Kompostiranje

Ja nisam naišao da je neko to radio na nivou Jain Paina. On je imao specifičan materijal, seckane grane, gomila je bila preko 60 kubika. Danas ima komercijalnih bioreaktora koji koriste sve i svašta za dobijanje gasa a toplota je nusprodukt.
 
Po meni, deluje mi veoma izvodljivo i isprobacu vec sa narednom figurom koja ce biti bar 10 m3, da bih imao prostora da spiralno namotam crevo, pumpa... i naravno konsultujuci strucnjaka za sistem grejanja, pa videcemo?.Vec sam isprobao sa jednim crevom 2-3 metara, postavio po sredini samo da prodje koroz figuru bez namotavanja, sipao vodu sacekao 10-ak sec. i u posudi sacedio toplu vodu koju sam medic. toplomerom izmerio preko 43 stepeni, jer mu je to merni max.. Predpostavljam da bi izbilo preko 50, jer je u figuri bilo oko 56 stepeni. To je naravno nevalidno, ali sledeci put cu ozbiljnije da izvrsim ogled. A sto se tice bio gasa, poslao sam mail jednoj firmi koja distribuira postrojenja (digestere,plasticne bazene za osoku..) za proizvodnju bio gasa, el. energije..I pitao ih da li imaju u ponudi neka manja postrojenja za jednog prosecnog stocara kao sto sam ja, medjutim nisam dobio odgovor.
 
Sve, sta god da bi radio kad krenes da se raspitujes dodjes do podataka u vezi tog posla - uvek se nadje neko da kaze u fazonu trebaju ogromna ulaganja...
 
Danas smo odrzali sastanak u okviru udruzenja za kompostiranje i upravljanje org. otpadom- Eko Arsena-Razanj. Izmedju ostalih tacaka dnevnog reda, decko koji je clan i ujedno radi pri opstini po pitanju ekologije, izneo nam je utiske sa predavanja Evropske kancelarije za pridruzivanje, na kome je bio u ponedeljak. Izmedju ostalog E.Kancelarija ce lobirati da Srbija prihvati zakon Eu-a o kvalitetu komposta, posto ga mi uopste nemamo. Naime postoje A i B klasa. U A klasu spada kompost koji sadrzi od 60-80% cistog komposta, od materijala kao azot-stajnjak i otpaci od voca i povrca. B klasa sadrzi 40-60 % komposta ,a materijal: zelena trava,korov...Mislim da ima i neka medju klasa, ali sam zaboravio kako se kvalifikuje. Braon materijal (ugljenik) nije preciziran, kao da nije bitan. Evropski kupci su zainteresovani za kompost A-klase po ceni od 200-300e/t.,stim sto ce prvo uzorak poslati na analizu. Mi kao sto je poznato nemamo opremljenu laboratoriju za potpuno ispitivanje kvaliteta komposta u Srbiji. Prenosim vam ono sto sam cuo danas, ako sam dobro upamtio.
 
Poslednja izmena:
Nemamo mi druze ni zakone ni laboratorije za ozbiljnije stvari a kamoli za kompost. Ali mene raduje sto ipak postoji neko interesovanje za kompost. Mozda to podstakne ljude da se ukljuce malo vise u ovu pricu.
 
Sta je slagano na gomilu? Cini mi se stsjnjak i piljevina. Cime ono posipate gomilu na trecoj slici? Jel krec u prahu?
 
Svinjski stajnjak i piljevina, takodje piljevinu dodaje kolega iz dzaka. Krec nismo dodavali, nismo imali instrument za PH, samim tim nismo hteli da radimo napamet, bez obzira sto svinjski stajnjak spada u kisela djubriva. Ono je slika pri prvom prevrtanju, gde je uocen visak azota, pa smo dodavali braon materijal-piljevinu.
 
Jedno pitanjce, napravih ja danas neku gomilicu, imao sam par džakova treseta od pečuraka iskorištenog koji su celo leto stajali napolju i na koje sam bacao trave, prevrtao i tako...Sad sam to sve nabacio na gomilu, prvo sloj počupanih ruža hrizantema, slame, pa sloj tog treseta, pa sloj lišća, slame i nekog tako zeleniša i tako 4 sloja otprilike.

Znam da to veze sa kompostom pravim nema, ali vredi li ovo čemu na proleće i da li preko zime da stoji tako gomila ili da polupokrijem ili skroz pokrijem najlonom? Nemam kad da idem na plac preko zime da bih kontrolisao temperaturu, ph i ostalo, rekoh bolje i ovako nego da bacim...pa eto šta mislite u ovom slučaju da valja?
 
U ovim zimskim uslovima gomila ce da "radi" samo ako je dovoljno velika. Obicno zimi malo zamre proces a kad dodje lepse vreme malo prebacis gomilu, das joj vazduha, zalijes ako treba i ponovo ce da radi. Kod mene tek pri dnu gomile ima malo toplote tako da ja ovih dana planiram da povecam gomilu. Skupili mi po komsiluku jednu gomiletinu lisca i imam od pilica prostirku od pleve i piljevine pa cu da dodam i zalijem (mozda toplom vodom) pa sta mu bog da.
Ako pokrivas nemoj bas hermeticki da zatvoris jer je za proces potreban i kiseonik. Mozda da samo odgore pokrijes da ne naliva od gore kisa i sneg, da se ne prevlazi.
 
Treba pokriti u ovim zimskim uslovima, zbog preterane vlage. Meni se upravo to desilo posle onih kisa, da je stao proces na 40-45 %. Morao sam da prevrnem, pa se figura previse ohladila, a i pri kraju je bio proces. Tako da mi sada sporo dize temperaturu. A inace kiseonik je unutar figure i ako su ostali uslovi ispunjeni, ne utice negativno pokrivka. Tako bi tebalo da bude, a videcemo, jer sam bas ovo vece prekrio po prvi put.
 
OK, gomila je visoka oko metar, kružnog oblika, prečnika oko metar i po...znači da stavim najlon odozgo ali ne da pokrijem skroz
 
nebojsa je napisao(la):
Deda lalo zbog cega to pokrivanje zemljom?
Kliknite za proširenje...

Da pokusam ja ....a deda lala ....me demantuje ili dopuni...?:ppozdrav:

Ispod zemnje se stvara pogodna mikro klima za EM (efektivne-mikro organizme kojih ima i u zemnji) I za gliste ..koje dodatno obavljaju posao.

Mada je pozeljno i u slaganju materijala dodavati zemlje ....tako se dodatno unose EM ....? Al posto je moja gomila oko 15 m2 ...potrebno je min 0.75 m3 zemlje +? . Sto bez neke mehanizacije za mene 60-godisnjaka je malo tezi posao....?

Pokusao sam sa dva mladica da to odradimo....al sa koliko bezvoljno -bolno - su to radili ...odlucio sam da to i ne uradim po PS. Ostavio sam slucaju ....pa kako bidneee....?
 
Zemlja dobro čuva vlagu i toplotu a vazduha ne treba toliko jer je hladno vreme pa je usporen metabolizam. Nekada se pravio i kombinovani proces, prvo anaerobni proces kada je prekrivano zemljom a zatim prevrtana gomila da se završi kompostiranje aerobnim procesom.
Ja prekrijem piljevinom, starim krpama etisonom... izgleda kao čerga :)

P1050971.jpg
[/URL][/IMG]
 
Ja kao inokulat koristim stari kompost. A to prekrivanje slojem zemlje verovatno dolazi malo kasnije kad prodje proces zagrevanja i cestog prevrtanja gomile, pa se ostavi da kompost lagano dozreva.
Pole, kako god da uradis bice nesto od toga. U svakom slucaju bolje nego da to sve zapalis, kao sto mnogi rade.
Ja sam juce poceo (nadam se da cu danas zavrsiti :D) jednu gomilu od jedno 3 kubika. Nije bas neko vreme za to, ali komsiluk me izbombardovao dzakovima lisca pa da ne stoji bez veze do proleca, bolje mu je na gomili. Lisce, prostirka od pilica (piljevina+psenicna pleva), nesto komposta od sampinjona (cisto da popravim strukturu gomile, ali ima tu dosta hifa od gljiva a to su proteini t.j azot), pepeo od drva, i posolim malo sa AN-om da podignem azot.
A kad smo kod komposta od sampinjona.... on se sastoji od onog "slamnatog" dela i pokrivke od crnog treseta. To sam razdvajao jer mi se taj treset ucinio vrednijim materijalom. Stavljao sam malo i jednog i drugog na kompostnu gomilu ali ostalo je jos brdo. Imam sigurno kubik tog treseta (koji je sav prozet hifama sampinjona) i zanima me vase misljenje kako to najbolje iskoristiti??
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh