Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

kad se kalemi tresnja i visnja na koju tehniku i na koju visinu od zemlje moze li neko da objasni
 
Bratac, ne mogu više a da ti ne skrenem pažnju da više čitaš a manje pitaš, poslao si mi par puta privatne poruke od dva kilometra sa 100 pitanja (kao da sam ja najveći znalac i kao da imam volje da pišem romane), prva dva puta sam ti detaljno odgovorio da bi mi onda još u dva navrata poslao opet kilometarske poruke sa ISTIM PITANJIMA, a sad to isto pitaš i ovde, iako sam ti ja već odgovorio a ima sve i u ovoj temi.
 
Narode, kako vaši kalemovi, moji prešišali komšijine za duplo, a njegovi kad su krenuli preko noći prešišali moje za duplo, kalemio mu kalemar baš :)

Evo kako izgledaju posle 100 tinjak dana:

[video=youtube_share;YRKR_rONaeI]http://youtu.be/YRKR_rONaeI[/video]
 
moji prešišali komšijine za duplo
E nek crkne od muke :)
(il nek plati tebi da mu gajis kalemove )

Zezam se, super ti ovo izgleda a vidi se i da negujes to bas kako treba.
Svaka cast.
Skini one dve prevremene, malo su prenisko krenule cini mi se.
 
Pozdrav svim kalemarima, imate lepu temu svaka cast , nisam cesto na forumu pa i nisam video da ovako nesto postoji inace i ja se bavim proizvodnjom vocnjih sadnica i kalemarstvom ;)
 
Moze, ali nemoj to da radis. Izmedju 5e i 7e godine sve ce da ti se posuse, a ti neces znati zasto; sve ces da mislis: dao sam im djubrivo u jesen, pa u prolece, pa prihranio preko lista, pa prskao zimsko, pa zimsko jos jednom... Jednostavno, te dve vrste se ne poklapaju na "duzi vremenski period".
Pricam iz mog iskustva.
 
Poslednja izmena od urednika:
pre 3, 4 dana sam zasekao gumice na kalemovima. Koristio sam običan žilet što ima u prodavnici, njegoova ošitrina i tankoća su mi delovali kao najbolje rešenje. Evo šta sam zapazio.Pojedini kalemovi su kukali da im se gumica zaseče, prilikom zasecanja se naglo razdvajala, na mestima gde su se dva kruga gumice preklapala je bila kao nova, daleko od faze truljenja. Na nekima je počela da guši kalem, na nekima se sama raspala. U svakom slučaju mislim da je ovo bolje uraditi nego ostaviti da sama istruli.Drugo, nemojte pokušavati da odmotate tj skroz skinete gumicu jer sa njom hoće da krene i kora da se odvaja zbog sasušenog kalem voska koji je ostao, samo zasecite celom dužinom.Na nekima se jasno vidi guk tj zadebljanje na spojnom mestu, nisam dobro ocenio debljinu grančice i podloge ali mislim da to neće biti ništa dramatično, ima jedan voćnjak trešnje kod mene koji izgleda sablasno od tih gukova, debeli su da ne možeš da obuhvatiš deblo i slili se do poda pa i dalje te trešnje žive normalno i rađaju već 20ak godina.Pitanje, na nekim kalemovima mi je žilet utrčao malo dublje, da li će ova rana lepo zarasti jer je tanka i još je mlada voćka ili će u kasnijim godinama tu da krene da se urolava kora i odvaja?Drugo pitanje, sakupio sam plodove tj koštice od dženarike i na to planiram da nakalemim nekoliko domaćih kajsija sa stabla koje ima najlepše i uvek krupne i čiste, zanima me kada da posadim te koštice i kako da ih čuvam u međuvremenu? Da li je dobro pošto mi je lakše da ih posadim u veliku saksiju? Kada onda da očekujem da ću da kalemim, proleće 2014e?
 
@oktopod

Kostice cuvaj na suvom i tamnom mestu. Moj ti je savet da ih polovinom novembra zasadis direktno u zemlju, na oko 2cm dubine, na mestu na kom zelis da ti bude "skola" (ja sam tako sadio dzanariku, divlju tresnju, badem, vin. breskvu), a kalemices ih dogodine u leto na spavajuci.
 
Kostice cuvaj na suvom i tamnom mestu
I promajnom, da se dobro osuse.
Onda mozes i u zemlju (sto je lakse ali i rizicnije)a mozes i u pesak pa u podrum (takodje tamo novembar mesec) a na prolece cim se bude moglo u vrstice napolje.
Pisano je o tome dosta.
A ono kad omakne zilet pa zasece malo dublje..e to nikako nije smelo da ti se dogodi. Moj ti je savet da svaki takav kalem odmah izvadis i bacis (a mozes i meni da ga poklonos)
Ma zezam se, nije to nista strasno, brzo ce to da sraste.

One mnogo velike guke koje si video na nekim starim tresnjama nisu posledica nekih mehanickih povreda, pa ni povreda kod kalemljenja, vec posledica ne bas najboljeg afiniteta izmedju podloge i sorte.
 
Štrecaš me opet, di će ti duša :D

Ako ih u novembru posadim u taj pesak (ili u zemlju), one do proleća neće proklijati ili hoće? Pročitaću i u knjizi uostalom, nisam je valjda džabe kupovao, hteo sam samo dodatni savet iz naroda..

Guk oće i kad ne potrefiš baš debljinu podloge i grančice, ja moram da priznam da sam na nekima pravio više kos rez na jednom a manje kos na drugom da bi se potrefile površine preseka iako debljine nisu bile idealno iste, iskreno, hteo sam lično ja da napravim voćnjak, od A do Š pa šta bude nek bude, nit se gde žurim nit sam alav za pare, ne živim od toga, više mi je to uživanje koje će jednog dana donositi i lepe pare...ako trešnja ne postane demode do tad pa bude 20 dinara :)
 
Meni je citava muka bila u tome da proklijale kostice (narociti dzanarike i tresnje) izvadim iz peska i posejem u zemlju. Klijanci mali, osetljivi, lako se lome, pa jos kad ih odgore pospes zemljom polovina i vise ih se izlomi. A jos svaka i ne proklija, a zimi iznosio posudu sa peskom na mraz par puta, citave peripetije... Prosle godine u novembru direktno u zemlju posadio 400 kostica dzanarike na razmak oko 25cm i niklo je 380 komada, a od tog broja se 360 lepo razvilo i kalemim ih uskoro.
Pozdrav
 
E pa zato sam i pitao dal će proklijati, bolje onda da ih posadim u zemlju direktno i da ogradim to mesto da znam da su tu, a moraću da prikupim još komada jer imam samo 30ak, pola su od crvenih pola od žutih, bolje na te žute da kalemim jel?
 
Ako ih u novembru posadim u taj pesak (ili u zemlju), one do proleća neće proklijati ili hoće?

Ako ih stavis u pesak one ce do proleca poceti da klijavaju, tj, pucice kospa i pojavice se mala bela klica. U tom slucaju treba da ih posejes u vrstice pre nego sto ta klica postane bas velika jer ako je velika onda ce se dosta njih izlomiti dok ih budes sejao.
Ako posejes u zemlju onda samo cekas da niknu. Isti proces ce se desavati i u zemljistu(ako ih npr mis ne pronadje i hebe im kevu) samo malo sporije.
Kad to tako nikne ti ih malo plevis, malo zalivas, malo i prihranis, i ako bas budes dobro radio neka od njih ce mozda stici i za kalemljenje u avgustu 2013 godine.
Velika vecina ce ostati da ih na jesen 2013 ili prolece 2014 presadis, i tako dobijes ono sto si kupovao ove godine za tresnje.
Dakle, dobices nesto na cemu ces moci da kallmis ili avgust 2013 ili rano prolece 2014 (ovo sto si ti radio sa ovim tresnjama proletos)

edit. jeste muka, ali stratifikovanje semena se ne izostavlja u ozbiljnim rasadnicima.
I da, nema potrebe da se iznosi na mraz. Jarovizacija ( a to je faza kroz koju seme prolazi na niskim temleraturama) se odvija i u pesku (tresetu ili nekom slicnom materijalu, mahovini npr)nakvasenom vodom
 
Nazad
Vrh