Kompostiranje

Pitam se ljudi zasto ne napravite jedan termometar (mogu da vam objasnim kako i nece da kosta vise od 1-2000din.), primenite metodu toplog komposta gde ce te odrzavati temperaturu izmedju 50-60 stepeni, prosto napravite odnos C-N, tako sto podjednako slazete slojeve materijala bogati azotom(svez stajnjak,odpaci od voca povrca, sveze pokosena trava...) - ugljenikom (slama, piljevina,suvo lisce...) po 10cm, za mnogo krace vreme se zavrsi proces vrenja i nema tu, da li treba da dodam ovo ono, sem ako nije bio cist materijal(na primer u stajhnjak bilo je i slame, pa cemo redjati preko 10 cm stajnjaka). A i u toplom kompostu se resava problem korova, toksina, herbicida, patogena...Tako da dobijete sterilan kompost. Mi smo slali uzorak komposta na analizu i rezultati su da imamo kompost prve klase. Masacemo ga sa humusnom zemljom iz sume u odnosu 1-3 i u martu treba prve narucene kolicine da isporucimo kupcima-povrtarima, po ceni od 20 din./litar. Ja trenutno mucim muke kako da prosejem kompost, posto je vlazan i jedva ga sejem na rupama od 5 mm, a tek treba na 1 mm. Manju kolicinu sam razvuko, prosusio na suncu i uspeo da prosejem na 1mm, ali mi je to mnogo dangubno. Imam negde oko 2-2.5 kubika da sejem. Neki savet bi mi dobro dosao.
 
Ranbobas Dali si nekad video kako se prosejava šljunak .Ja sam napravio ram 60x 120 ukucao mrežu i polako cimanjem napred nazad malo treskanja i dobar deo se proseje,Krupnoju frakciju odvajam na novu gomiluDa bi olakšao sebi na jedan kraj privežeš gumu od bicikla (unutrašnju)tako da možeš i sam da radiš a postoji i drzgačiji način ,napravi se veće sito pa se pod uglom postavi na zemlju i lopatom se baca na sito.Nadam se da će ti biti od koristi.:ppozdrav:
 
Ama nisam ja rastao na kaldrmi, znam kako se seje. Isprobavam razne varijante i ide to, ali kilavo, jedva prodje 10-20% kroz rupe.Imam sita 5mm, 1mm, 2mm , ..Sada sam postavio pod kosinu( kao sto kazes ) mandrak od starog kreveta, pa lopatom, ali opet isto. Vlazno je, preko 50% vlage i onda se prave loptice velicine decje pesnice i tako se samo ukotrljavaju na situ. Sutra cu da iznesem na sunce jednu kolicinu, da se prosusi za dan-dva, pa cemo videti. Hvala za ovaj fazon sa gumom, da ne treba jos nekog da mucim pored sebe, nisam se toga setio.
 
@ ranbobas
Ostavi ga rasirenog u nekoj prostoriji sa promajom i prosusice se.
Nego sad razmisljam kakva je uopste potreba za tako sitnim kompostom. Ali ok, ako ce toliko da plate ja bih prosejavao i na kuhinjsku cediljku :-D Aj da pravimo biznis, ja ti prodam po 5 din, ti jos prekrsti sa tom sumskom zemljom i valjaj po 20. Zaradices ko narko boss :-D Salim se malo ali to je stvarno extra cena. Pa mozes kupiti glistenjsk po 5-10 dinara. Ali ok...
Probaj onu frakciju sto ti ostane na situ od 1 mm da propustis kroz kruparu pa prosej ponovo. Siguran sam da ces tako izvuci jos dosta te sitne frakcije, a nista neces izgubiti na kvalitetu

@ zis
Ja sam prosejavao tako sa kosim sitom. Samo sto je moje sito bilo minimum 5 mm i to mi je bilo sasvim dovoljno.
 
Ama nisam ja rastao na kaldrmi, znam kako se seje. Isprobavam razne varijante i ide to, ali kilavo, jedva prodje 10-20% kroz rupe.Imam sita 5mm, 1mm, 2mm , ..Sada sam postavio pod kosinu( kao sto kazes ) mandrak od starog kreveta, pa lopatom, ali opet isto. Vlazno je, preko 50% vlage i onda se prave loptice velicine decje pesnice i tako se samo ukotrljavaju na situ. Sutra cu da iznesem na sunce jednu kolicinu, da se prosusi za dan-dva, pa cemo videti. Hvala za ovaj fazon sa gumom, da ne treba jos nekog da mucim pored sebe, nisam se toga setio.
mozda ti ovaj video da neku ideju: http://youtu.be/le-Nmg0q9jE
 
Pitam se ljudi zasto ne napravite jedan termometar (mogu da vam objasnim kako i nece da kosta vise od 1-2000din.), primenite metodu toplog komposta gde ce te odrzavati temperaturu izmedju 50-60 stepeni, prosto napravite odnos C-N, tako sto podjednako slazete slojeve materijala bogati azotom(svez stajnjak,odpaci od voca povrca, sveze pokosena trava...) - ugljenikom (slama, piljevina,suvo lisce...) po 10cm, za mnogo krace vreme se zavrsi proces vrenja i nema tu, da li treba da dodam ovo ono, sem ako nije bio cist materijal(na primer u stajhnjak bilo je i slame, pa cemo redjati preko 10 cm stajnjaka). A i u toplom kompostu se resava problem korova, toksina, herbicida, patogena...Tako da dobijete sterilan kompost. Mi smo slali uzorak komposta na analizu i rezultati su da imamo kompost prve klase. Masacemo ga sa humusnom zemljom iz sume u odnosu 1-3 i u martu treba prve narucene kolicine da isporucimo kupcima-povrtarima, po ceni od 20 din./litar. Ja trenutno mucim muke kako da prosejem kompost, posto je vlazan i jedva ga sejem na rupama od 5 mm, a tek treba na 1 mm. Manju kolicinu sam razvuko, prosusio na suncu i uspeo da prosejem na 1mm, ali mi je to mnogo dangubno. Imam negde oko 2-2.5 kubika da sejem. Neki savet bi mi dobro dosao.

E Ranbobas već si prenaučio...ima ljudi koji tek počinju pa im treba savet za konkretnu situaciju. Ne postoji jedan način kako kompostirati ili jedan recept. Gde je u tom tvom receptu pokvaren pasulj i koske od rinflajša?:) Svako iskustvo je dragoceno, da si ga imao ne bi ni pokušavao da seješ mokar kompost. Dešava se isto kao i sa mokrom zemljom, samo se sabija a kada se osuši dobijaš grudve koje moraš ručno da razbijaš. Moraćeš da ga raširiš i prosušiš nekako.
I mene intrigira zašta je ta sitna frakcija? Ja sam odavno prešao na 10mm za baštu i 5mm za rasad sa odležavanjem posle sejanja.

mozda ti ovaj video da neku ideju: http://youtu.be/le-Nmg0q9jE

I po meni je ovo mnogo bolji način od vibracionih sita. Napravio sam tri verzije vibracionih i nijedna nije radila kako treba. Sledeće je ovakvo rotaciono.
 
Nego sad razmisljam kakva je uopste potreba za tako sitnim kompostom. Ali ok, ako ce toliko da plate ja bih prosejavao i na kuhinjsku cediljku :-D Aj da pravimo biznis, ja ti prodam po 5 din, ti jos prekrsti sa tom sumskom zemljom i valjaj po 20. Zaradices ko narko boss :-D Salim se malo ali to je stvarno extra cena. Pa mozes kupiti glistenjsk po 5-10 dinara. Ali ok...
Na 1mm je standard visokog kvaliteta, tako smo uceni. Prenosim vam cenu od 20 din/l, koja je po svim radnjama i to je druga klasa po kvalitetu, sobzirom da ga jedan proizvodjac pravi od kore drveta. Provericu da li su kupci prihvatili tu cenu ili je to samo zelja naseg predsednika udruzenja.
Sto se tice cene termometra, ja sam platio 600 din. i jednostavno mozes na obican prut da privezes sondu, gurnes u gomilu i to je to.Ali ako zelis da ga napravis profesionalnijne, onda kupis prohromsku cev fi10-1m, fi15-0.5m, zavrsetak od mesinga gde ces smestiti sondu,usluga metalostrugara, varioca itd, pa izadje malo skuplje.
@dzionik...Plasio sam se da cu posle ovog teksta, dobiti epitet "prenaucenog", posto nemam mnogo iskustva, a delim ucene savete, ali ne ljutim se..Da sam ucio jesam, ucen od onog ko je prosao sve nevolje i sva iskustva, tako da nas ucio da odmah radimo po proverenom postupku za dobijanje kvaliteta.Zato se i pitam, zasto za pocetno iskustvo muljati sve i svasta, pa se onda pitati koliko staviti ovoga, koiliko onoga. Sa najboljom namerom sam ponovio najsigurniji, najbrzi i najkvalitetniji postupak. U pravu si da nemam iskustva sa prosejavanjem, ali kao sto vidis ucim i odmah krenuo sa prosusivanjem, a vi ste mi i potvrdili da je neophodno i hvala vam na tome:ppozdrav:.
 
Poslednja izmena:
Nemoj da se ljutis, mi se malo salimo. Jednostavno niko od nas nikad nije trgovao kompostom i za mene je iznenadjenje da ga neko kupuje. Radimo ga za svoje potrebe i da se "ne baci" ono sto moze da se iskoristi. Kad bi postojalo neko trziste i ja bih se malo ozbiljnije pozabavio time
 
Ma kao sto sam i rekao, ne ljutim se, jer vas sve postujem zbog veceg iskustva koje ste stekli u odnosu na mene. I ja sam malo skeptik po pitanju prodaje i samog trzista, ali me celnici iz udruzenja Arsena-Razanj, uveravaju da imaju vec neke kupce i forsiraju me da zasnujem podhitno drugu figuru, da ovu prosejem , tako da kompost sazri do marta. Neznam.. vidim da se momci bas trude, kao sto rekoh slali kompost u Beograd na analizu, vec su dve figure odradjene, zasnovali trecu, Ovaj tzv kompost koji se prodaje po radnjama po ceni od 20 din/l., nisu ni hteli da salju na analizu, procenivsi odokativno i po sastavu koji je na ambalazi da se radi o kompostu druge klase, pa na osnovu naseg kvaliteta smatraju da bar istu cenu imamo, bez obzira ako budu i vece kolicine porucivane. Znas kako, mi smo kao azot koristili ovcji, govedji, pileci i kod mene svinjski stajnjak, koji ima svoju vrednost sam po sebi, pa je pracena temperatura svakodnevno i odrzavana u optimumu, tako da bude i sterilan gotov proizvod .Iz dnevnika kompost. sam prebrojo da sam prevrnuo negde oko 20 puta za nepunih mesec dana, ako ne i vise. Bilo je i svaki dan prevrtanje, jer temperatura prelazi 60-65-70 stepeni po odredjenim delovima figure, pa sad ovo prosejavanje itd. I sve kada se sabere koji je to posao koji treba da odradis, dzaba ti i cena od 20 din. I ja sam mislio samo za sebe da proizvodim, ali me kolege forsiraju za trziste.
 
Poslednja izmena:
Jeste posao, znam. Ali sad se barem ima vremena pa ako imaš materijala, piči blago čiči. Ako se proda, super, ako ne, neće se baciti.
A što se tiče te "zemlje za cveće" i sličnih koještarija, kompost je bolji sigurno
 
pre 2 dana sam istavio jednu figuru sklepanu od paleta koja je stajala složena još od letos tj tada je zadnji put prevrnuta i isto tako kao naš učeni kolega Ranbobas imam problem sa vlažnosti tj ostao je sav u grudvama.
izvezao sam celu količinu u plastenik gde se to počinje sušiti i mislim kada bi ga otresao jedan dobar mraz da bi se sigurno bolje rastresao.
kolega ima mašinicu za sejanje zemlje koju poteruje motor od veš mašine na principu klasične ciganke drmusa tamo vamo i odrađuje posao.prečnik sita 3 mm i dobijena frakcija sasvim zadovoljava da se napravi kvalitetna smeša za pikiranje rasada.
probaću poslikati kompost pa da se oceni jel valja ili ne valja.
 
Nema ljutnje Ranbobas, nemaju svi elemente da spakuju gomilu po 'receptu'. A ako čekaju da sve doteraju možda neće nikad ni početi. Zato je važno znati da može da se krene sa bilo čime, pa da se doteruje, štimuje, skuplja iskustvo i teorijsko znanje koga je sve više.
Ja recimo nemam nikakvog stajnjaka, neke male količine koje doteram su bukvalno kao 'maja'. Stavljam dosta granja, korova, ostataka od cedjenja voća, piljevine itd. I sve ono što ne preporučuju, masnoće, koske, pokvarena jela, ma sve što je organsko i nema neke hemije u sebi.

Možete da koristite i malu frezu za prevrtanje. Nekoliko puta sam to radio kad su grane i ostali materijal bile veće da bi ih malo izlomio. Zato su dobri komposteri koji mogu da se rasklope ili gomile ne otvorenom. Razbuca se frezom i predje nekoliko puta pa se nalopata opet na gomilu. Bude malo brže ali znoja skoro isto:)

Ljubek plastenik je idealan za kompost, ako možeš da odvojiš nekoliko kvadrata za kompostiranje biće srećniji i kompost a dobićeš i malo zagrevanja.
 
Zasnovo prekjuce novu figuru : prvi sloj krupna piljevina, pa sloj poluzrelog komposta, stajnjak svinjski(biran da bude sto sveziji), sitna piljevina od motorke, kompost...i tako do vrha. Polivao sam sloj piljevine, alo preko sloja komposta, da bi procedine od komp. se takodje mesale sa piljevinom. Odlicno mi radi, evo drugi je dan i temperatura je 33 stepeni. Ocekujem za 2 dana da predje 50 stepeni. Malo mi mozda ide na ruku ovo toplo vreme, ali videcemo kad zahladni. Uspeo sam od prve figure da prosejem na sito 2 mm, ali manju kolicinu i odusto. A i nije mi se bas dokraja razgradio materijal, moja greska - ohladio sam je bespotrebno i proces je stao.
 
Poslednja izmena:
@ Ranbobas
Znaš li odprilike odnos tih materijala? Mislim na svinjski stajnjak i piljevinu. Pošto piljevina skoro da i nema azota a svinjski stajnjak ima dosta (predpostavljam da taj poluzreli kopost ima uravnotežen C:N odnos). Ja koristim podlogu od tovnih pilića (sitna piljevina i pšenična pleva) ali zbog velikog C:N odnosa kod pleve/slame i piljevine ne mogu da skontam ostaje li "viška" azota da se podigne azot u ostatku gomile.
Ima li šta od one prodaje?
 
Imas tabelu u literaturi koju sam ti poslao, ali nije mi tesko da i ovde postavim. Svinjski izmet: Azot=3.1;odnos C:N=14; sadrzaj vlaznosti=80% ;nasipna gustina (kg/m3)=? piljevina:Azot=0.24; Odnos C:N=442; sadrzaj vlaznosti=39%; nasipna gustina(kg/m3)=410. Pa ti sad izracunavaj, ako uopste razumes ovu tabelu. I ja nisam siguran da li je dobro razumem, imam neke verzije izracunavanja, ali ih ne koristim, jer i u samoj literaturfi pise da je izracunavanje odnosa C:N tezak i neizvestan posao, pa se u praksi primenjuje postupak, da jednake zapremine i jednog i drugog materijala daju priblizan odnos 30:1. Ako sam te razumeo ti kompostiras podlogu od tovnih pilica sa farme. Sto se tice podloge od pilica, tu je viska ugljenika i moras dodavatio azot . Upravo je kolega koji ima onu staticnu figuru sa ventilatorom i farmu pilica, dodavao na primer ureju, da bi nadoknadio azot. E, koliko je dodavao zaboravio sam, mogu da ga pitam. Da napomenem njegovo iskustvo (moze nekom to da koristi), na primer kvasio je hlorisanom vodom i nikako nije htela figura da proradi(podize temp.), tek kada je promenio izvor vode, proradila je.
Sto se tice prodaje, mnoge radnje koje prodaju tzv. kompost, su zainteresovane da ih mi snabdevamo. Jos samo da proizvedemo odredjene kolicine, uredno upakujemo sa deklaracijom, papiri,...:haha:. Ma ja mislim da ovi iz udruzenja pomalo "trce pred rudu", sto bi moji seljaci rekli, jer treba nam dati vremena, iskustva, pa tek onda se upustati u trziste. Sigurno je, da se sve moze kad se hoce.
 
Poslednja izmena:
Ranbobas prosej prvo na krupnije sito, recimo pet mm i dobro spakuj i utopli. Ako se temperatura makar i malo podigne biće to brzo gotovo.

Odnos azot ugljenik nije po meni toliko presudan koliko se često koristi kao neka smernica u formiranju dobrog komposta. Ima tu mnogo drugih elemenata koji su možda i podjednako važni, recimo šećeri, skrob koji su takodje energenti. Nedostatak nekih gradivnih elemenata ili mali PH. Po teoriji ova tvoja gomila ne bi trebala da radi jer je i piljevina i svinjski gnoj kiseo i trebalo bi mu dodavati gipsa, krečnjaka, ali radi dobro, verovatno zahvaljujući već formiranoj kulturi mikroorganizama
Sećajući se mojih prvih pokušaja i promašaja verujem da je prvo i osnovno dobar inokulant, dobra kultura bakterija glljivica i svih tih sitnih životinjica koje sitne i raznose bakterije i spore.
 
Imam prosejanog na 5-6 mm za jedno puno metalno korito(veliko) i upola manje na 2 mm. To je za probu. E sad, po tvome da ga upakujem i utoplim se ne slaze po teoriji, jer bi trebalo da zri na otvorenom (nikako zatvoreno u dzakove,metalu, ...), eventualno zasticeno od kisa i krtica. Zasad mi stoji ovako pod nastresnicu, pa cu videti?
Razmisljam, mozda si u pravu za ph u piljevini, jer mi se ona nije najbolje raspala u odnosu na slamu koja je bila u stajnjaku.Sada me zvaali celnici iz udruzenja, jer ima nekih para iz fondova za ekologiju(od naplate taksa), da napravim spisak sta mi treba od alata da se kupi. Pa razmisljam da uzmem instrument za merenje PH vrednosti, vlaznosti...svasta tu treba, ali ne pitah do koliko para imam na raspolaganju, ja licno. Da se pohvalimo, stigla nam je seckalica 7.5 kw snage i pakernica. Treba da odem da pogledam, to nam opstina kupila.
Sigurno je da se formirala, kako ti kazes kultura mikroorganizama, jer svi se hvale da im naredne figure bolje rade od prve. Treci dan od zasnivanja, temp. u figuri=40 stepeni. Ocekivao sam veci porast danas, mozda je zbog pada spoljne temp., ali dobro je. Posebno mi je interesantno sto je figura mala = oko 1.4 m3.
 
Poslednja izmena:
Nisam ni mislio da pakuješ u džakove nego na što veću i kompaktniju gomilu da ne gubi temperaturu. Meni se dobro pokazalo pokrivanje krpama, etisonom, ćebićima i sl. kiša nakvasi ali višak vode sklizne sa strane pa je vlažnost ok bez ikakvog posla. Leti zalivam te krpe samo da održim vlažnost vazduha. Dobro je i zbog održavanja temperature, a gomila koliko toliko diše.
Lepo je što se i opština angažovala da potroši pare na pametan način, svaka čast.
Napravi probu sa gipsom i piljevinom, možda pomogne. Gips je najsigurniji jer nije agresivan kao kreči i neutralan je, odnosno neće podići PH preko 7. Nekada se to preporučivalo za kiselije materijale. Ja ga stavljam u gotov kompost pre sejanja rasada.
 
Nazad
Vrh