Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

Ne mora da znaci da nije dobro. Uradi analizu, videces sta ti nedostaje u zemljistu, i prema tome djubri. Analiza je besplatna a MNOGO znaci. Od proizvodjaca Kutina, Fertil su kod nas popularni, sto ne znaci da su najbolji. Azohem (ili kako se vec zove suboticki) je na losem glasu.
 
Znam da je dobro raditi analizu, ali kod nas su male parcele, ja konkretno imam 7 parcela velicine 7-20 ari, pa ko ce za svaku posebno da radi analizu.
 
Ako je tako. Probas na jednoj parceli 350kg/ha 8-24-16 na drugoj 350kg/ha 15-15-15 (ili 300-320kg/ha 16-16-16) videces sta ce se bolje pokazati. Na prolece KAN u dva puta. Jedan deo pre setve, drugi deo u spartanju.
 
bojcetic je napisao(la):
Ako je tako. Probas na jednoj parceli 350kg/ha 8-24-16 na drugoj 350kg/ha 15-15-15 (ili 300-320kg/ha 16-16-16) videces sta ce se bolje pokazati. Na prolece KAN u dva puta. Jedan deo pre setve, drugi deo u spartanju.
Kliknite za proširenje...
A ja planirao Ureu pred setvu 300kg/ha. Da li je bolje ureu sve pred setvu ili sto ti kazes KAN u dve ture. I koliko KAN-a po hektaru pred setvu, a koliko u spartanju?
 
Urea blago zakiseljuje zemljiste. Sto je zemljiste kiselije, manji je procenat isoriscenosti hrane iz zemljista = manji prinos, losija biljka. Ako ti je zemljiste blako kiselo koristi KAN, ako nije onda Ureu. Kan je 27% azota, urea ima 46%. Sve zavisi od zemlje, ja ne znam kakva je tvoja zemlja niti sam kad bio u Leskovcu i okolini.
 
Ove sezone sam napravio jedan propust u djubrenju kukuruza,djubrivo koje je trebalo da se zaore ja sam bacio pre setve jer mi je ta njiva bila vec uzorana,i tako da mi je tu sada kukuruz i naj losiji,srecom pa je to najmanja parcela koju obradjujem.
 
Garisa zasto su cevi iza motika a ne ispred? Da li ostane uan na povrsini ili uspe da nabaci zemlju na njega?
 
koliko se koristi tog uan-a po ha vidim cena je 190/l a an u vreci je 38-41 din/kg i oboje imaju podjednak postotak azota
tj.koja je prednost primene uan-a u odnosu na cvrsta azotna djubriva? nekad sam verovatno i cuo samo sam zaboravio a i zbog ostalih clanova koji ne znaju bilo bi dobro da neko obrazlozi
:ppozdrav:
 
e da je napraviti da može dublje spustiti , recimo sa diskovnim ulagačima pa pustiti kalijuma u nekom rastvoru u vrijeme kultivacije u dubinu korjena.
 
Vestacko djubrivo sam bacao za prinos od nekih 10 t/ha. Posto je evidentno da taj prinos necu ostvariti, u dilemi sam sta raditi za naredne kulture?? Ne bi bilo lose da taj visak zanemarim, i djubrim opet napamet, ali gledajuci cene djubriva, ne bi bilo lose ni taj deo djubriva koji je ostao neiskoriscen, uracunati u kalkulaciju...
Sta vi planirate?
 
kukuruz pa i psenica zasigurno nisu iskoristili vestak koji sam jesenas bacio. Ostale su zalihe za bar dve godine, tako da za sledecu godinu se planira manje osnovnog djubriva.
 
Zasigurno će ostati dosta neiskorišteno , pod uslovom da se ostaci ne pale ili iznose .
Evo jedan koristan podatak , koliko ima elemenata u jednoj toni pšenične slame , djubreno za 6t/ha prinosa.:

1t slame =
5.5 kg N
1.8 kg P
13.6 kg K2O
1.4 kg S
do 0.5 kg mikroelemenata
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh