Zadnjih nedelju dana sam u teskoj dilemi.
Da krecem u poljoprivredu ili ne? Jel dosta ovo za neku kao "odskocnu dasku" ili da cutim i trazim i dalje mesto na drzavnoj sisi kao vecina mojih vrsnjaka?
Otac je bolestan (srcani bolesnik) u invalidskoj je penziji. Majka ne radi nigde, jedna sesta udata, druga zaposlena.
Otac ima nekih 9.5 kj al sve po "jutro tamo - jutro i po vamo". Obradjuje on to vec skoro ceo zivot ali je radio u jednoj firmi do penzije pa mu to nikada nije bilo primarno. Drzali su goveda dosta dugo i batalili, sada nesto malo svinja drzimo (oko 10 komada godisnje) i to je to uz tu zemlju sto pomalo radimo. Posedujem traktor koji je vec na izdisaju (plavi dim se vijori iz njega
), prskalicu, rasipac, valjak, dve prikolice, setvospremac, drljacu, plug.
Imam staru stalu i 4 velika obora gde bih mogao drzati svinje, cardak u koji moze da stane vagon i po kukuruza. Sve to funkcionise ali onako iz navike vise i profit od toga nam nije neka stavka u kucnom budzetu.
E sad.
Dosta se premisljam da li da zasucem rukave, uzmem zemlju pod svoje, ako uspem i nadjem neko jutro-dva zemlje pa uzmem u arendu za pocetak ako uspem da se proguram pored ovih jacih igraca iz moje okoline, zapatim svinja pa da dobro napunim obore i za koju godinu ako bi krenulo kako treba, podignem i plastenik u basti (koja je dosta velika) i pomalo probam i sa povrcem.
Nisam ozenjen, zavrsio sam skolu pre 4 godine i i dalje nemam posla nekog stalno, ima neka para uleti ali sve je to kratkog trajanja a ne zelim vise da trazim pare od oca. Osecam neku sramotu... Citam dosta ovde poslednjih dana, nekad i po 3-4h iskustva clanova i pokusavam da razaznam da li da uopste krecem u to jer nemam neku finansijsku zaledjinu vec samo volju pa se bojim da dovedem sebe u situaciju da moram da prodajem dedovinu.