Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
u italiji francuskoj itd "idu" 40 - 50 sorti. u srbiji 4-5 . prvi problem nema ko da ih ponudi jer su mahom sve zasticene. a i kad ih neko ponudi onda su preskupe da bi normalan poljoprivrednik mogao da ih zasadi . nije isto dali ces da kupis od nekog kalemara iz drenove 3000 sadnica madjarske najbolje po 0,90 eura ili ces u zeleni hit da kupis spring blusch po 7 eura . 2 700 ili 21 000 tu je glavna razlika. kod nas moze da se nadju sorte koje niko nije zastitio ili sorte koje su nasi ljudi uspeli da "skinu" kalem grancice negde po inostranstvu a sad dali je to to vidis tek kad prorodi. raznolikost sorti nemoze da bude lose samo po sebi ali kod nas jednostavno nemas izbora.
tesko da ce neko da zna da ti kaze nesto vise o ovim sortama .
tesko da ce neko da zna da ti kaze nesto vise o ovim sortama .
Комадара
Član
Цијена не би била висока јер већина људи купује оно што је јефтиније. У то вријеме су јабуке баш јефтине. Уколико неко хоће коштичаво воће пронаћи ће неке касне врсте шљива које су доста јефтиније од кајсија.
Без наводњавања те касне кајсије не помишљај на узгој. То да касно цвјета је упитно можда дан-два после новосадских, а и то је под упитником.
Jeste da bi možda cijena bila visoka, ali je potražnja vrlo slaba ili nikakva (bar u mom kraju). Takođe kasne breskve se vrloslabo prodaju, iako su jako kvalitetne u odnosu na ranije sorte, a cijena nije nešto puno veća (10-20%) da bi bila uzrok slabe potražnje. Obično period dobre potražnje je do početka septembra. Mišljenja sam da nebi trebalo gajiti takve kasne sorte za stonu upotrebu u većoj proizvodnji.
Jedino ako su baš otporne na mraz, kasno cvjetaju ne suše se itd.. pa onda kao sirovina za rakiju, kompot i dr. Ali čisto sumljam da su takve, ali vrijeme će pokazati, nadam se da griješim.
Sadnice ne znam gde ima da se kupe, trebalo bi da ima kod mene u kraju ali nisam se raspitivao pošto ću ja sam da kalemim od ove poslednje sa video snimka, nekoliko članova mi je već tražilo grančice, imaću da im dam, ako želiš sam da kalemiš daću i tebi. Naravno, nadam se da neće vas 10 da traži po 100 grančica, toliko sa ovog stabla neću imati, koliko ljudi bude tražilo i ako budu tražili puno grančicu, naseći ću šta imam i podeliti na ravne časti 
Ako ti se ne žuri, biće znači tih sadnica za sledeću jesen preko nekog od kolega sa foruma koji su kalemari, javi mi se tad na pp ili sad pa ću ti reći ko je to.
Ako ti se ne žuri, biće znači tih sadnica za sledeću jesen preko nekog od kolega sa foruma koji su kalemari, javi mi se tad na pp ili sad pa ću ti reći ko je to.
Gorski Car
Član
Sadnice ne znam gde ima da se kupe, trebalo bi da ima kod mene u kraju ali nisam se raspitivao pošto ću ja sam da kalemim od ove poslednje sa video snimka, nekoliko članova mi je već tražilo grančice, imaću da im dam, ako želiš sam da kalemiš daću i tebi. Naravno, nadam se da neće vas 10 da traži po 100 grančica, toliko sa ovog stabla neću imati, koliko ljudi bude tražilo i ako budu tražili puno grančicu, naseći ću šta imam i podeliti na ravne časti
Ako ti se ne žuri, biće znači tih sadnica za sledeću jesen preko nekog od kolega sa foruma koji su kalemari, javi mi se tad na pp ili sad pa ću ti reći ko je to.
Kolega oktopod, posto vidim da nudis grancice za kalmljene, da rezervisem 2 grancice za ovu godinu, da kalemim svidja mi se ova sorta pre svega sto kasno stize.
Nema problema, potrebno je samo da se javiš kad za to bude vreme, da ne zaboravim, može za par dana a može najbolje u februaru, negde 10og 15og rekao bih...stižu na branje u avgustu mesecu, nikad nisu podbacile zbog kasnog mraza, ove godine je i na njima opalo plodića koji su tek krenuli, ali ih je dosta ostalo, dok na kečkemetskoj opali ama svi do jednog, 5 kila ako sam nakupio sa 50 stabala...
Pa iskreno ne znam...ne mogu ni 100% tvrditi da je svako stablo baš ta Zaklopčanka jer se plodovi pomalo razlikuju. Ono što mogu da garantujem je ono što se vidi na snimku, poslednje stablo je uvek krupna i čista i sočna, uvek da rod bez obzira na mraz, a to je u stvari ono što je bitno.
Postoji selo Zaklopača, kad se ide iz Beograda smederevskim putem, ide Vinča i Leštane, pa Boleč i Ritopek pa Zaklopača, tako je dobila ime.
Na internetu pronalazim nešto malo o njoj, ostalo što google nađe te vodi na ovaj moj video :
http://www.dobrojutro.co.rs/naslov.asp?id=1122
[TABLE="width: 333"]
[TR]
[TD="class: Detaljno_marka_model, colspan: 3"]U Zaklopači, nadomak Beograda[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: Detaljno_Model, colspan: 3"]MRAZ ZAOBILAZI KAJSIJU[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Retke su godine kada pozni prolećni mrazevi ne umanje ili ne unište rod kajsije. Medjutim,u Zaklopači, nedaleko od Beograda,to se ne dogadja.Mrazevi, izgleda, zaobilaze ovo selo koje je proslavila lokalna sorta „zaklopčanka“,za koju stručnjaci kažu da je odomaćena „madjarska ruža“. Zbog čega je tako objasnio nam je Miodrag Radosavljević,voćar koji poseduje najveći zasad kajsija u ovom kraju.Sadrzaj ovog teksta mozete naci u broju 456 (April 2010.)
Postoji selo Zaklopača, kad se ide iz Beograda smederevskim putem, ide Vinča i Leštane, pa Boleč i Ritopek pa Zaklopača, tako je dobila ime.
Na internetu pronalazim nešto malo o njoj, ostalo što google nađe te vodi na ovaj moj video
:http://www.dobrojutro.co.rs/naslov.asp?id=1122
[TABLE="width: 333"]
[TR]
[TD="class: Detaljno_marka_model, colspan: 3"]U Zaklopači, nadomak Beograda[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: Detaljno_Model, colspan: 3"]MRAZ ZAOBILAZI KAJSIJU[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Retke su godine kada pozni prolećni mrazevi ne umanje ili ne unište rod kajsije. Medjutim,u Zaklopači, nedaleko od Beograda,to se ne dogadja.Mrazevi, izgleda, zaobilaze ovo selo koje je proslavila lokalna sorta „zaklopčanka“,za koju stručnjaci kažu da je odomaćena „madjarska ruža“. Zbog čega je tako objasnio nam je Miodrag Radosavljević,voćar koji poseduje najveći zasad kajsija u ovom kraju.Sadrzaj ovog teksta mozete naci u broju 456 (April 2010.)
Ja znam po priči jednog tvog komšije da je Zaklopčanka dobila ime naravno po tom mestu Zaklopača na domak Bgd. Ali priča počinje u Italiji kada je još SFRJ organizovala posete voćara raznim seminarima u inostranstvu među kojima je bio i jedan voćar iz Zaklopače. Prisustvujući izložbi raznog voća i obilasku naprednih voćnjaka u njemu je proradila srpska krv i otkinuo je grančicu koju je stavio u svoj džep. Tako je ona putovala do pomenutog mesta gde je nakalemljena i od tada se proširila u toj okolini. Detalje ne znam i na koju podlogu je kalemljena ali je dobijen plod koji po svojim osobinama nije odgovarao ni jednoj do tada poznatoj sorti. To bi bilo to,a verujem da je istinita priča. Pozdrav.
Браво м а ј с т о р е!
Tacno mi dodje kada vidim kako je lepo vreme napolju da poludim.Plus 10,nema vetra,prosusena zemlja...A jos malo kada budemo trebali prskati,djubriti i ostalo ,ima da bude i vetra,hladnoce ,kise...Tako valjda hoce.Samo da ne potraje ovako toplo vreme pa da nam ne ,,,potera" kajsije!
@oktopod
Kakva je ta kajsija zaklopača po pitanju tolerantnosti na bolesti i štetočine?
Ja sam inače, pronašao nekoliko ogromnih stabala kajsije, koja nisu mlađa od 60-70 godina, nikad tretirana hemijom, al uvek redovan i obilan rod. Jesenas sam i podloge spremio, pa planiram da okalemim, da umnožim te stare sorte!
Kakva je ta kajsija zaklopača po pitanju tolerantnosti na bolesti i štetočine?
Ja sam inače, pronašao nekoliko ogromnih stabala kajsije, koja nisu mlađa od 60-70 godina, nikad tretirana hemijom, al uvek redovan i obilan rod. Jesenas sam i podloge spremio, pa planiram da okalemim, da umnožim te stare sorte!
Gorski Car
Član
Izgleda da su najbolje i naj otpornije bas te kajsije koje prskalicu,hemiju i vestak nisu ni videle.
Imam jednu takvu jedino sta joj smeta su kasni prolecni mrazevi nista vise.
Imam jednu takvu jedino sta joj smeta su kasni prolecni mrazevi nista vise.
Ove zaklopčanke nikad nisu prskane...moj deda pokojni ih je prskao plavim kamenom samo i to sa onom leđnom i čisto da otkači babu, da nešto radi, tako da je prskao samo ramene grane maltene
Nemaju nikakvih bolesti generalno. Jedini pravi problem je monilija laxa tj sušenje grančica koje je malo više izraženo jer nisu prskane ni orezivane.
Nema vašaka sem poneka ponekad, par listova na celom stablu, nemaju crva, generalno nikad u kajsiji nisam ni video crva, valjda ih i ne napadaju, jedini problemi su pegavost plodova na nekim stablima i trulež ploda, ali tek poneki i to gde je gust grozd i ako čekate da otpadnu, a ne da ih berete 90 posto zrele. Neko moje mišljenje tj zaključak je da je ta mahovina u stvari razlog pegavosti ploda, prosto gljivice sa kore se prenesu na plod.
Još dva nazovi problema, mahovina se javlja po njima što je i normalno kao i pucanje kore koje je izraženo, ali ne znam na čemu su kalemljene a i imaju preko 20 godina, a dobro ga podnose, kora je pukla i to tako stoji a one i dalje rađaju normalno.
Mislim da uz pravilno rezanje od početka kao i dobra podloga visoko kalemljeno, od prskanja treba sprovesti samo protiv monilije, kad nabubre pupoljci kao bele kokice, u punom cvetu i precvetavanje mankogal80 i insekticid. To je sve. Savetovao bih i sumpor u kreč i prskanje cele krošnje u jesen, zbog mahovine ni zbog čeg drugog. Neko moje mišljenje je da je ta mahovina kriva za pegavost plodova, prosto gljivice se prenesu sa kore na plod.
Nemaju nikakvih bolesti generalno. Jedini pravi problem je monilija laxa tj sušenje grančica koje je malo više izraženo jer nisu prskane ni orezivane.
Nema vašaka sem poneka ponekad, par listova na celom stablu, nemaju crva, generalno nikad u kajsiji nisam ni video crva, valjda ih i ne napadaju, jedini problemi su pegavost plodova na nekim stablima i trulež ploda, ali tek poneki i to gde je gust grozd i ako čekate da otpadnu, a ne da ih berete 90 posto zrele. Neko moje mišljenje tj zaključak je da je ta mahovina u stvari razlog pegavosti ploda, prosto gljivice sa kore se prenesu na plod.
Još dva nazovi problema, mahovina se javlja po njima što je i normalno kao i pucanje kore koje je izraženo, ali ne znam na čemu su kalemljene a i imaju preko 20 godina, a dobro ga podnose, kora je pukla i to tako stoji a one i dalje rađaju normalno.
Mislim da uz pravilno rezanje od početka kao i dobra podloga visoko kalemljeno, od prskanja treba sprovesti samo protiv monilije, kad nabubre pupoljci kao bele kokice, u punom cvetu i precvetavanje mankogal80 i insekticid. To je sve. Savetovao bih i sumpor u kreč i prskanje cele krošnje u jesen, zbog mahovine ni zbog čeg drugog. Neko moje mišljenje je da je ta mahovina kriva za pegavost plodova, prosto gljivice se prenesu sa kore na plod.
