mindjušar
Član
Može Bora da ... jebeš čoveka kad nedivani sa komšijom! Kad vam Mile nudio,niste teli,sad tišina!
Izdavanje državne zemlje u zakup
- Začetnik teme mica967
- Datum pokretanja
Zmaj od Noćaja
Član
Ako misliš na Boru , nisam znao da ne divani sa komšijama , a ako misliš na mog komšiju da da Bog da ti se doseli iza kuće , uostalom čovek malo priča , teško je sa takvim divaniti ,a sa komšinicom još nekako , ona bar ima jezik
mindjušar
Član
A ko je tvoj komšija?
Mile ga nevole,al nije jedini!
Mile ga nevole,al nije jedini!
Zmaj od Noćaja
Član
odosmo u
MOMOSARIC
Član
Ne, ne , samo nastavite , da vidimo šta će biti sa Borom i Milom ..
mixer87kac
Član
Da nastavite, A i mislim da sam prokljuvio ko je zmaj od nocaja pa jos koji post pa ću biti siguran... 
Znam ja ko je on,znam i sa zemljom o fakultetu ko je radi,de se nalazi i koje povrsine,ali ne bih da prekidam diskusiju o Bori i Miletu.
MOMOSARIC
Član
Realno Mile je bolji čovjek od Bore.
mixer87kac
Član
Zemlja od fakulteta u našem ataru se nalazi na pustari i radi je čika Voja Malešev. I da, mislim da ima oko 150 jutara u tom potezu.
Delimicno dobro mislis i to je sve sto smem i mogu da kazem. Jbg nisam ja ovde jedini sa faxa,ima jos studenata a i asistenata-profesora pa nek napisu koju.
Momo kad budes nosio sajle na izradu skokni i do Mileta,pozdravi coveka red je.
Momo kad budes nosio sajle na izradu skokni i do Mileta,pozdravi coveka red je.
http://media.rtv.rs/sr_ci/radar/19062
U svetlu pisanja pojedinaca na ovom forumu i mog proglašenja "botom" od strane neformalne komisije za otkrivanje botova ovde, ja ću se posebno osvrnuti na jedan detalj.
Na 14:27 advokat okrivljenih seljaka iz Gakova, Branislav Mitrović, tvrdi: i jedni i drugi su uzurpatori. I seljaci i Graničar. I daje objašnjenje za takav stav: zemlja je državna.
Sledstveno tome vlasnik ima pravo raspolaganja svojom imovinom na način za koji nađe da mu je najpogodniji. Zar ne ?
Sve u svemu, defile vrlo zanimljivih likova.
U svetlu pisanja pojedinaca na ovom forumu i mog proglašenja "botom" od strane neformalne komisije za otkrivanje botova ovde, ja ću se posebno osvrnuti na jedan detalj.
Na 14:27 advokat okrivljenih seljaka iz Gakova, Branislav Mitrović, tvrdi: i jedni i drugi su uzurpatori. I seljaci i Graničar. I daje objašnjenje za takav stav: zemlja je državna.
Sledstveno tome vlasnik ima pravo raspolaganja svojom imovinom na način za koji nađe da mu je najpogodniji. Zar ne ?
Sve u svemu, defile vrlo zanimljivih likova.
http://insajder.net/sr/sajt/tema/699/dr-avno-zemlji-te-vlada-legalizovala-kr-enje-zakona.htm
evo malo da osvezimo temu.
evo malo da osvezimo temu.
Како се држава нагодила са узурпаторима ораница
Нелегалним корисницима земље понуђено да до 1. маја пријаве површине које су нелегално запосели и плате просечну цену закупа, што многи сматрају неправдом
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 18.04.2016. у 22:00
(Фото Пиксaбеј)
Узурпатори државних ораница имају још десетак дана да пријаве површине земље које нелегално обрађују. Препоруком Владе Србије њима је дат рок да се до 1. маја региструју у општинама чије су њиве незаконито запосели. Уколико то ураде проћи ће практично некажњено, а по мишљењу многих, чак и одлично у финансијском смислу.
И поред противљења пољопривредних удружења и апела да држава на овај начин легализује незакоње њима ће бити омогућено вансудско поравнање – да плате просечну цену закупа државног земљишта што је 192 евра годишње на територији Војводине.
Практично, уколико плате закупнину биће им опроштено што бесправно ору и сеју, а закупнина ће им бити значајно нижа него да су до ораница дошли редовном процедуром, кроз лицитације. Према писању медија, међу првим општинама које су регистровале овакве захтеве је Сомбор где је до сада стигло око 70 пријава. Још се не прецизира колике површину су узурпатори пријавили.
Крајем прошле године у току јаке државне кампање за усвајање нових прописа о закупу пољопривредног земљишта као главни аргумент наводила се управо нужност обрачуна са узурпаторима државних ораница. Тада је израчунато да Србија због оваквих махинација годишње губи око 100 милиона евра и да су у изакулисне радње нелегалног коришћења 500.000 хектара државне земље умешане многе локалне самоуправе.
Сада, одлагањем примена прописа (реч је, како се наводи, о прелазном решењу) па тиме и примена строгих казни за узурпаторе, постаје јасно да ће се држава тешко изборити са овим проблемом. Представници власти правдају овакву меру чињеницом да је држава имала две солуције – да све остане по старом или да уведе било какве мере.
– Ови проблеми се не могу решити преко ноћи. До сада нико и није покушао. Само у Сомбору постоји 16.000 парцела и преко 35.000 хектара државне земље. Која инспекција то може да надгледа. Да није било тог владиног закључка узурпатори би наставили нелегално да обрађују земљу али ништа не би платили. Овакво стање може да потраје до јесени и нових лицитација – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.
Са друге стране, иако још нисмо завршили процес реституције а ни средили земљишне књиге, све су чешће сугестије са Запада да Србија „за своје добро” треба да либерализује процес продаје пољопривредних ораница. Последња је стигла од Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која у годишњем извештају наводи да би наша земља „требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта”.
Да ли нам се између редова препоручује да тржиште отворимо и пре званично наметнутог рока – септембра 2017. године када ћемо, ако се нешто не предузме, бити принуђени да применимо и онако лоше испреговаран Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Наш саговорник ово коментарише као неку врсту непримереног притиска али и да не види зашто би Србија морала да пристане на такве уступке.
Истовремено већина источноевропских чланица ЕУ успела је да обезбеди прелазни период за либерализацију тржишта некретнина. Кроз накнадне преговоре са Бриселом многе од њих успеле су чак на разне начине и да продуже мораторијум (забрану продаје).
У Словачкој и Мађарској је рецимо првобитни седмогодишњи мораторијум продужен за још четири године. Мађарска је, пре истека другог продужетка, чак изменила свој устав и супротно ЕУ правилима, као пуноправна чланица, забранила продају земље странцима.
Данска је прописала земљишни максимум до 300 хектара уз обавезу да власници фарме живе на газдинству.
У Пољској је ионако дуг деветогодишњи прелазни период продужен за још три године. Пољски фармери прошле године организовали су масовне протесте и тражили заштиту од уплива страног капитала упозоравајући владу да се „земља продаје само једном”.
Хрватска је такође недавно успела поново да продужи рок забране продаје пољопривредног земљишта странцима уз образложење да се у овој земљи још „нису створили услови за такве трансакције”.
Интересантан је пример Словеније која никада није тражила мораторијум али је у своју корист променила прописе о пољопривредном земљишту и уградила пет ригорозних ограничења за стицање права над земљиштем. Прво је да купац мора да буде држављанин ове земље најмање пет година, да предност при куповини имају власници суседних парцела као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојећи посед.
Верује се да би и Србија кроз домаће законодавство, све до приступања Унији, могла да се заштити тако што би заоштрила услове под којима странац може да постане власник земље. Стручњаци управо „словеначки” пример наводе као модел који би Србија могла да преузме.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353373/Kako-se-drzava-nagodila-sa-uzurpatorima-oranica
Нелегалним корисницима земље понуђено да до 1. маја пријаве површине које су нелегално запосели и плате просечну цену закупа, што многи сматрају неправдом
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 18.04.2016. у 22:00
(Фото Пиксaбеј)
Узурпатори државних ораница имају још десетак дана да пријаве површине земље које нелегално обрађују. Препоруком Владе Србије њима је дат рок да се до 1. маја региструју у општинама чије су њиве незаконито запосели. Уколико то ураде проћи ће практично некажњено, а по мишљењу многих, чак и одлично у финансијском смислу.
И поред противљења пољопривредних удружења и апела да држава на овај начин легализује незакоње њима ће бити омогућено вансудско поравнање – да плате просечну цену закупа државног земљишта што је 192 евра годишње на територији Војводине.
Практично, уколико плате закупнину биће им опроштено што бесправно ору и сеју, а закупнина ће им бити значајно нижа него да су до ораница дошли редовном процедуром, кроз лицитације. Према писању медија, међу првим општинама које су регистровале овакве захтеве је Сомбор где је до сада стигло око 70 пријава. Још се не прецизира колике површину су узурпатори пријавили.
Крајем прошле године у току јаке државне кампање за усвајање нових прописа о закупу пољопривредног земљишта као главни аргумент наводила се управо нужност обрачуна са узурпаторима државних ораница. Тада је израчунато да Србија због оваквих махинација годишње губи око 100 милиона евра и да су у изакулисне радње нелегалног коришћења 500.000 хектара државне земље умешане многе локалне самоуправе.
Сада, одлагањем примена прописа (реч је, како се наводи, о прелазном решењу) па тиме и примена строгих казни за узурпаторе, постаје јасно да ће се држава тешко изборити са овим проблемом. Представници власти правдају овакву меру чињеницом да је држава имала две солуције – да све остане по старом или да уведе било какве мере.
– Ови проблеми се не могу решити преко ноћи. До сада нико и није покушао. Само у Сомбору постоји 16.000 парцела и преко 35.000 хектара државне земље. Која инспекција то може да надгледа. Да није било тог владиног закључка узурпатори би наставили нелегално да обрађују земљу али ништа не би платили. Овакво стање може да потраје до јесени и нових лицитација – каже саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.
Са друге стране, иако још нисмо завршили процес реституције а ни средили земљишне књиге, све су чешће сугестије са Запада да Србија „за своје добро” треба да либерализује процес продаје пољопривредних ораница. Последња је стигла од Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која у годишњем извештају наводи да би наша земља „требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта”.
Да ли нам се између редова препоручује да тржиште отворимо и пре званично наметнутог рока – септембра 2017. године када ћемо, ако се нешто не предузме, бити принуђени да применимо и онако лоше испреговаран Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Наш саговорник ово коментарише као неку врсту непримереног притиска али и да не види зашто би Србија морала да пристане на такве уступке.
Истовремено већина источноевропских чланица ЕУ успела је да обезбеди прелазни период за либерализацију тржишта некретнина. Кроз накнадне преговоре са Бриселом многе од њих успеле су чак на разне начине и да продуже мораторијум (забрану продаје).
У Словачкој и Мађарској је рецимо првобитни седмогодишњи мораторијум продужен за још четири године. Мађарска је, пре истека другог продужетка, чак изменила свој устав и супротно ЕУ правилима, као пуноправна чланица, забранила продају земље странцима.
Данска је прописала земљишни максимум до 300 хектара уз обавезу да власници фарме живе на газдинству.
У Пољској је ионако дуг деветогодишњи прелазни период продужен за још три године. Пољски фармери прошле године организовали су масовне протесте и тражили заштиту од уплива страног капитала упозоравајући владу да се „земља продаје само једном”.
Хрватска је такође недавно успела поново да продужи рок забране продаје пољопривредног земљишта странцима уз образложење да се у овој земљи још „нису створили услови за такве трансакције”.
Интересантан је пример Словеније која никада није тражила мораторијум али је у своју корист променила прописе о пољопривредном земљишту и уградила пет ригорозних ограничења за стицање права над земљиштем. Прво је да купац мора да буде држављанин ове земље најмање пет година, да предност при куповини имају власници суседних парцела као и млади пољопривредници који формирају ново газдинство или проширују постојећи посед.
Верује се да би и Србија кроз домаће законодавство, све до приступања Унији, могла да се заштити тако што би заоштрила услове под којима странац може да постане власник земље. Стручњаци управо „словеначки” пример наводе као модел који би Србија могла да преузме.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353373/Kako-se-drzava-nagodila-sa-uzurpatorima-oranica
Čemu zakon o poljoprivrednom zemljištu kad se ne primenjuje. Pored svih pomenutih mahinacija sada je pridodata i ova u vidu uzurpacije, dali tome ima kraja. Pošten čovek što se tiče državnog poljoprivrednog zemljišta više nema šta da traži kaubojština je uzela maha i zakon jačeg.
laufer
Član
Trenutno u sistemu raspodele drzavnog zenljista ratari su gradjani drugog reda u odnosu na investitore i stocare.
Poštovani , pročitao sam skoro celu temu ali nisam pronašao komentar za izdavanje državne zemlje za višegodišnje zasade.
Živo sam zainteresovan za "parče zemlje"površine oko 1.5 ha koja se nalazi pored mog voćnjaka .
Namerno kažem "parče zemlje" jer se ne radi već 15-ak godina a u mojoj opštini rekoše mi da izdaju samo na JEDNU GODINU?????? .
Kakva su vaša iskustva ?
Živo sam zainteresovan za "parče zemlje"površine oko 1.5 ha koja se nalazi pored mog voćnjaka .
Namerno kažem "parče zemlje" jer se ne radi već 15-ak godina a u mojoj opštini rekoše mi da izdaju samo na JEDNU GODINU?????? .
Kakva su vaša iskustva ?
