Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

Ma, zovi ga ukrasni...mislim na dud...nemoj ga zvati žalosnim...
A baš sam se nasmejao...na tvoju opasku gde da stavim dud...Objasniću...
Elem , odrastao sam sa dudovima u dvorištu...( usput, nisam zapamtio ni skapirao, generaciju koja je posadila te dudove). Dva ogromna na ulazu u dvorište sa desne, kasnije sa leve strane kapija ( male i velike ,inače od bagremovine, a pomerile se tako što je zadnji deo placa pretvoren u stambeni prostor...).
Oni su bili ogromni po visini... na udaljenosti metar jedan od drugog ( kad su isečeni prečnici su bili oko metar na metar visine), ako se gleda unutrašnje rastojanje...Na njima sam pravio prve stative za mali fudbal , prvi košarkaški obruč , je bio prvo na levom , pa na desnom ( imao povoljniju grbu , da bi se zakovala tabla, baš u toj visini)...jednostavno odrastao sam ispod njih...Moji starci su ranije ( kraj pedesetih i početak do sredine šezdesetih) vezivali krave za njih , jer su imali neverovatan hlad, a i slabo je probijala kiša leti, kad se to razlista...Isečeni su negde početkom osamdesetih, kad su skoro bili prosušeni i skršeni, a i smetali su za novi imidž ovih novih generacija , gde i ja spadam...
Kad smo već kod prideva žalosni...da, imao sam i žalosnu vrbu u dvorištu... ona je pokrivala ostali ogroman deo dvorišta i natkriljavala "dedinu kuću na lakat", kako bi pesnik rekao...Da , a na njoj je bio onaj drugi košarkaški obruč, tako da se u mom dvorištu tih sedamdesetih igrala košarka na dva obruča...I ona je isečena,doduše dosta kasnije, ako se dobro sećam negde sredinom devedesetih...da i dedina kuća je pala pretprošle godine , tako da u dvorištu ispred sadašnjeg stambenog objekta imam veliki prostor...Da , biće tu još takvih objekata...valjda će neke generacije graditi...ali ja mislim da mogu uglaviti jedan takav dud...tu negde...Pa neka pamte ko ga je i kad kalemio...Što misliš da ti dudovi nisu dugovečni?
Treće veeeliko drvo u dvorištu , koje je još živo i aktivno, je pogađaš...orah , naravno. I on je pokrivao zadnju trećinu dvorišta, doduše sad sam ima tu funkciju.
A što se tiče Ratkovih saveta...Pa naravno da ga pomno pratim...već sam dosta toga od njega naučio...i evo i ovim putem i ovog časa sam mu zahvalan...
Pozdrav!!!
 
Mnogo je reći "dosta"...u odnosu na druge, ni pomena...Na ranku kao podlogu sam kalemio stenli i lepoticu...prijem je dobar...Par tih posle sam kalemio kajsije i imam dve dvogodišnje , posađene na stalno mesto a nekih tri-četiri mi se osušilo posle presađivanja. Vidi ranku ćeš teško naći iz semena (osim ako je sam ne poseješ- ja nisam ranku sejao jer imam dosta za vaditi izdanaka), a sam izdanak, znaš da je problematičan i da dugo treba da razvije solidan, sopstveni, novi korenov sistem ...Tako da je to bio uzrok sušenja onih kajsija koje su preko stenlija bile na ranki...Sa druge strane imam tridesetak (sada ulaze u treću godinu) jako dobrih i fino razvijenih stenlija i lepotica na ranki, sa kojima sam prezadovoljan.
Šta je poenta, mora se biti uporan i naći izdanci sa dobro razvijenim sopstvenim korenom, zatim da se sačeka najmanje do proleća u rastilu pa onda kalemiti, pa tek na jesen ili idućeg proleća prebaciti na stalno mesto...Ili ko ima strpljenja sejati...mada skoro isto vremena treba proteći...
 
kada je pravo vreme da se uzmu kalem grančice sa kajsije, kako ih sačuvati i kada treba da se nakaleme?
 
Evo u susednoj temi (literarura i sl.) Oliver postavio jednu knjigu o podlogama ( za svaku voćnu vrstu sve o mogućim i nermogućim podlogama) ,plemkama i samom kalemljenju.
Sinoć sam je na brzinu prošao, i ima se šta dodati i podsetiti postojećem znanju a i novo naučiti...
Večeras moram neke stavke preciznije pročitati , a valjda ću nešto i zapamtiti....
Još kad bi mi neko objasnio kako da ti "skinem" ili kako se već zove taj način. Mislim da ovu knjigu treba sačuvati i s'vremena na vreme se podsetiti-konsultovati. Ja sam doduše jednu, ranije, skinuo , ali niti znam gde je to sad u ovom , za mene zamešetaljstvu , niti se sećam kako sam to uradio...
 
kada je pravo vreme da se uzmu kalem grančice sa kajsije, kako ih sačuvati i kada treba da se nakaleme?

Moj komsija koji kalemi najvise kajsiju skida kalem grancice tek krajem februara, pocetkom marta. Kalem grancice zavija u kesu, malo pokvasi, ne previse, i dobro zaveze, odnosno zalepi selotejpom ili izolir trakom. Drzi ih u frizideru ali vodi racuna da se slucajno ne smrznu. Ima dobar prijem iako kalemi kasnije od svih na ovom forumu.
 
Evo u susednoj temi (literarura i sl.) Oliver postavio jednu knjigu o podlogama ( za svaku voćnu vrstu sve o mogućim i nermogućim podlogama) ,plemkama i samom kalemljenju.
Sinoć sam je na brzinu prošao, i ima se šta dodati i podsetiti postojećem znanju a i novo naučiti...
Večeras moram neke stavke preciznije pročitati , a valjda ću nešto i zapamtiti....
Još kad bi mi neko objasnio kako da ti "skinem" ili kako se već zove taj način. Mislim da ovu knjigu treba sačuvati i s'vremena na vreme se podsetiti-konsultovati. Ja sam doduše jednu, ranije, skinuo , ali niti znam gde je to sad u ovom , za mene zamešetaljstvu , niti se sećam kako sam to uradio...






http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Udzbenik-Rasadnicka-proizvodnja.pdf






Pozovi malo mlađu komšinicu da ti skine.
 
Moze li u martu da se čipuje ili mora ici neki drugi način?

Ja obično kalemim nekoliko podloga višnje iz ruke na trešnju u martu. Kalemim na engleski spoj pa kad ostane pupoljaka uradim i po jedan dva kalema na čip na istu podlogu. Pa šta se primi primi.....

Ove godine nisam spremio nešto mnogo podloga. Imam nekoliko migavaca ali iz izdanka a izvadiću i par višanja... Krajem 2016 sam posadio dvadesetak koštica vinogradarskih breskvi ali nisu dovoljno izrasle za kalemljenje. Bio sam ostavio koštice od nekih okruglih šljiva koje sam doneo iz Grčke pa sam nekoliko sadnica koje su iznikle prebacio u voćnjak ali i to slabo napreduje. To mislim da ostavi da poraste i da onda neke grančice prekalemim da bih video kakav je plod. Nemam neka očekivanja.
Ako se sećate da sam doneo grančicu od one trešnje iz Grčke i nakalemio na jednu divlju podlogu. Kalem se primio i lastar je porastao dvadesetak centimetara pa u sledećim godinama očekujem da postane sadnica koja će roditi...

Već duže vreme zagledam neke stare kruške koje bi nakalemio ali nemam podloga divlje kruške. Kad me uhvati neizdrž za kalemljenjem onda su rasadnici već prodali podloge....
 
Moj komsija koji kalemi najvise kajsiju skida kalem grancice tek krajem februara, pocetkom marta. Kalem grancice zavija u kesu, malo pokvasi, ne previse, i dobro zaveze, odnosno zalepi selotejpom ili izolir trakom. Drzi ih u frizideru ali vodi racuna da se slucajno ne smrznu. Ima dobar prijem iako kalemi kasnije od svih na ovom forumu.

Kada uzmem grancice ( kajsije ) krajem februara i stavim ih na cuvanje kada bi trebalo da ih nakalemim?

Prosle godine sam kalemio 22-og marta tako sto sam otisao kod komsije uzeo grancice i odmah kalemio. Kalemio sam i na procep i pod koru i naravno nije se nista primilo :osmeh:

Stavio bi slike ali nece da mi otvori POSTIMAGE prijavljuje da ima viruse.

Preko cega postavljate slike?
 
Ma ja ne kalemim ali princip je uvek isti. Uzeti kalem grancicu pre kretanja vegetacije i cuvati je do trenutka kalemljenja. Kad je to tacno nisam siguran. Ali kolega zarkodj je dao odlican link za knjigu o kalemljenju sa fakulteta. Najbolje da je skines i procitas ono sto te interesuje.
 
Kada uzmem grancice ( kajsije ) krajem februara i stavim ih na cuvanje kada bi trebalo da ih nakalemim?

Prosle godine sam kalemio 22-og marta tako sto sam otisao kod komsije uzeo grancice i odmah kalemio. Kalemio sam i na procep i pod koru i naravno nije se nista primilo :osmeh:

Stavio bi slike ali nece da mi otvori POSTIMAGE prijavljuje da ima viruse.

Preko cega postavljate slike?

Ako ti je komsija na manjoj nadmorskoj visini ne go ti nije ni cudno sto se nije primilo (imao sam i sam takav problem) zato u februaru uzmi grancice pa u frizider i nema problema sa prijemom tamak kalemio i lijevom rukom
 
Nazad
Vrh