Krastavci kornišoni

tragtor

Član
Učlanjen(a)
11 Avg 2007
Poruka
20
Lokacija
Bač
Kako da niko do sada nije pokrenuo temu o krastavcima. :sta:

Zato ću ja da napišem nešto o kornišonima onako osnovno. Postoje dva soja, glatki i bradavičasti. Može da se gaji na zemlji ali je najbolje na špalirima. Obavezno se razvrstavaju po klasama i što su manji to je viša klasa. Stvar je u tome da i što su manji više ih stane u kilogram, pa je to razlog takvoga klasiranja krastavaca kornišona.

Ako vas nešto interesuje pitajte. :cao:
 

cabage

Član
Učlanjen(a)
5 Apr 2008
Poruka
139
Kod nas u hrvatskoj je cijena za I klasu 430 eura za tonu, tako da je jedva isplativo. Treba nabrati tonu prve klase. Jedno vrijeme je podravka uvjetovala uz papriku ajvaricu i uzgoj krastavaca jer nitko ih nije htio uzgajati.
Kakvo je stanje kod vas s industrijom i kakve su cijene?
 

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
7.604
Lokacija
Apatin
Evo našao sam kako idu klase kod kornišona, pa rekoh da obkjavim na forumu, ako nekoga bude zanimalo.

Prva klasa ; dužina 3-6 cm ; prečnik oko 2 cm

Druga klasa ; dužina 6-9 cm ; prečnik oko 3 cm

Treća klasa ; dužina 9-12 cm ; prečnik oko 4 cm

Četvrta klasa ; dužina 12-15 cm ; prečnik oko 4.5 cm

A što se tiče stanja, ja mogu reći samo za okolinu Apatina da se kornišoni ne gaje za potrebe industrije. :sta:

Malo je bezveze, ali šta da se radi, verovatno ih uvozimo, kao i sve ostalo.
 

cabage

Član
Učlanjen(a)
5 Apr 2008
Poruka
139
Kod nas je ista situacija s kornišonima, što se tiče uvoza. Bar sam tako čuo, da se većina potreba zadovoljava iz uvoza i to iz madžarske i poljske.
Klase su i kod nas iste, s tim da četvrte nema, a treču ne žele, hehe
 

kiraj

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
29 Jan 2009
Poruka
9.134
Lokacija
Bašaid
Sto se tice kornisona proizvodim ga za seme. iskljucivo Pariski kornison.
 
Učlanjen(a)
5 Feb 2009
Poruka
1.338
Lokacija
Krusevac/Beograd
Moji danas potpisali ugovor da uzmu proizvedene sadnice i mrežu u dužini od 800 kvadrata za 15 ari. Neko udruženje iz Konjuha(selo pored Kruševca) , minimalna zagarantovana cena 30dinara a trebala bi da bude oko 45-50 ako sve bude kako treba. Inace oni ti salju svog zaštitara i nema prskanja kad počne berba.
Nešto da se radi mora pa sad cemo da vidimo kako će da ispadne :D
Nego kolika je rodnost npr po metru posto mojima reki da bi trebalo da bude 18kg po metru dužnom te mreže? A da valjda na 1,4 red od reda i ne mogu da se setim koliko struk od struka. Valjda se sadi oko 1.05.
 

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
7.604
Lokacija
Apatin
Koju klasu ćete im prodavati, kakav je tu dogovor. :sta:
 

jhon dere

Član
Učlanjen(a)
6 Mar 2009
Poruka
961
Lokacija
St.Pazova
Kako to "krastavac na slami"?
Metod je razrađen u Nemačkoj. Sastoji se u kopanju kanala ili šančeva u plasteniku koji se pune slamom, pa kada se slama "upali" greje zonu korenovog sistema, usled čega krastavci brzo rastu i daju obilne prinose. Evo i konkrtnog primera za plastenik dug 30 i širok 6 metara. Prvi kanal se kopa na metar od ivice duž tunela, širine 80 i dubine 20 cm. Staza između dva kanala je takođe široka 80 cm. Na nju se stavlja iskopana zemlja kojom će se kasnije pokriti slama i na njoj gajiti biljke. U plasteniku širokom 6 m, ima tri ovakva kanala ili šanca. U njih se ređaju bale slame, i to u dva sloja. Posle prvog sloja po njemu se rastura mineralno đubrivo, jedan kilogram NPK 20:8:5 ili 20:10:10 po bali slame.
Za konkretan primer potrebno je 450 bala slame i 225 kg mineralnih đubriva koje se rastura po površini slame u šančevima od 72 kvadratna metra. Kako je ukupna površina plastenika 180 m2, đubrenje po hektaru iznosi 12.500 kg NPK mineralnih đubriva!
U nedostatku navedenih kompleksnih đubriva, mogu se napraviti mešavine KAN-a i NPK 15:15:15 ili sličnih, sa dve trećine KAN-a, a to je 150 kg KAN-a i 75 kg NPK 15:15:15.
Pošto se prvi sloj bala slame pođubri, po njemu treba da se rasturi i tanak sloj negašenog kreča, pa se onda poređa gornji red slame. Potom se slama dobro zalije vodom i sabije gaženjem. Tom prilikom negašeni kreč se "gasi" i oslobađa velike količine toplote usled koje se slama "upali". Kada se slama zagreje na oko 300 C, a to bude za nekoliko dana u pokrivenom plasteniku, na nju se nanosi sloj plodne, iskopane zemlje u debljini od 10 - 15 cm. U protivnom, bez kreča, zagreje se tek za dve nedelje. Potom se rasađuje rasad krastavca obično star 30 - 35 dana, mada može i mlađi, u plastenicima bez grejanja obično početkom aprila. Na jednom redu bala rasađuju se dva reda krastavca, sa međurednim rastojanjem od 40 cm, i rastojanjem između biljaka u redu oko 30 cm. Tako se dobijaju dvorede trake sa međurednim rastojanjem od 120 cm (20 x 80 x 20 cm). U konkretnom plasteniku na ovaj način se rasadi 600 biljaka, što iznosi 330 po aru, ili 3.300/ha.
Tokom vegetacije slama se razlaže i pretvara u humus, oslobađa se toplota koja greje zonu korenovog sistema i plastenik, tako da se, uz redovno zalivanje i provetravanje omogućava vrl obujan rast i velika rodnost krastavca.
_________________________________________________Post je spojen: [time]1243788485[/time]_________________________________________________
jedno pitanje zasto mi kornišoni požute i otpadnu ? u čemu je problem?
 
Učlanjen(a)
5 Feb 2009
Poruka
1.338
Lokacija
Krusevac/Beograd
Nisam neki stručnjak ali možda je u pitanju neka plamenjača ili trulež ili nedostatak nekog elementa. Znači probaj sa prihranom ako nisi to radio i oprskaj sa nekim fungicidom.
 

jhon dere

Član
Učlanjen(a)
6 Mar 2009
Poruka
961
Lokacija
St.Pazova
evo jedan recept bez konzervansa Krastavci kiseli

4 kg kornisona
1.25 l alkoholnog octa
7 dl vode
200 gr secera
sol, grancica kopra (vrsci)
zrna slacice, hren (korijen oguljen)
list vinove loze

Izaberite sto manje, cvrste i neostecene krastavce. Svaki krastavac operite mekom cetkom, a vrh peteljke odrezite. Zatim ih dobro ocijedite, osusite i slazite sto gusce jedan kraj drugog u oprane i suhe staklenke. Izmedju krastavaca stavljajte ociscen hren izrezan na prutice, vrske kopra, zrna slacice i list vinove loze. Posebno prokuhajte otopinu octa, vode, soli i secera, i jos vrucu prelijte po krastavcima. (Meni nekad nije dovoljna ta kolicina pa jos skuham u tom omjeru po potrebi.) Drugi dan kad su se krastavci u staklenkama postepeno ohladili, zavrzite ih pergamentom i stavite na hladno, zracno mjesto.
 

jhon dere

Član
Učlanjen(a)
6 Mar 2009
Poruka
961
Lokacija
St.Pazova
Imam problem sa krastavcima , na listovima se pojavila paučina i sitne sitne bele bubice jedva se vide golim okom i one sisaju listove i na listu se pojavljuju zute pege i ceo list se postepeno osuši, šta raditi ?? :sta:
 

macosd

Član
Učlanjen(a)
28 Apr 2009
Poruka
235
Lokacija
novi knezevac
evo pronasao sam i gde da odgovorim za ovu paucinu i male bele bubice.
Po mom misljenju i opisu pre bih rekao da su u pitanju grinje nego bela leptirasta vas, a najbolje bi bilo da se postavi slika pa da mogu sa sigurnoscu da kazem sta je. ako je grinja onda treba raditi sa Envidorom 0,5 l/ ha tj 0,05% rastvor u plasteniku uz paznju na karencu od 3 dana.
nadam se da sam pomogao a cim dodju slike onda cu vam potvrditi sta je :cao:
 

macosd

Član
Učlanjen(a)
28 Apr 2009
Poruka
235
Lokacija
novi knezevac
::spreman na sve:: jako lici na grinje ali ovde samo nemogu dokucim da li ima mallih bubica jer se nevidi na snimku ali ako ima tuci sa gore navedenim sredstvom a podseca me jako na nedostatak Mg sto se jako lako folijarno odradi i zavrsi posao za tren oka.
:ppozdrav: nadam se da sam pomogao
 

jhon dere

Član
Učlanjen(a)
6 Mar 2009
Poruka
961
Lokacija
St.Pazova
macosd na ovoj donjoj slici se vidi malo paučina kod peteljke lista sa leve strane , list je sa cele donje strane prekriven paučinom i tu su te sitne sitne bubice , mislim da nije nedostatak mg zato sto su ostali krastavci i listovi na biljkama ok , normalni , a svaki list koji je ovako "jadan" ima sa donje strane te bubice i tu paučinu.
 

Igor

Član
Učlanjen(a)
5 Avg 2008
Poruka
129
Lokacija
Apatin
Ja bi rekao da je to crveni pauk.. Uzmi neke akaricide ako imas i tretiraj sa tim.. Ako se pocne siriti, bice problem..
 
Vrh