su 30x30cm, rastojanje između kućica u redu 30cm, a rastojanje između redova 60cm, špalir?

Sadio sam po 3 na razmaku od 10ak cm, i sva semena su ponikla, pa me zanima da li mogu po 3 u kućici ili da proredim.
U pitanju je baštensko gajenje, za svoje potrebe, a sejano je sa dosta stajnjaka i dodato malo veštaka.

Još me zanima, u koje doba dana je najbolje zalivati kornišone?
 
Večeras je na RTS 1 objavljeno da se u Nemačkoj otrovalo dest gradjana koji su se zarazili bakterijom ešerihija koli.
Obzirom da ta bakterija nemože živeti u krastavcu, moj zaključak je da je bakterija došla na krastavac putem stajskog djubriva mokraće nepoznate osobe ili skladištenjem krastavaca u prljavštini... sve je pretpostavka, ali je sigurno da je krastavac opran ili prljavom vodom ili nije uopšte opran... Hoće Evropa organsku proizvodnju i čvrste standarde u higijeni osoblja.
Pa možda ljudi koji su ljuštili krastavac nisu prali ruke.:haha::haha::sjasi::haha:
 
Uopste nije za zezanje,ali ako njima poostre standarde to ce polako doci i kod nas ami smo poznati po tome da sve sto ne valja najlakse usvajamo.
Mozda ja gresim ali na njivama se ne primenjuje hassap nego globalgap a to nije isto.
Nacice oni gresku samo sto to nece objaviti ili ce taj krastavac prodati nama i nama slicnima koji sve uvoze bez problema kao onaj paradajz pre par godina.
 
Kurkela je napisao(la):
Da nije malo rano za setvu kornisona?
Dali imas siguran plasman ili kvantaska prodaja?
Kliknite za proširenje...
Nije rano mi inače sejemo posle 1 maja ali ove godine zbog hladnoće malo kasnije! Imam ugovor sa Slovanom iz Selenče i sa Golden gardenom iz Tavankuta a kasnije ide i kvantaška prodaja u septembru!
 
diamonddragon je napisao(la):
Koliko je optimalno biljaka(semena) po kućici, dimenzije kućica su 30x30cm, rastojanje između kućica u redu 30cm, a rastojanje između redova 60cm, špalir?

Sadio sam po 3 na razmaku od 10ak cm, i sva semena su ponikla, pa me zanima da li mogu po 3 u kućici ili da proredim.
U pitanju je baštensko gajenje, za svoje potrebe, a sejano je sa dosta stajnjaka i dodato malo veštaka.

Još me zanima, u koje doba dana je najbolje zalivati kornišone?
Kliknite za proširenje...
Mi sejemo na 25 cm u redu i 150cm sredina od sredina folije!
 
Koliko često navodnjavate kornišone, ovi koji gaje na otvorenom, bez sistema KPK?
Do sada sam navodnjavao svaki dan, pa je sledilo okopavanje tj. razbijanje pokorice i da kucnem u drvo odlično napreduje.
Štitio sam ga antrakolom od plamenjače, i sada mu je već koren otišao malo dublje, biljke su visine oko 20cm, pa me zanima koliko često da radim zalivanje?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh