Kompostiranje
- Začetnik teme nebojsa
- Datum pokretanja
Kada pročitaš, sve ovo biće ti jasno, ko beli dan.
И пошто је тај Бајкал Ем1? Постоје ли и неки други природни препарати на нашем тржишту који би убрзали процес компостирања? У пролеће и лето имам највише покошене траве, па ако може неко да ме упути како се она најлакше компостира, ако она чини преко 90 одсто материјала за компост.
Похвала за одличну тему.
Похвала за одличну тему.
Preparat u opšte nije skup, a ako ga kupiš prodavac je u obavezi da te detaljno uputi kako se sa njim radi ( kodeks firme). Inače zelena trava i drugi zeleniš je odličan za kompstiranje, poželjno je dodati, piljevinu i stajnjak ali nije obavezno.
Kompost je odličnog kvaliteta ako sadrži bar 3 različita sastojka.
Kompost je odličnog kvaliteta ako sadrži bar 3 različita sastojka.
Satan panonski
Novajlija
Zdravo narode svaka cast za temu! evo par linkova koji su meni dosta pomogli.
http://www.kompost.hr/info
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Strucnjak-za-vrt-Kompost_3316/
PS ako nesto nevalja izvinite! ovo je mi je prvo postavljanje linkova
---------- Poruka napisana u 22:41 ---------- Prethodna poruka je at 21:57 ----------
http://www.kompost.hr/info
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Strucnjak-za-vrt-Kompost_3316/
PS ako nesto nevalja izvinite! ovo je mi je prvo postavljanje linkova
---------- Poruka napisana u 22:41 ---------- Prethodna poruka je at 21:57 ----------
Sad preko zime skuckaj komposter od dasaka i cekaj prolece
Načina za pravljenje komposta je zaista mnogo, ali mislim da kompostiranje u zatvorenim posudama treba odbaciti, jer se u takvim posudama ne obavlja proces fermentacije, isto tako treba odbaciti kompostiranje sa dugotrajnim procesom i sa mnogo rada, onda nam ostaje dosta manje postupaka među kojima se možemo lakše odlučiti, šta da upotrebljavamo.
iwanho
Član
Zdravo narode svaka cast za temu! evo par linkova koji su meni dosta pomogli.
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824/http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Strucnjak-za-vrt-Kompost_3316/
PS ako nesto nevalja izvinite! ovo je mi je prvo postavljanje linkova
Zahvaljujem na linkovima. Izuzetno korisni. E knjiga Kompost nažalost nije trenutno dostupna za download. Ako je netko ima skinutu, molim ako je može poslati na adresu iwanho1@gmail.com, ili na neki drugi način načiniti dostupnom.
Satan panonski
Novajlija
E da stvarno neradi taj sajt ni zadnje vreme nemogu skinuti nista, al evo naso sam resenje
http://www.4shared.com/office/w3VfASkd/Squire_David_-_Kompost_Strucnj.htm
---------- Poruka napisana 07-01-12 u 00:07 ---------- Prethodna poruka je 06-01-12 at 23:31 ----------
http://www.4shared.com/office/w3VfASkd/Squire_David_-_Kompost_Strucnj.htm
---------- Poruka napisana 07-01-12 u 00:07 ---------- Prethodna poruka je 06-01-12 at 23:31 ----------
Cunami brate pa pravi biznis! od toga ameri tuku lovu ko ludi
Bravo Cunami majstore daj neku fotku da vidimo kako izgleda taj posao.
Dobra knjižica Satan, najzad da se pojavi neka na srpskom (hrvatskom) o kompostiranju.
@Lala.si kompostiranje u zatvorenom sudu uopšte nije loše ako ubacuješ dovoljno krupnog i suvog materijala. Ja koristim bure od 200 litara sa isečenim vratancima u donjem delu. Stavljam uglavnom ostake od povrća i povremeno granje da se ne zaguši. Povremeno treva probušiti letvom nekoliko rupa da dobije vazduha. Na proleće sipam kantu vode odozgo i dole skupljam kompost čaj koji koristim za zalivanje i prskanje rasada. Pred jesen istresem celo bure i prosejem, ostane stotinak litara dobrog jakog komposta. Ostatak se meša sa novim materijalom i puni bure itd.
Dobra knjižica Satan, najzad da se pojavi neka na srpskom (hrvatskom) o kompostiranju.
@Lala.si kompostiranje u zatvorenom sudu uopšte nije loše ako ubacuješ dovoljno krupnog i suvog materijala. Ja koristim bure od 200 litara sa isečenim vratancima u donjem delu. Stavljam uglavnom ostake od povrća i povremeno granje da se ne zaguši. Povremeno treva probušiti letvom nekoliko rupa da dobije vazduha. Na proleće sipam kantu vode odozgo i dole skupljam kompost čaj koji koristim za zalivanje i prskanje rasada. Pred jesen istresem celo bure i prosejem, ostane stotinak litara dobrog jakog komposta. Ostatak se meša sa novim materijalom i puni bure itd.
A zar to nije čudo:
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće (nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5 puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji, u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne upotrebljava.
Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.
B. S. Annenkov, "Dovedite prirodu u svoju baštu"
Prevod, V. R.
---------- Poruka napisana 28-01-12 u 19:06 ---------- Prethodna poruka je 26-01-12 at 16:56 ----------
1. Humus – to su dalje nerazložljivi organski ostaci zemljišnih organizama i njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50% praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar gazda, ako se postarao za sve to.
---------- Poruka napisana u 19:14 ---------- Prethodna poruka je at 19:06 ----------
2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se „odmara“.
---------- Poruka napisana u 19:17 ---------- Prethodna poruka je at 19:14 ----------
4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti: njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom elektroteže na površinu čestica humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli, koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.
---------- Poruka napisana u 19:26 ---------- Prethodna poruka je at 19:17 ----------
Treba da znamo (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće (nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5 puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji, u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne upotrebljava.
Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.
B. S. Annenkov, "Dovedite prirodu u svoju baštu"
Prevod, V. R.
---------- Poruka napisana 28-01-12 u 19:06 ---------- Prethodna poruka je 26-01-12 at 16:56 ----------
1. Humus – to su dalje nerazložljivi organski ostaci zemljišnih organizama i njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50% praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar gazda, ako se postarao za sve to.
---------- Poruka napisana u 19:14 ---------- Prethodna poruka je at 19:06 ----------
2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se „odmara“.
---------- Poruka napisana u 19:17 ---------- Prethodna poruka je at 19:14 ----------
4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti: njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom elektroteže na površinu čestica humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli, koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.
---------- Poruka napisana u 19:26 ---------- Prethodna poruka je at 19:17 ----------
Treba da znamo (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;
cunami
Član
Da malo osvežimo temu novim načinom kompostiranja za 18 dana http://permaculturenews.org/2008/07/26/18-day-compost-the-appliance-of-science/ Bio sam malo skeptičan pa sam varao u prvoj gomili koju sam napravio. Ubacio sam malo živog kreča da inicijalno zagreje gomilu. Ispostavilo se da to nije potrebno mada nije ni štetilo. Već posle par dana temperatura je otišla preko 50 stepeni, nažalost nisam imao termometar koji može tačno da je izmeri. Većim delom korov iz bašte posle vadjenja luka, graška itd i dvadesetak posto starog krupnog komposta (ostatak posle prosejavanja) i malo piljevine da se koriguje C:N odnos. Posle četi prevrtanja i tridesetak dana gomila je prosejana, rezultat su otprilike isti delovi sitan kompost za rasad (mreža 5mm) krupniji (mreža 13mm) i krupan koji se dalje koristi kao inokulant za sledeću gomilu. Sitnog ima 250 litara od gomile 1.5-2 m3. Iako se zapreminski gomila smanjila na oko 60% od prvobitne cenim sa se težinski smanjila vrlo malo. I to je glavna prednost ovakvog načina kompostiranja osim vremena dobija se zaista zadovoljavajuća količina kvalitetnog komposta sa predpostavljam manjom količinom semena korova nego u hladnom kompostiranju. Probu na seme korova ću kasnije da uradim. Evo i malo slika ovde se vidi kako je krupan materijal na početku i temperatura (preko 50)
Prvo prevrtanje
Nova gomila koja se upravo "kuva", nažalost ni na jednoj slici se ne vidi para koja non stop izlazi,tako da je zalivanje prilikom prevrtanja obavezno, kao i pokrivanje.
cunami
Član
ja i dalje kompostiram ,ovog leta opet oko 10 tak tona komposta ali uz velike muke posto slabo ima zelenisa,a sto se tice malinjaka, malinjak se preporodio i uz oskudno zalivanje uspesno prebrodio susu, nikad bolji malinjak a godina uzasna, tako da se kompost odlicno pokazao
Ja sam ove godine po prvi put napravio gomilu za pravljenje komposta ,znam da bi ga trebalo prevrtati ali posto je trava sto sam ubacivao bila jako velika a mali prostor za kompostiranje i morao sam da nabijam da bi sve stalo necu ga okretati pa za 6 meseci ce valjda da se napravi kompost, polako ali sigurno a ako budem zadovoljan rezultatom onda cu za sledecu godinu napraviti to sve malo bolje i potrudicu se vise oko komposta.
Kompost gomila:
Bravo, nemoj da odustaješ i ako ti ne uspe iz prvog puta. Kolika je korist od kompostiranja i komposta možeš da vidiš na Cunamijevom primeru.
Prekontroliši temperaturu, ako je preko 50 stepeni bilo bi bolje da prevrneš posle nedelju dana.
Prekontroliši temperaturu, ako je preko 50 stepeni bilo bi bolje da prevrneš posle nedelju dana.
cunami
Član
ucinak je vise nego ocekivan i non stop je kod mene neki kompost u pripremi tako da kod mene nema pauze
Hvala
Sve ste nam rekli ali nam niste rekli kako da to uradimo. Vec danima razmisljam kako da od mog stajnjaka mnogo slame i manje balege (iz prasilista) napravim bolje djubrivo tj. stajnjak. Isto me mucio i osoka. Pomagajte
Sve ste nam rekli ali nam niste rekli kako da to uradimo. Vec danima razmisljam kako da od mog stajnjaka mnogo slame i manje balege (iz prasilista) napravim bolje djubrivo tj. stajnjak. Isto me mucio i osoka. Pomagajte
cunami
Član
imas na yutube klipova pa gledaj i uci nije neka velika nauka veruj mi vredi svake kapi znoja
Ima tu negde u ranijim postovima C:N vrednosti odredjenih materijala pa vidi koji je odnos tvoje mešavine. Ubaci neki inokulant, stari kompost, glistnjak ili neki EM preparat koji možeš i sam da napraviš. Za aktiviranje je dobra i kopriva, gavez. Dobro zalij, zaštiti od vetra i preteranog isparavanja. U ovo hladno vreme možeš da probaš i da staviš neki grumen živog kreča. Osoku možeš da koristiš za zalivanje gomile ako je manji procenat azota. Eksperimentiši, jer ćeš samo tako steći osećaj i iskustvo za pravu mešavinu.
