Kompostiranje

Kompostiranje je moguće za male površine od nekoliko ari. Za velike parcele je to naučna fantastika.

Proletos sam na njive izneo nekih 10 zmajevki đubriva sa pileće farme. U subotu smo to tovarili u prikolicu za rasturanje stajnjaka i 3/4 toga se već pretvorilo u zemlju - kompost, bez ikakvih špecija, nego samo delovanjem atmosferskih uticaja i prisutnih organizama u đubrivu.
 
tacno tako sama priroda je uradila svoje samo 10 zmajevki je velika kamaretina, moje misljenje je da necega ima a necega i fali u toj kamari ali ja sam tek pionir u ovome mozda bi bilo dobro da neko kompetentiji da neki komentar o tome
 
Dok ne proverim u praksi ne mogu da tvrdim ali mislim da je stvaranje komposta za velike površine moguće. Boljitak za zemljište je neupitan jer kompost je lek ali ima li ekonomske računice to je pitanje. I u organskoj proizvodnji taj rad nema ko da ceni kamo li u konvencionalnoj.
 
ja sam proverio u praksi valjanost komposta na manjoj povrsini nista drugo nemoze da ga zameni i pravim ga samo za svoje potrebe, i mogu reci da ledja bole od ove vrste umetnosti ??
 
cunami je napisao(la):
ja sam proverio u praksi valjanost komposta na manjoj povrsini nista drugo nemoze da ga zameni i pravim ga samo za svoje potrebe, i mogu reci da ledja bole od ove vrste umetnosti ??
Kliknite za proširenje...
Zbog čega bole leđa? stvarno mi nije jasno?:sta:
A na velikim površinama se takođe radi, naravno ne vilama i lopatama, nego mašinama.
30.000 američkih farmera proizvodi kompost koji zatim prodaju drugim farmerima koji nemaju vremena za taj posao.
Da li bi ga kupovali da je skup, kao što neki kažu:sta: ne verujem tamo je sve na knap, dolar se ne baca uludo.::novac::
 
Leđa stradaju zbog okretanja vilama a za veće površine postoje i odgovarajući traktorski priključci i druge tehnike aeracije komposne gomile. Cena te opreme je posebna priča a slike su negde s početka teme.

Dve vrste komposta postoje - dobar i "loš" kompost. Ovaj drugi je lako napraviti ali kvalitetan kompost visoke i izbalansirane hranljive vrednosti ipak zahteva znanje. Nažalost, literature na srpskom gotovo i da nema.
 
Dok sam, kompost, kupovao nailazio sam na vrše vrsta, prvo sam počeo sa domaćim, katastrofa, jednom rečju.
Zatim kupim "Slovenački" (samo su prepakivali uvožen bog te pita odakle) ajd, ajd, kad nema bolji.
Jedne godine naletim na Mađarski, super stvar, ali cena zasoljena pa uvoznik trokirao.
Zadnje dve godine kupujem Nemački, solidan, nema uputstva kako se koristi ni na nemačkom a kamoli na srpskom, loše.
Dobar kompost je onaj koji ima mnogo mikroorganizamma, a to je tek fermentisani, nedorađeni kompost, a ako ga dovrše gliste e to je onda "super kompost".
Tako sam se bar ja naučio čitajući sve moguće.
 
hanza je napisao(la):
Dobar kompost je onaj koji ima mnogo mikroorganizamma, a to je tek fermentisani, nedorađeni kompost, a ako ga dovrše gliste e to je onda "super kompost".
Kliknite za proširenje...

Slažem se, štaviše, dorađeni kompost može da bude i štetan jer je, po pravilu, gotovo sterilan i kao takav dobra podloga za patogene organizme.
Lumbrikogeni kompost (glistenjak) je baza korisnih bakterija i treba ga mešati sa kompostom niske azotne a visoke ugljenične vrednosti, tretiran prirodnim proteinima za razvoj korisnih gljivica. Takva smeša je najbolji osnovni supstrat za prihranu biljaka. Sve ostalo što se dodaje u "super miks" je proizvođačka tajna. :osmeh:
 
Lumbrikogeni kompost (glistenjak) je baza korisnih bakterija i treba ga mešati sa kompostom niske azotne a visoke ugljenične vrednosti, tretiran prirodnim proteinima za razvoj korisnih gljivica. Takva smeša je najbolji osnovni supstrat za prihranu biljaka. Sve ostalo što se dodaje u "super miks" je proizvođačka tajna. :osmeh:[/QUOTE]
svaka ti je rec na mestu i ovo za c n odnos
 
Zato je i najbolje da svako, Proizvodi kompost sam za svoje potrebe, savremena nauka nam to omogućava.
Možemo proizvesti, najkvalitetnii, kompost u vlastitoj kuhinji od odpadaka hrane, ljuski krompira, kori banane, kori lubenice, dinje, ostataka hleba.
Takav kompost (urgasa) pripremimo u toku zime i na proleće možemo da ga koristimo.
Naravno ovo govorim za "sitne" baštovane, cvećare i t. d.
Prosečan kompost sadrži 11 puta više kalijuma. 3 puta više magnezijuma, 7 puta više fosfora i 5 puta više nitrita nego stajsko đubre.
Ukratko jedna tona komposta vredi i koliko 5 tona stajnjaka, koji je efikasniji i manje opasan od hemijskih đubriva.
Budućnost komposta određuje i činjenica da se stalnom upotrebom hemijskih đubriva nepovratno smanjuje količina prirodnog humusa,tako da danas u razvijenom svetu, pre svega u SAD, vlada strah od iscrpljenja tog najelementarnijeg resursa, od kojeg zavisi ljudska egzistencija.
 
Poslednja izmena:
Ukratko jedna tona komposta vredi i koliko 5 tona stajnjaka, koji je efikasniji i manje opasan od hemijskih đubriva.
Kliknite za proširenje...
Jel to znaci da je opasan samo manje opasan....?

Eeeeee mikro organizmi, mikro organizmi,mikro organizmi,.... dali je nekom poznato Kako mikroorganizmima uticati na AGROBACTERIUM obolenje ...?
 
Mišljeno je na svež stajnjak, koji je takođe opasan ali manje nego hemijska đubriva.
Ovo je prepisan citat iz knjige o proizvodnji komposta.
Mikroorganizmi imaju i lekovita svojstva, da bi ta svojstva pojačali u kompostnu gomilu dodajemo i razne lekovite trave: maslačak, kamilicu, kantarion,stolisnik i t.d. ( B.S. Annenkov u svojoj knjizi, " Dovedimo prirodu u svoj vrt, agrotehnika prirodne zemljoradnje)
 
Poslednja izmena:
siki2 je napisao(la):
Hanza dali znaš kakav utjecaj ima kompost na nematode u tlu.
Kliknite za proširenje...
Pošto je tlo većim delom "bolesno" u njemu preovladavaju patogeni "lideri" Kada se u zemljište unese preparat (da ne pravim reklamu), radikalno utiče na biocenozu zemljišta, potiskujući patogenu mikrofloru. Rezultat toga je da se OSNOVNA MASA MIKROORGANIZAMA OKREĆE REGENERACIJI ( obnovi) a da se celokupnom zemljištu daje produktivna snaga. Dolazi do " lečenja" zemljišta. Naravno upotreba hemijskih đubriva odpada.
Da bi uništio nematode, veoma je dobro, među rastinjem, posaditi kadificu, provereno uništava nematode. Seme ti nije skupo a veoma je korisno.
 
Poslednja izmena:
Prije jebenog rata sam dolazi u tvornicu papira u Sremskoj Mitrovici tamo su bila brda kore od drveta s kojom oni tada nisu znali šta da urade a to bi se fino iskoristilo u kompost. Neznam kakvo je stanje sada u tvornici jesu li iskoristili ta golema brda.
 
siki2 je napisao(la):
Prije jebenog rata sam dolazi u tvornicu papira u Sremskoj Mitrovici tamo su bila brda kore od drveta s kojom oni tada nisu znali šta da urade a to bi se fino iskoristilo u kompost. Neznam kakvo je stanje sada u tvornici jesu li iskoristili ta golema brda.
Kliknite za proširenje...
Da li to još stoji? ne bih znao, ali svaka organska materijal se može pretvoriti u kompost.
Naravno ne postoji nikakva čarobna vodica, sa kojom bi neku gomilu poprskao pa da bude kompost. Potrebno je izvesno znanje i tehnika.
 
al ima da se nabildujes od prebacivanja materijala a vidim nabavio si dosta materijala , i pozdravi mi tamo one iz serije vratice se rode
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh