Odg: ko je raspoložen za akciju
Nažalost (vrednim i marljivim poljoprivrednicima), moje prognoze su sve bliže istini.
Cena pšenice je sve bliže nivou od 20 dinara ali za dva kilograma. Za neki dan počinje žetva pšenice, ministarstvo poljoprivrede ćuti, a poljoprivrednici vrte glavom u neverici da ih je snašla još jedna u nizu elementarnih nepogoda.
Država nema novca (tako kažu) da pokrije gubitke proizvođača koji nastaju usled izuzetno visokih cena đubriva, semenskog materijala i drugih inputa u proizvodnji hlebnog žita.
Veliki rod u 2008.godini je uzrokovao viškove koji su sve vreme držali cenu na niskom nivou.
Ukoliko rod bude na nivou od 2mln.t (prema očekivanju stručnjaka)možemo reći da će se u drugoj polovini jula naći više od 2,2 mln.t hlebnog žita.
Zakon o javnim skladištima je usvojen prekasno i sada je gotovo nemoguće izdefinisati (licencirati) silose koji će dobiti dozvolu javnog skladišta. Osim toga silosna mreža lokacijski razuđena tako da i ne možemo očekivati da će proizvođači vozati pšenicu na veliku udaljenost (zbog troška), a istovremeno lokalni mlinovi i trgovci neće zavlačiti ruku preduboko u džep u toku otkupa. Ovo je za proizvođače veliki trošak jer kao nikada do sada PROIZVOĐAČI NEMAJU NOVCA I U TEŠKOJ SU BESPARICI. Postojeće državne subvencije su očigledno nedovoljne i kao takve imaju ulogu isključivo socijalne pomoći poljoprivrednicima a ne ulogu podsticanju i unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Isplaćuju se sa zakašnjenjem i tako kažemo da je poljoprivredniku sada sve jako jako skupo. Svaki trošak čak i prevoza mu je ogroman finansijski udar.
Da se vratimo zalihama koje sam konstatovao u gornjem pasusu.
Srbija bez Kosova troši 1,65 mln.t hlebnog žita. To je pravi podatak. Podaci potrošnje koje nam serviraju preko medija obuhvataju ne samo Kosovo nego (verovatno)čak i Montenegro. Niko ne sme da izgovori da je Kosovo danas van evidencija i da ga u delu podataka podataka o potrošnji pšenice jednostvano ne možemo uzeti u obzir.
Dakle ovaj višak koji će biti oko najmanje 0,5mln.t usloviće niske otkupne cene o kojima smo govorili a to je dobro za sve osim za one koji proizvode pšenicu i one koji su upućeni- vezani za poljoprivredu i samog poljoprivrednog proizvođača.
Postoje samo dva načina kako bi poljoprivrednik ovde mogao da ne izgubi a to su:
1. da država stane u zaštitu i pokrije ev.razliku od min.otkupne cene do cene koštanja proizvedenog zlatnog zrna ili
2. da poljoprivrednik negde i nekako sačuva pšenicu što je u ovom trenutku s obzirom na besparicu i kao i same mogućnosti čuvanja, nemoguća misija i tako ev.sačeka da izvoznici odrade posao. Kada zalihe padnu za samo jednu tonu ispod projektovane potrošnje za tekuću godinu cena kreće gore..
Postoji i još jedan crni oblak koji se nadvio nad pšenicom a to je besparica otkupljivača (mlinara i trgovaca) a ona može uzrokovati čak i plaćanje tako niskih cena na rate što sada vidimo u otkupu pivskog ječma. Niska cena i plaćanje na rate su za poljoprivrednika ne samo nokaut već i šutiranje u slabinu već ionako finasijski polumrtvog poljoprivrednog proizvođača.
Ukoliko se obistine crne slutnje, želeo bih da vidim koliko će krajem godine biti posejano pšenice..
Voleo bih da nisam u pravu i da sam sve ovo što sam napisao izgrešio o