Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

30t/kj,po ha je po meni malo,ALI veštaka treba i u tom slučaju,ja na to gledam ovako: stajnjak je hrana za zemlju,a veštak za usev
 
30t/kj,po ha je po meni malo,ALI veštaka treba i u tom slučaju,ja na to gledam ovako: stajnjak je hrana za zemlju,a veštak za usev

Da je stajnjak hrana za zemlju, a veštak za usev slažem se samo delimično. Stajnjak takođe sadrži izvesne količine NPK. Slažem se da je veštak daleko koncentrovaniji i samim tim predstavlja "grover" za biljku dok je stajnjak u tom slučaju domaća 'rana. Takođe stajnjak rastresa "naduvava" zemlju dok je veštak "zdudava" tj. skamenjuje. Ja sam za varijantu da veštakom nadoknađujem samo ono što nakon primene stajnjaka nedostaje.
Što se količina tiče 30-40t/ha je količina koju Dr Janoš Berenji preporučuje za uljanu tikvu koja inače izuzetno dobro reaguje na stajnjak(ne može da izgori). Ima i ona narodna pesma "Rasle tikve na bunjištu".
Kod mene količine stajnjaka idu otprilike - recimo po jutru 10-20 prikolica "Kikinđanki" nosivosti 3,5t, a to mu dođe tih tvojih 30-40 t/kj. To je tako teoretski, ali efektivno, u praksi to bude uvek manje u vreme kada rasturam. Đubre trune, vetri i sleže se čak i kad stoji na gomili. Prošle godine sam izvukao dvadeset "Kikinđanki" a rasturio jedanaest rasturivača od 4t. 20 x 3,5t = 70t 11 x 4t = 44t Ko je "ukrao" 26 tona stajnjaka?
Verujem da je to dosta za dva i po jutra. Rod kukuruza je bio sasvim zadovoljavajući za ovu godinu, a po izgledu kukuruz je bio zavidan u odnosu na neposredno okruženje. Rezultati analize kažu da fali jedino fosfora(stajnjak inače ne obiluje njime), a kalijuma ima u višku. Taj se stajnjak nije još razložio, tako da čekam za četiri godine da vidim šta će sledeća analiza da pokaže.
Evo jednog interesantnog linka, pa idem da pajkim. Sutra ako Bog da idem da vozim stajnjak.

http://www.agroinfotel.net/index.ph...dnosti-stajnjaka&catid=11:ratarstvo&Itemid=27

Ima toga mućo na netu, a i u literaturi. Ovo mi je bilo prvo pri ruci.
 
Poslednja izmena:
najbolje je kombinacija mineralno + organsko i nakrivis kapu

Jedna mala ispravka: đubriva po poreklu ne delimo na organska i mineralna nego na organska i neorganska. Postoji neorgansko mineralno đubrivo - veštak ali postoji i organsko mineralno đubrivo - guano. Nemojte mi zameriti što filozofiram i "teram mak na konac", ali čisto da se zna i to.
 
Razgovarao sam prije sjetve sa jednim agronomom o tome da i kan bacim prije sjetve i on je rekao da je to doslovno bacanje kana jer je on brzo dostupan biljci i da ga ona nebi uspjela iskoristiti a ja opet mislim da kad ga uneseš u zemlju nemože nestati, i zato sam napravio probu na dvije manje njive sam odmah bacio sve planirano gnojivo i kan pa ćemo vodjeti na jesen hoće li biti razlike u prinosu.

I, kakvi su rezultati????????:sta:

Tad e;517774 je napisao(la):
K
14djcxt.jpg
2vdjpsp.jpg


Kolica za prihranu

Listam temu i naiđem da je netko kopirao moje slike sa nekog drugog foruma ovdje :osmeh:
Ovih sam se kolica nagurao bome.
Dobro su služila sve ove godine.
 
Nisam stigao procitati ovu temu, ali cu to uraditi uskoro. Zanima me vase misljenje o kolicini i vrsti vestackih djubriva koje sam planirao baciti u kukuruz.
Zamislio sam da 200 kg mesavine bacim na 1ha neposredno pre uredjivanja zemljista za setvu, a 250kg ureje bacim nakon nicanja kukuruza. Sta mislite o tome i sta predlazete?
 
Pa ta "mesavina" ce te cekati sledece sezone, posto ove nece biti iskoristena. A tih 250 kg urea-a baci pred setvu, ako ces da bacas samo jednom. Probaj da uradis i analizu zemljista pre svega toga.
 
marko22 Mislio sam djubre baciti iz dva puta. Pre setve i posle nicanja. Sta predlazes umesto mesavine da bacim pre setve?
 
Ja bih sve pomesao i bacio pre spremiranja.
Ili mozda odvojeno pobacao,ali pre spremiranja svakako.
 
@vladj,
Pa jedini izbor bi ti bio neko od ovih djubriva koja hvale kao lakse rastvorljiva, tipa Yara, ili Eurofertil. Mozda i MAP.
Moje iskustvo sa oba je pozitivno u prolece, razlike se vide, ali i kosta. MAP nisam koristio u prolece.
Ako nemas izbor, onda to sto pre zaori. A posto kukuruz verovatno sejes druge polovine aprila, onda pred setvu baci tu ureju (da ti nebi kukuruz drzao vlagu duze, opet zavisno od hibrida), mada mislim da ti je bolje kan, posto i onako kasnije sejes, a i zemljiste je verovatno sa manjim pH.
 
Kad god da bacis djubrivo iskoristice se jedan deo. Probao i video da je tako. U jesen kad se zaore bude bolje efekat, mada kad su njive u kondiciji nisam primetio ni razliku jesen/prolece za NPK. Urea pre setve tj, pre spremaca sto kaze @KR.
 
ja sam na 70% površie zaorao po 250 MAP-a na ha i tu planiram još u sijaču 3x15 200kgna ha + 2 zasipe,prva oko 20 druga 15 urea i kan+ folijarno.Kod mene niko to ne zorava u jesen u selu smo možda trojica,smiju se kažu nestaće do aprila.Ostala površina ide 300 3x15 na ha pod sjetvospremač u martu sa zatvaranjem brazde + 250 3x15 ha u sijaču i kprehrana kao i onaj prvi.Mogu vam reći da je razlike ima u prinosu u ova dva načina ali ima i razlike u ulaganjima tako da se mnogi odlučuju za ovu drugu opciju a kada bi malo preračunali vidili bi da je u dobit puno većai nego razlika u ulaganju.UH jesam zapetljo braćo moja
 
Ove godine samo 125 kg uree po kj(verovatno kutina), spremiram, urea i još jednom spremač i setva...
 
-Na pola površina sam zaorao oko 250kg/ha 20:20:0.Tu pre setvospremiranje ide još oko 250kg/ha ureje i to će biti to.
-Na drugoj polovini gde nije ništa zaorano će :na moje vlasništvoi dugogodišnje zakupe nešto oko 200kg/ha Erofertilove 35+200kg/ha ureje,a na državne i ne sigurne zakupe(vremenski period kratak) samo oko 250kg/ha ureje.
Na dosta površina će ići kukuruz na kukuruz tako da nije bilo šanse da se iz njiva iznese koliko je za proizvodnu 2012 bilo uneseno sa moje strane.
 
Pod brazdu je otislo 100kg/kj mapa, a negde je isla 3x16 150kg/kj, gde je kako analiza pokazala.
predsetveno ce ici 150kg/kj uree i na vlastitim njivama i na jos nekim zakupima 100kg/kj 3x16.
pa da vidimo sta ce za 4god. pokazati analiza...

ovde je falilo pod brazdu 50kg uree da bude komplet.
 
Зависи, можда је и боље што није бачен азот због остатака, а уз ове падавине. Ако је био сунцокрет, па иде кукуруз, тек ту није требало бацати.
На неким парцелама где је био јечам, посејана пшеница. Хтео сам да бацим али нисам нашао. За сада се не примећује ништа иако је било доста масе. Анализа је иначе показала срењи азот.
 
............................................. ali postoji i organsko mineralno đubrivo - guano. Nemojte mi zameriti što filozofiram i "teram mak na konac", ali čisto da se zna i to.

Đubriva se grubo mogu podijeliti na organska i neorganska (mineralna), gde je osnovna razlika izvor iz kojeg je đubrivo nastalo, a ne nužno sastav nutrijenata.

Organska đubriva i neka neorganska đubriva dobivena iz ruda, su se koristila vekovima, dok su hemijski sintetisana neorganska đubriva počela da se razvijaju tokom industrijske revolucije.
Dakle sva djubriva koja izlaze iz guzice su organska, a iz fabrike neorganska-mineralna-vestacka.
A taj guano je organsko djubrivo sa povecanim sadrzajem P-fosfora minerala u svom sastavu.
 
Nazad
Vrh