Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

Potpuno je svejedno. Čipovanje ili okuliranje.

Probati okuliranje a ako se odvaja fino kora može bilo kojim načinom jer je to znak da ima tečnog tkiva koje je najbitnije za kalemljenje i prijem. Šta je lakše to neka svako izabere za sebe. Probu da li je pravi trenutak napraviti bar sa nekoliko pupoljaka okuliranjem i birati podloge koje su najviše i najmanje krenule. Ako se kora fino odvaja onda je pravi trenutak, a ako ne sasvim dobro sačekati, naročito u onom prvom terminu jer se nekada mora sačekati i početak maja kada podloge sporije kreću (kasna sadnja, slabe žile, lošije podloge ...)
 
Mirlee, za chipovanje kao sto znas se ne radi T rez na podlozi pa nije nuzno da se kora lako odvaja.
Iako slazem se sa Slavom da je taj momenat kad se kora odvaja i kad kolaju sokovi najidealniji za obje vrste kalemljenja i primitak je tada najbolji.
Ipak, odvajanje kore je ograniceno u kratkom periodu i ako se ne odvaja ne moze se okulirati a chipovati se moze i radi se od sredine ljeta do jeseni i tu je ta prednost...
 
Ako se tvoje pitanje odnosilo na visoko kalemljenje kajsije čipovanjem budnim pupoljkom - to nisam radio ali verovatno ću pokušati jer mi se nije primilo kasno kalemljenje na engleski spoj na podlozi za koju pretpostavljam da je crvena ranka. Grančice su već bile procvetale - stvarno je bilo prekasno.

Ono što sam radio i što je uspelo je kalemljenje kajsije na migavac - izdanak velike kajsije u blizini - kalemljenje je rađeno na spavajući pupoljak čipovanjem prošle jeseni. Visina spojnog mesta 40-80cm 3 komada.

http://poljoinfo.com/showthread.php...oj-radinosti&p=1121580&viewfull=1#post1121580

http://poljoinfo.com/showthread.php?182-Kalemljenje-vo%C4%87aka-u-ku%C4%87noj-radinosti&p=1126310&viewfull=1#post1126310

Pripremam još nekoliko podloga tako što im skidam lastare sa strane i ostavljam jedan najviši da podloga poraste a kasnije ću da ih pinciram da se udebljaju. To ću kalemiti kad dostignu mogućnost da se kaleme (kad se udebljaju) ili na kraju leta.

Naše kolege sa foruma predlažu da se za migavac-džanariku više koriste podloge dobijene iz semena nego da se uzimaju izdanci (kolega Sloba je pisao da se u njegovom kraju uzimaju i izdanci ali ovo nije potvrđeno).
Za podloge se mogu uzimati i izdanci starih sorti šljiva koje su se ranije koristile (kolega Radašin je o tome pisao i treba da nam potvrdi da li je tako uradio).

Rastu mi desetak migavca iz koštice pa će možda i da porastu do jeseni jer već sada imaju oko 30-ak cm ali videćemo.... Ako dostignu mogućnost kalemljenja eto radosti...
 
Pa da, meni je bas to interesantno sto ima prirasta u ovoj godini. Najpre vidis ubrzo da li se primilo, a i dobijas deo godine u razvoju.
Koliko mi se cini, ti si gandrad probao ovo kalemljenje ranijih godina, ali nisi bio zadovoljan uspehom? Imas li neko iskustvo da podelis, da ne gresimo na istim stvarima?

Evo druže da ti odgovorim , jedino što si me "prozvao"...ali nisam nikakav stručnjak po ovom pitanju, tjt. načinu kalemljenja, a to što sam pisao o toj temi, je bilo preslišavanje onoga što sam ovde naučio... i moju kratku praksu.
Sreća moja i tvoja što smo animirali iskusnije, pa si iz nekoliko gornjih postova, i ja i ti mnogo naučili...
Inače ja jesam kalemio , bolje reći , probao da kalemim i budni i spavajući pup...i to sve prateći ovu temu...Ali ni jedan takav mi se nije primio...priznajem...Kao što i sam vidiš treba mnooogo sitnih, uslova da se sklopi, da bi se uspešno to završilo...
 
Evo nekih kalemova sljive 6od9 po tri pozegace i rodne na izdancima ranke
3c99314a964310343cdcd228550bea79.jpg
8c70756c9244de3da7c16dc19c778a08.jpg
97bca1edb8362266987e8b1a9cf38195.jpg
98dd38839e61be6ba58b97d869fac020.jpg
10484247f02d75180457c5cddd8ca4cc.jpg


Послато са GT-S7562 уз помоћ Тапатока
 
Naše kolege sa foruma predlažu da se za migavac-džanariku više koriste podloge dobijene iz semena nego da se uzimaju izdanci (kolega Sloba je pisao da se u njegovom kraju uzimaju i izdanci ali ovo nije potvrđeno).

Uzimaju se izdanci ali iskljucivo sa belosljive, ne sa dzenarike. Ali zale mi se da im je sve teze naci po par hiljada izdanaka. Sve je manje zapustenih vocnjaka. Deo iskopaju u jesen a drugi deo u prolece.
Normalno da rasadnicari iz Krusevca i okoline koji kaleme po 50000 komada ne mogu na taj nacin da rade.
 
To je samo zbog prenosenja bolesti jer preko idanaka maticna biljka siri bolest a ja znam da mi stare sljive ranke posecene a nisu bile bolesne.Izdanak moze i ako neces da pomeras kalemljenu sadnicu nego da joj to bude stalno mesto.U svakom slucaju bolji vid razmnozavanja je generativni od vegetativnog tj bolja je podloga iz semena.Ali hobi je hobi za velike vocnjake se znasta ide.
 
Danas , išo' da završim sa okopavanjem vinograda i u delu gde sam kalemio voće, našao sam još dve šljive i jednu krušku na kojima se primio kalem. I to zadnja dva dana...znam , zato što sam u četvrtak prošao i nisu pokazivale ništa...
Ovim se moj postotak povećao ohoho ...Praktično mi se nisu primile samo jedna kruška i jedna jabuka...
Nemam pri ruci tefter, da izračunam procenat...ali nije ni bitno...
Bitno je da , znači povezano sa iskustvom od prošle i pretprošle godine, veliku i to pozitivnu ulogu je odigralo ovo kišno vreme...tjt. vlage u zemljištu...Znači kada se lepo zaštiti spojno mesto primitak je skoro siguran.
Mogu da podsetim, da sam ja kalemio na kraju februara,, i da sam imao problema sa čuvanjem plemki...da sam vežbe radi (vežbao motanje gumicom) oko dvadesetog februara iskalemio neke stvari sa plemkama skidane sa drveta istog momenta...i sve se primilo...
A otad je prošlo ohoho....više od dva meseca...
 
Danas ponovo ( em kišica, ne mož' da radiš , em crveno slovo.....jedva da ispunim dan) obilazio moje kalemove i neke ( šljiva) sam oslobađao viška...tjt. ostavio sam samo jedan pupoljak da "radi", a ostale otklonio makazama , isto tako i onaj patrljak gore na plemki odsekao do iznad pupoljka...Mada na nekima to više nije pupoljak, već grana ( na nekima i metar dužine)!!!
Za razliku od šljive, trešnja i jabuka su isterale svega po nekoliko cm...najviše desetak.Pa ne znam kad bi njih trebalo da "očistim" tjt. da ostavim samo jedan pupoljak da radi?
Isto tako bih pitao, da neke ovogodišnje kalem šljive pinciram? I da li sada da skinem one pupoljke i ostavim samo tri-četiri pri vrhu , da formiraju prevremene grane?
Hvala!!!
 
Moze li mi neko reci ako ima iskustva naravno, zbog cega mi se vec neku godinu desava da iz sjemena tresnje uopste nece da proklija tresnja, pokusavao sam nekoliko godina, ali uopste ne izlazi?
 
Da, stratifikacija...reč rogobatnog naziva, ko zna iz kog jezika je skovana i zašto...ali taj postupak koji opisuje, jednostavno mora da se odradi...Kad smo već kod toga ja , posle loše odrađene stratifikacije, zimus, danas brojao šta mi je niklo.
Dakle imam šest jabuka , dve leske, jedna kruškica, tri kajsijice i oko četrdesetak vinogradskih breskvi...
 
Moze li mi neko reci ako ima iskustva naravno, zbog cega mi se vec neku godinu desava da iz sjemena tresnje uopste nece da proklija tresnja, pokusavao sam nekoliko godina, ali uopste ne izlazi?
Ставиш коштице дубоко у пијесак почетком новембра и чуваш до марта. Још је боље ако их можеш поставити у пијесак негдје на сјеверу (нпр. Колашин) јер је код тебе превише топло.
 
Juče sam kosio travu pored 'školice' i zakačio jedan kalem trešanja...nek je otišao gde je hteo.... ionako su u tom redu bili oni kalemovi kojima nisam sačuvao ime... nisam siguran da li sam pisao o tome... koristio sam neke kineske flomastere i ono što sam napisao kao ime se razvodnilo još dok je bilo u kući... taj red u školi vodim kao bezimeni, najbolji, majski, komšijski kalem....

Imam pitnje... da li je moguće da je divlja trešnja rodila? Evo fotorafije plodova koji izgledaju mali tamno crveni u prezrelom stanju... nalaze se na takvom mestu da je moguće da je stablo samoniklo ali ipak plodove nisam mogao da probam....

2zdqe4l.png
[/IMG]
 
Ne razumem, zasto nisi mogao da probas? Normalno da divlja tresnja moze da rodi. Kod nekih je plod pomalo gorak a ja imam jednu kod koje je srednje krupnoce ali presladak. Prerezao sam je na 3 m visine, bila je u vrzini koju sam iskrcio. Sad su pocele da izbijaju grane nize i bas se radujem sto ce biti plodova i ove godine.
 
Wuxsd, ti se držiš one basne: "ionako je grožđe bilo kiselo..."a napravio si štetu sam sebi...a imena možeš da im daš i kasnije...zar ne?
I što kaže Sloba, što ih nisi probao? Ja sam danas isto obilazio...i probao isto divljake...nisu baš toliko sazrele, više su rujne...a užasno gorke...Vidim da je svaka, načeta, šljivinom osom a ima i puknutih , a i ostale su mnooogo sitne, neke samo kožicom presvučena koštica. Valjda je vreme ove godine takvo...A vidim i kod ovih kalemljenih ima dosta sitnijih nego inače, a nisu mnogo ni rodile...Videćemo one koje kasnije stižu kakve će biti...ali ovo je već druga tema...
 
Kad smo kod divlje tresnje, imam jedno pitanje za vas.
Dakle, tresnja je divlja sitnija od oblacinske visnje, tamno crvena (skoro crna) izuzetnog ukusa, slatka, fantasticna. Ne postoji tresnja koju vise volim da jedem od nje :osmeh:. Sto je najzanimljivije radja svake godine puna, prepuna. NIKAD U NJENOM VEKU NIJE PRSKANA!
Nalazi se na samom sinoru izmedju jednog od mojih Sljivika i komsijine njive (koja je zapustena). Posto je bas na samom sinoru (medji) nismo jos utanacili cija je da li komsijina ili moja, zajedno beremo tresnje sa nje i ne bunimo se ni on ni ja.
U cemu je problem?... Komsija planira na njegovoj njivi da sadi voce, verovatno cemo tresnju morati da izvadimo, mozda ne ove godine ali sledece sigurno.
Ne bih da ostanem bez tako kvalitetne tresnje i zelim da zarmnozim, za pocetak bar 3-4 sadnice, da sacuvam genetiku za ostalo videcemo.
Zadnjih par godina sam ocekivao da ce izbiti neki izdanak, pa da je tako razmnozim ali izdanaka nema, ili izbije neki vrlo los sa losim korenom.

Pitanje glasi, da li bi mogao DIVLJU TRESNJU da nakalemim na podlogu DIVLJE TRESNJE? Da li je neko od vas to nekad radio i koliko je to uspesno? Ili da probam klasicnim sejancom, ali to je dug proces do dobre sadnice :sta:
 
Odgovor je veoma jednostavan, drvo se nalazi pored puta gde prolaze puno vozila a oko drveta je mini deponija smeća.
Inače blizu voćnjaka ima jedna divlja trešnja koja je u rodu i od koje sam prošle godine uzimao koštice, dvadesetak komada od kojih su nikle dve sadnice. Verovatno sam negde pogrešio u stratifikaciji. Čini mi se da je plod bio sladak.
Pamtim kao dete da smo jurili po ataru i da smo jeli te 'divljake' slatkog ploda.... Te iz detinjstva su imale mali plod sa malo mesa oko koštice. Ova od danas ima mesa ali moguće je da je to zbog ovih kiša...
Mislio sam da divlja trešnja kasnije sazreva....

Gorski, trebalo bi da se divlja trešnja razmnožava košticama ali u pravu si, moraćeš da čekaš da prorodi i pitanje šta će roditi.... Može da se nakalemi to je moje mišljenje i možda treba da probaš pogotovo što imaš malo vremena.....
A to sa izdankom, možda je mogao da se malo 'potopi' i 'nagrne' zemljom pa da pusti žile... možda hormoni za ožiljavanje... ali.... ima teorija i teorija...
 
Kad sazri slikacu pa cu okaciti slike, da vidite o kojim plodovima se radi. Ako i ove godine ne upecam neki od izdanaka, iskalemicu 3-4 sadnice kalemljenjem se sigurno zadrzava genetika.
Vise me zanima da li je neko radio, divlju tresnju na divljoj tresnji . . .
 
Nazad
Vrh