Земљаче, не бих се баш сложио са тобом. Хајдемо мало да размотримо ово теоријски (ово што ћу да наведем је моје мишљење, свако има своје, можда и грешим). Шта мислите, када не би уопште примењивали хемију у воћарству, шта би се десило? Па ништа, све би било као и сад, све би рађало нормално (можда би била разлика у неким екстремним годинама), само не бисмо имали ове сорте што сад имамо. Ствар је у томе што селекцијске куће више не врше селекцију на стандардне болести и патогене сматрајући да се то хемијским мерама сузбија и да не можемо имати и једно и друго (добар и квалитетан род и уједно отпорност на болести), а то свакако одговара хемијској индустрији. Не кажем да су се они договорили да тако раде, али можда и јесу, хемијске компаније су изузетно моћне мултинационалне компаније, производе и лекове, па видите само шта раде у нашем здравственом систему (и не само код нас), како се договарају са лекарима, сумњам да нису и у аграрном сектору умешали прсте. То нису научници који раде у лабораторији, већ послодавци тих научника који увозе најпаметније људе (докторе наука) из наше и других сиромашних земаља и бедно их плаћају, а све у циљу што већег профита (не причам напамет, мало сам генерализовао па допуштам да постоји разлика по овом питању али мишљења сам да је у принципу тако). Једноставно, поставили су ствари тако да решење проблема траже хемијским методама а не генетским (селекцијом). Па погледај, све више воћа је отпорно на вирус Шарке шљиве, зато што раде на томе и што нема препарата за сузбијање, тако би могло да буде и са гљивичним болестима.
Друго, поменуо си време полураспада хемијског средства, али питање је на које елементе се то средство распада и могућност да ти разграђени елементи буду штетнији од самог хемијског средства. И сами смо очевици да се наука развија и да поједине препарате и активне материје укидају (скоро је укинут Ипродион, да не ширим дезинформације не знам због чега, борба се води у Европи је за укидањем хербицида Глифосата, мислим да се тако зове, и инсектицида који припадају групи неоникотиноида). Овде има супротних мишљења па због тога све добија мало карактер "теорије завере". Али ако мене питате да ли прскам, ја ћу вам рећи да прскам а бог`ме и једем то што прскам, нешто мора да се једе, а свакако је боље да једем то што знам са чиме и кад сам прскао, него да не прскам па онда да купујем на пијаци нешто што је други прскао вероватно дупло више, а можда није ни каренцу испоштовао.
Али чини ми се да има и ту позитивног помака, а пре свега због захтева за органском храном. Видео сам неколико новијих раних немачких сорти кајсије где наводе да је отпорнија на болести и зато добра за органску производњу. Чини ми се да до скоро то није ни била ставка при опису неке сорте. То исто наводе нпр. и за Виорику (румунску рану сорту). Ја све прихватам са резервом па и ово, имам засађено неколико младих садница Виорике, требаће им неколико година да стасају, али ако будемо живи и здрави изнећу своје мишљење и искуство што се тога тиче овде, да макар знамо да ли нешто ваља или је само маркетиншки потез.
Poslednja izmena:
