.........................Пољопривредом сам више почео да се бавим не због економске исплативости, већ због тога што волим село, и било ми је жао да породично имање зараста у трње. Онда сам схватио да не могу баш све од почетка до краја финансирати од своје плате..........................................
Ovo zvuči toliko iskreno i lepo da svako normalan može da ti poželi samo uspeh ..................................................ali ,
ako si siguran da postoji neka realna šansa da će bar jedna generacija posle tebe nastaviti ( naslediti ) da radi isto onda u redu što pocinjes ispočetka , ovolika muka , trud i ulaganje .....................................ali ako to nije slučaj " džabe krečiš ".
Da ne bi shvatio pogrešno evo jedan meni blizak slučaj . Porodični prijatelj , školski drug , ratni saborac , kolega iz mnogo zajedničkih poslova je sticajem okolnosti bio primoran da osnuje firmu i krene u privatan biznis . Kako je odlican majstor ( u životu sam upoznao samo 2 takva ) radionica je počela od 0 lepo radila i rasla iz god. u god . Da ne objašnjavam detaljno kako ipak je ovo poljo-forum .
Skoro je imao poslovnu ponudu - priliku da značajno proširi proizvodnju i kupi mašinu za 28000 E .
E sad ono ali......................
...........................................deca u međuvremenu porasla , ćerka pronašla svoj put u inostranstvu a sin fakultetski obrazovan ostao u našoj prestonici ( nema nikakave mogućnosti , interes a ni želju da nastavi očev posao )
I šta sad , kolega 59 god. jedva završava i dosadašnje obaveze ( mnogo je teško naći pomoćne radnike , segrte pa i majstore u ovoj struci ) odluči da po prvi put u životu zakoči i odustane s rečima :
" Eeeeeeeeeeeee da mi je ovo neko ponudio pre 35 god. a sad razmisljam
zašto bi se ja zaduživao , napinjao i mučio kad ovo nema ko dalje da nastavi "
U zivotu treba realno sagledati sve opcije i naći balans .
