Kajsija

to je bilo u prvoj godini, cele god padala kisa, prskane bar 7 8 puta ali u mojim uslovima ni to nije pomoglo, jednostavno vlaga je bila prevelika.. kod mene u krusevackom kraju je generalno vlaznije nego na severu pa se bolest cesce javlja, tako je kako je
 
Fazon je kad se namnoze spore onda bolest krece ranije pa i list opadne ranije
Imam nesto starih tresanja koje nikad nisam prskao - sad list opadne 70% vec u septembru
 
sve znam, krenemo ranije sa prskanjem, dva puta zimsko, i par prskanja do zrenja, ali takva je klima da bi trebao nenormalno veliki broj prskanja da bi se lepo zastitila u mom kraju... Kod mene svake godine neprskane tresnje (a pogotovu visnje) skoro potpuno izgube lisce do pocetka jeseni, cak i u suvljim godinama (suvo bude leto obicno, ali prolece je uvek vlazno, a tad se desi najveci deo zaraza)
 
mealy je napisao(la):
sve znam, krenemo ranije sa prskanjem, dva puta zimsko, i par prskanja do zrenja, ali takva je klima da bi trebao nenormalno veliki broj prskanja da bi se lepo zastitila u mom kraju... Kod mene svake godine neprskane tresnje (a pogotovu visnje) skoro potpuno izgube lisce do pocetka jeseni, cak i u suvljim godinama (suvo bude leto obicno, ali prolece je uvek vlazno, a tad se desi najveci deo zaraza)
Kliknite za proširenje...
Ja sam ih zbog toga batalio
Generalno me smaralo i branje, rodi ona i ovako ali dosta manje tako da mi se lepo uklopilo
Zato i trazim sortu da bolje to podnosi cisto da imam zdraviju biljku i da mogu drugima preporuciti.
 
Zadnje dve godine samo je Dunav osiguravao kajsije od mraza tako da nemas izbora. Za ovu godinu jos nisam proveravao. Od mraza mora da se zakljuci osiguranje zakljucno sa 28. februarom a polisa pocinje da tece od 25. marta. Odmah placas samo PDV, 5%, a ostatak posle berbe ako ne bude stete. Ako ima stete prebija se medjusobno dugovanje i placa se ostatak ili ti oni uplacuju ako je steta veca. Ako mraz napravi totalnu stetu pre 25. marta raskida se polisa i vracaju ti pare koje si uplatio. Ako je bila delimicna steta umanjuje se polisa za tu kolicinu i vrednost. Ako ces samo od grada mozes kad hoces ali samo do prvog grada. Ako osiguras od mraza moras i od grada. Prosle godine su osiguravali na 60 din a pretprosle na 65 din. Ti kazes koliki rod ocekujes ali ne vise od 20t po ha. Izuzetno moze i vise ali dolazi njihova komisija da konstatuje rodni potencijal.
Imas ucesce u steti 10%. Zajedno sa popustom za ucesce u steti stopa je prosle godine bila oko 31% plus PDV. Totalna steta je kad je ostalo manje od 20% roda. U slucaju totalne stete umanjuju za 20% na ime troskova zastite i berbe kojih neces imati i jos 10% na ime ucesca u steti.
Subvencije drzave su 40% bez PDV-a osim za neke regione gde je cesci grad, kao sto je moj, gde daju 70%. Pojedine opstine daju dodatno jos 10%.
Ako te jos nesto interesuje pitaj.
 
Све у свему ако нема штете, зајеб'о си се, ако има штете зајебаће те они (осим ако ти брат није проценитељ)!
 
Tu pricu sam cuo vise puta i reko aj da rizikujem jedne godine sa manjim iznosom. Zadnjih 5 godina osiguravam kajsije, promenio sam 3 osiguravajuce kuce, od toga cetiri godine sam imao stetu i uvek sam bio zadovoljan procenom. Mislim da je kljucno imati realna ocekivanja. Pre zakljucenja osiguranja treba traziti njihove pisane uslove i dobro ih prouciti, Sve sto nije jasno treba razjasniti pre potpisivanja polise.
Meni je sada to uracunati trosak u procesu proizvodnje. Samo mi je bitno da steta ne nastane pre 25. marta. U tom slucaju cu imati prihod od kajsija, da li od osiguranja ili prodaje plodova svejedno.
 
Čekaj, aj da bude jasnije. Koliki mi je trošak ako prijavim milion dinara po hektaru, koliko im plaćam za grad i mraz?

I koliko oni meni ako bude totalna šteta?
 
Ako sma ja lepo shvatio Slobu (nadam se da ce me ispraviti ako sma negde pogresio) recimo da osiguras 10t na hektaru kajsije, to je po ceni od 60din kg oko 600 hiljada dinara ukupne premije iliti vrednosti kajsija...

Polisa bi bila 31 posto (plus 5% PDV sto je ukupno 32.55% ako ne gresim) oko 195300din.
Ako imas 70 posto od drzave, i 10% od opstine, znaci da ti placas 20 posto od te polise (ucesca) sto mu dodje oko 39060din.
A ako dodje do potpune stete (znaci ostalo manje od 20% ploda kako kaze Sloba), oni tebi isplacuju 600 hiljada, minus 20% na kontu berbe i zastite koje neces da imas, i minus 10% za tvoje ucesce u steti, sto ce reci isplacuju ti 70% od ukupne osigurane vrednosti, sto je 420 hiljada...
E sad, mozda sam zeznuo sa racunom PDV-a, gde i kako se ubacuje i sta je osnova za PDV, ali bi to trebale da budu okvirne cifre i procenti...

Naravno ako osuguras veci prinos, treba skalirati sve...

U sustini kosta te oko 40 hiljada godisnje, a maksimalno mozes da dobijes 420 hilajda (pa kad umanjis tih 40 koje im svakako placas onda ispada da mozes da dobijes 380 hiljada pri totalnom gubitku roda)...
Naravno, ako je doslo do gubitaka usled drugih stvari, za koje voce nije osigurano, onda umanjuju isplatu stete (recimo nisi od suse, a zbog suse je rod manji 20%, oni umanje tih 600 hiljada za 20 % i racunaju da bi da nije doslo do stete od onog sto si osigurao, prinos bi bio 8t, a ne 10t)..

Ako se nisam negde debelo zezno, meni to deluje OK da u svoju cenu proizvodnje uracunas 8 do 10% troskove na kontu osiguranja, i to je OK dok drzava i opstina daju veci deo polise... Ako ne bi bilo subvencije, onda to ne bi imalo smisla (dati skoro 35% ukupne vrednosti proizvodnje na osiguranje) posto se stete ne desavaju bas da svake trece imas totalnu stetu a druge dve nula stete tj pun rod, a ako se kojim slucajem desavaju, onda ta kultura nije pogodna za datu parcelu i podrucje, jednostavno nije rentabilna po mom misljenju..

Ovo sve jako ima smisla u retkim godinama gde se desi potpuna steta, da proizvodjac moze da izvuce ono sto je ulozio te godine, i cak dobije i neku zaradu od izgubljene proizvodnje, da bi mogo da ulozi u narednu godinu.. Ne moras sam da snosis rizik (mozes naravno da rizikujes samo, ako imas povoljne uslove, da voce skoro nikad ne izmrzava, da je grad redak i slicno, sve se to da izracunati (ili ako imas podatke u zadnih 10-15god kako si prolazio) ali za vecinu mesta se isplati osiguranje na duze staze, da ne bude totalni gubitak ulaganja u jednosj godini, ako se ne daj boze desi neki pozni mraz ili grad ili nesto lsicno..
 
radashin je napisao(la):
Čekaj, aj da bude jasnije. Koliki mi je trošak ako prijavim milion dinara po hektaru, koliko im plaćam za grad i mraz?

I koliko oni meni ako bude totalna šteta?
Kliknite za proširenje...
Na 1000000 din osigurane sume placas 325500 din sa PDV-om. U startu placas samo 15500 a ostatak posle berbe. Potom podnosis zahtev za subvencije. Drzava ti vraca 124000 obicno krajem jeseni. Da li tvoja opstina daje subvencije ne znam ali ako je kao kod mene to znaci da ti sleduje jos 31000 din od nje. Kod mene je taj iznos ogranicen na maksimum 40000 din.
U slucaju totalne stete umanjuju ti prvo onih 20% pa na glavnicu od 800000 odbijaju jos 10% za ucesce u steti te dobijas 700000 din. Kad se prebije sa tvojim obavezama prema njima dobijas 374500 din. Pored toga dobijas subvencije.
 
Mealy citiram
"Naravno, ako je doslo do gubitaka usled drugih stvari, za koje voce nije osigurano, onda umanjuju isplatu stete (recimo nisi od suse, a zbog suse je rod manji 20%, oni umanje tih 600 hiljada za 20 % i racunaju da bi da nije doslo do stete od onog sto si osigurao, prinos bi bio 8t, a ne 10t).."

Umanjenje moze nastati samo ako je bilo mraza pre 25. marta pa je delimicno unisten rod. Neposredno pre 25. dolaze iz osiguranja da konstatuju da li je bilo stete i ako jeste kolika je. Kasnije ne umanjuju ako je bilo suse i slicno.
Koliko cesto ce nastati steta to zavisi od kraja do kraja. Kod mene moze se reci svake godine bude ili mraz ili grad tako da uz cinjenicu da daju 70% plus 10% ima smisla osiguravati voce. Mnogi imaju zasade na takozvanim mrazistima i planiraju da cupaju zasade cim osiguranje prestane da osigurava od mraza i drzava da to subvencionise. Ovako imaju prihod svake godine i ne muce se oko berbe, plasiranja proizvoda i naplate.
Tamo gde su subvencije 40% i opstina ne daje nista mora se proceniti koliko cesto nastaje steta pa tek onda odluciti.
 
Ako sam dobro razumeo...
Očekivani prihod po hektaru je 1 milion. Kada odbijem troškove berbe, zaštite otprilike 700 hiljada.
Osiguranje me košta (realno) oko 200 hiljada.
Isplata totalne štete bi bila 700 hiljada.

Znači, ako ne osiguram i ne bude štete, dobar sam neto 700 hiljada, a ako osiguram i bude totalna šteta dobar sam neto 500 hiljada?

A ako osiguram i ne bude štete, opet sam dobar neto 500 hiljada (1 milion, minus 200 hiljada osiguranje, minus 300 zaštita i branje).

Ovako ispada, ako ne osiguraš pucaš na 700, a ako osiguraš sigurnih 500 hiljada.
 
PA top i jeste poenta, da imas nesto i kad neke godine propadne potpuno rod... Ako je sve OK, imas 700, a ako je poptuna steta, u minusu si 300 hiljada po svom racunu ako nisi osigurao (dobro, manje zato sto ne beres i malo manje prskas)... Kad uzmes u obzir koliko imas godina gde je totlana steta od 10 godina, onda mozes da se sracunas jel ti se isplati osiguranje, ili ne...
U tvom slucaju, razlika na dobroj godini (bez stete) je 200 hiljada u korist bez osiguranja... A na losoj je razlika u korist osiguranja plus 800 (500 od osiguranja, i minus (-300) sto si ulozio a nista nisi uzeo) tako da ti jedna losa godina pojede razliku od 4 dobre godine (malo sma uprostio)..
Sto ce reci, da uprostimo, ako ti se prosecno cesce od jednom u 4 godine desava potpuna steta, isplati ti se da osiguras, a ako je redje, onda po ovim ciframa se bas i ne isplati.. Na primer, ako je jednom od 10 god totalna steta, izgubices 9 godina 1.8 miliona, a 10te godine ces da dobijes 500 umesto da imas minus 300, tkao da si na deset godina u ukupnom minusu od milion dinara sa osiguranjem...

E sad, ovo sto prica Sloba je po meni rupa u zakonu, saditi gde je mraziste, i sfvake godine uzimati od osiguranja, a nista ne radis...
za takve slucajeve bi na primer, ako je osiguranje ozbiljno, povecavalo polisu posle svakog dogadjaja totalne stete, posto se ide sa nekim prosecnim brojem steta u 10 godina (po ovom gore bi bilo 1 u 4 ili 5 godina da bude totalna steta, tako nesto) a ako imas svake godine stetu, koji interes ima osiguranje da ti osigura, po meni je to besmisleno, ja da sma u osiguranju, takve parcele bi odbio zato sto je sigurno da ce biti stete (osiguranje ide na rizik i kocku, mozda hoce mozda nece, a posto je ovo takoreci izvesno, tu nema kocke, zna se ishod)...
 
Ma mnogo uzimaju dripci, baš mnogo. Ovi brojevi važe ako su oni fer u proceni, to su idealni brojevi. Šta bi bilo da država ne vraća deo, katastrofa! Pola/pola, ko da ste ortaci!? Oni su podigli cenu na kontu tih subvencija i to je sramno.

Meni, hvala Bogu, i ne izmrzava tako često, a baš retko totalno. Što se grada tiče, kajsija opet solidno prođe za rakiju. Umanjena je cena, ali opet ni blizu kao kod drugog voća. Tako da, teško da će nešto biti od osiguranja što se mene tiče.

I da, naravno da je suludo da osiguranje uopšte radi osiguravanje parcela gde je totalna šteta 8 od 10 godina! A i ako radi, premija bi trebalo da bude drugačija. Kao kladionice, kvote.
 
YT1RDI je napisao(la):
Ми у Гроцкој, за такве ситуације, користимо дебели ланац.
Kliknite za proširenje...
Svaka vama cast. Imate prirodne uslove sto niko nema. Ja kad kazem od 5 godina da sam imao stetu u cetri ne znaci da je uvek bio mraz. Dve mraz dve grad. A pre toga 5 godina nije bilo mraza. Vocnjak mi je na 390 m na brdu, nije na mrazistu. Kod nas kazu u proseku racunaj na jednu dobru godinu, jednu losu i jednu prosecnu.
 
radashin je napisao(la):
Ako sam dobro razumeo...
Očekivani prihod po hektaru je 1 milion. Kada odbijem troškove berbe, zaštite otprilike 700 hiljada.
Osiguranje me košta (realno) oko 200 hiljada.
Isplata totalne štete bi bila 700 hiljada.

Znači, ako ne osiguram i ne bude štete, dobar sam neto 700 hiljada, a ako osiguram i bude totalna šteta dobar sam neto 500 hiljada?

A ako osiguram i ne bude štete, opet sam dobar neto 500 hiljada (1 milion, minus 200 hiljada osiguranje, minus 300 zaštita i branje).

Ovako ispada, ako ne osiguraš pucaš na 700, a ako osiguraš sigurnih 500 hiljada.
Kliknite za proširenje...
Vidi osiguranje racuna da su ti troskovi berbe i zastite 20% a ucesce u steti koje oni zahtevaju 10%. Ne mozes racunati da ti realno imas trosak i ako ne osiguras 30%. Beres sa svjim clanovima porodice, nesto i platis, kupujes gajbice, imas trosak goriva kao i hemije kod zastite ali sve to nije 300000 na 1000000 din vrednosti robe.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh