DULEmajstor
Član
Ja imam mali plastenik za sopstvene potrebe. . Imam prednost sto zivim u banji koja je 2. po toploti vode u Srbiji i uz pomoc te vode grejem plastenik i imam svoj paradajz gotovo cele zime . Niti lozim niti nocu dezuram.
Isplativost i zarada gajenja povrća u plastenicima!!!
- Začetnik teme Salee
- Datum pokretanja
Dr.Gruja
Član
Da li ima jos negde ovakvih plastenika 
sta mislite o ovom povrtaru 
sta mislite o ovom povrtaru
Kurkela
Banned
Ako imas e mail vlade Srbije, posalji im, ove slike da vide, do cega su ljude doveli. 
ZALOSNO!
ZALOSNO!
Dr.Gruja
Član
Pa oni su mu i dali bezpovratni kredit pre dve tri godine da to uradi, cak ni prve nije sve bilo u fulu, a vrata nikad nisu ni bila stavljana. 
Kurkela je napisao(la):Ako imas e mail vlade Srbije, posalji im, ove slike da vide, do cega su ljude doveli.
ZALOSNO!
Nitko ne spominje Roma paradajz. Dali ga netko sadi? U Spanjolskoj je prilicno popularan zbog superiornog ukusa i zavidne velicine ploda. Postize odlicnu cijenu, a ako je uzgajan organski, jos i vecu. Takodjer imam jednu sugestiju: okrenite se inozemstvu. Odbacite sve te silne kemikalije i uzgajajte organski i prodajte strancima, ako je domace trziste nerentabilno. U Barceloni, "standardni" paradajz je 3 eura po kili u ducanima. Hidroponicki 6 eura, a certificirani organski starta od 8 eura po kili. Proizvodjac dobija 60% od te cijene.
Urod od 50-60 kg po kvadratu u plasteniku bi trebao biti standardni prosjek. Ako nije, razmislite ponovno o upotrebi kemikalijama. Mozda je vrijeme da se smanje.
Urod od 50-60 kg po kvadratu u plasteniku bi trebao biti standardni prosjek. Ako nije, razmislite ponovno o upotrebi kemikalijama. Mozda je vrijeme da se smanje.
Deda Lala
Član
@Gljivar
Е мој пријатељу овде у модерној Србији живе неки чудни људи,све се туку око знања и науке.
А када споменеш удруживање као да си кугу споменуо.
Пре неки дан сам на једном предавању о техникама узгоја парадајза изнео податак да би трбало да имају по 1 ару принос парадајза бар 3 тоне.Прво су ме згрануто гледали ,а онда су сви у глас проговорили или повикали:Знаш ли ти колико пара треба за то и колико треба да се ради за толики принос?Знам ја да може и треба и 5-6 тона по 1 ару одговорих и тек је онда настао лом.Од наставка предавања не би ништа.Сутра дан сам домаћину којиме је позвао и све организовао не би ли и његови сељани нешто научили натенане испричао чак и
оно што се уобичајено ни не предаје,све са практичном обуком и обуком за анализу тла и још неке баштованске форе.Нећу да поменем где се овај тужни догађај збио,не због мене,већ због мог доброг домаћина,коме желим да успе у послу ако се буде придржавао датих упутстава.Враћајући се кући у Београд,свратио сам у један манастир и помолио се за здравље и напредак оних других.Ко зна ,непознати су путеви Господњи.
Е мој пријатељу овде у модерној Србији живе неки чудни људи,све се туку око знања и науке.
А када споменеш удруживање као да си кугу споменуо.
Пре неки дан сам на једном предавању о техникама узгоја парадајза изнео податак да би трбало да имају по 1 ару принос парадајза бар 3 тоне.Прво су ме згрануто гледали ,а онда су сви у глас проговорили или повикали:Знаш ли ти колико пара треба за то и колико треба да се ради за толики принос?Знам ја да може и треба и 5-6 тона по 1 ару одговорих и тек је онда настао лом.Од наставка предавања не би ништа.Сутра дан сам домаћину којиме је позвао и све организовао не би ли и његови сељани нешто научили натенане испричао чак и
оно што се уобичајено ни не предаје,све са практичном обуком и обуком за анализу тла и још неке баштованске форе.Нећу да поменем где се овај тужни догађај збио,не због мене,већ због мог доброг домаћина,коме желим да успе у послу ако се буде придржавао датих упутстава.Враћајући се кући у Београд,свратио сам у један манастир и помолио се за здравље и напредак оних других.Ко зна ,непознати су путеви Господњи.
Kurkela
Banned
Mnogoooo ce vode proteci Dunavom, dok se to realizuje.
U praksi sve izgleda drugarcije. Sve koci pomalo. Svi gledaju da te upropaste i ti onda sa takvim ljudima da osnivas uduzenja. UZ duzno postovanje, nije sve bas tako kod nas u Srbiji.
Ko je radio samo jednu godinu, bilo koje proizvodnje, u Srbiji zna sa kakvim se problemima srece.
Nemoze se sve napisati slovima. Kada bih vam neke primere naveo mojih kolega proizvodjaca (rodjaka, familije)
kakvi su i sta su spremni da urade coveku, verujem da bih vrlo brzo odustali od edukacije naseg naroda.
Sa dvadeset osam godina zivota, ja se pitam dali sam lud ili su ovi oko mene ludi.
pozz
U praksi sve izgleda drugarcije. Sve koci pomalo. Svi gledaju da te upropaste i ti onda sa takvim ljudima da osnivas uduzenja. UZ duzno postovanje, nije sve bas tako kod nas u Srbiji.
Ko je radio samo jednu godinu, bilo koje proizvodnje, u Srbiji zna sa kakvim se problemima srece.
Nemoze se sve napisati slovima. Kada bih vam neke primere naveo mojih kolega proizvodjaca (rodjaka, familije)
kakvi su i sta su spremni da urade coveku, verujem da bih vrlo brzo odustali od edukacije naseg naroda.
Sa dvadeset osam godina zivota, ja se pitam dali sam lud ili su ovi oko mene ludi.
pozz
Deda Lala je napisao(la):
Mozda ih prvo treba nauciti kako da naprave jestiv paradajiz. Citavo leto nisam pojeo jedan sladak i dobar komad. Moje najomiljenije povrce a sigurno ga vise necu jesti ovo leto. Jednostavno nema smisla. Crveni se reko bi covek savseno unutra zelen i nezreo, nema nikakvog ukusa. Cime ga bre prskate ljudi !!!! Ili da ga kupujem ko lubenicu. Misko preseci ti to na pola da vidimo kako to izgleda unutra.
Spolja gladac, iznutra jadac.
Toliko od jednog vrlo nezadovoljnog potrosaca.
@ kekec
Odosmo malo off topic ali moje iskustvo je totalno suprotno od tvoga. Ja ne pamtim kada sam jeo bolji paradajz nego ove godine. Možda ja imam sreće. Ko zna druže šta vama donose u BG i odakle. Misliš da onog na kvantašu boli uvo šta kupuje i prodaje. Bitna je samo razlika u ceni t.j. zarada. Kod nas po manjim mestima skontaš ko je proizvođač a ko nakupac i kad nađeš dobru robu ne menjaj tezgu. Ovi preprodavci svaki put imaju drugačiju robu.
@ Deda Lala
Ima ljudi koji hoće da uče i prihvataju nove tehnologije ali je mnogo više onih koji bi da rade kako je njihov deda radio a da žive onako kako je njihov otac živeo. Ona "zlatna vremena" naše poljoprivrede su prošla. Tržište funkcioniše i kažnjava svaku improvizaciju. Navike se teško menjaju ali ako se ne menjaš sam menjaće te drugi. Ljudi ne shvataju da se znanje plaća, i to debelo, i ne znaju da cene kada dobiju savet besplatno. Možda bi svaki savet trebalo dobro naplatiti pa bi se ljudi drugačije i ponašali i možda bi im nešto i ušlo u glavu. Sa ljudima je jako teško raditi.
Odosmo malo off topic ali moje iskustvo je totalno suprotno od tvoga. Ja ne pamtim kada sam jeo bolji paradajz nego ove godine. Možda ja imam sreće. Ko zna druže šta vama donose u BG i odakle. Misliš da onog na kvantašu boli uvo šta kupuje i prodaje. Bitna je samo razlika u ceni t.j. zarada. Kod nas po manjim mestima skontaš ko je proizvođač a ko nakupac i kad nađeš dobru robu ne menjaj tezgu. Ovi preprodavci svaki put imaju drugačiju robu.
@ Deda Lala
Ima ljudi koji hoće da uče i prihvataju nove tehnologije ali je mnogo više onih koji bi da rade kako je njihov deda radio a da žive onako kako je njihov otac živeo. Ona "zlatna vremena" naše poljoprivrede su prošla. Tržište funkcioniše i kažnjava svaku improvizaciju. Navike se teško menjaju ali ako se ne menjaš sam menjaće te drugi. Ljudi ne shvataju da se znanje plaća, i to debelo, i ne znaju da cene kada dobiju savet besplatno. Možda bi svaki savet trebalo dobro naplatiti pa bi se ljudi drugačije i ponašali i možda bi im nešto i ušlo u glavu. Sa ljudima je jako teško raditi.
Deda Lala
Član
Тема овог дела форума је исплативост гајења поврћа у заштићеном простору.По оном што зна моја маленкост
ВЕОМА ЈЕ ИСПЛАТИВА.Ствар је у томе хоћете ли да радите како треба или нећете, уз што мање хемије или што би било још боље потпуно избацити хемију и вратити се заборављеним знањима.Слажем се ,више рада али и бољи квалитет а приноси су исти или већи.Арома ,боја ,постојаност плода се подразумева.Одлука је
искључиво на вама.
И још нешто ,сваки озбиљан произвођач треба да има свог саветодавца-технолога.Знам,треба их платити али
ни ви не радите за ексере.Свако треба да добије свој део.Ко на време подмазује механизам тај дуго вози без проблема.
ВЕОМА ЈЕ ИСПЛАТИВА.Ствар је у томе хоћете ли да радите како треба или нећете, уз што мање хемије или што би било још боље потпуно избацити хемију и вратити се заборављеним знањима.Слажем се ,више рада али и бољи квалитет а приноси су исти или већи.Арома ,боја ,постојаност плода се подразумева.Одлука је
искључиво на вама.
И још нешто ,сваки озбиљан произвођач треба да има свог саветодавца-технолога.Знам,треба их платити али
ни ви не радите за ексере.Свако треба да добије свој део.Ко на време подмазује механизам тај дуго вози без проблема.
Da, mentalie je problem. treba medjutim razmisliti o jednoj stvari. Stranci, i bogatiji domaci ljudi sto su imali priliku da zive u inozemstvu i da vide kakvi se rezultati mogu postici, dodju i vide da su domaci proizvodjaci neefikasni i malo proizvode. Vide prostor i priliku. "Gledaj one balkance tamo, nista ne rada a to sto rade je smijesno. A zemlja kvalitetna i moli da ju obradjues..."
I kad oni ulete, ako domaci nisu spremni i ustanju da pariraju, nema te subvencije koja ce ih spasiti od organiziranih, skolovanih i motiviranih stranaca.
Primjer sto mi prvi pada napamet, jer nema puno poljoprivrednih primjera jos u Hrvatskoj, je jedan mali hotel na otoku Solta. Djeluje kao spanjolska hacienda, spektakularno. Dok je bioo u domacim rukama, poslovali su sa gubitkom SVAKU godinu. Kad su bankrotirali, dosao je neki Austrijanac i otkupio ga za vrijednost dugova.
Tip sada radi i mlati novac u nezamislivim kolicinama.
Kako njemu ne smeta korumpirana vlada, losi zakoni, velika konkurencija?
Rjesenje je jednostavno. Mi, arognatni i lijeni, balkanci se moramo otvoriti cinjenici da svijet i tehnologija idu naprijed. Moramo pratiti te trendove i usvajati nova znanja jer ako zaostanemo, zgazit ce nas spremniji, skolovaniji, vjestiji. A ubrati 3 tone paradajza sa 500 kvadrata nije danas vise nikakva filozofija nego stvar dobre organiziranosti i discipline.
Tko skida manje, taj bolje da se bavi vezenjem ili kucanskim poslovima jer za poljporivredu nije. Danasnji poljoprivrednik mora imati znanje i vjestine poput fakultetski obrazovanih strucnjaka. I odlucnost da se drzi nauke jer nista drugo nece donijeti rezultate. Ne mora covjek ici na fakultet, ali mora uciti i stalno unapredjivati svoje znanje. Samo tako ce proizvodnja uvijek biti konkurentna i donositi zaradu.
A ako su neplatise problem, uvijek ima inozemstvo gdje se placa u kesu na licu mjesta. Ako placaju cekom, isporuka robe se radi samo kada se cek realizira na tvoj racun.
Za pristup inozemstvu udruzenje je JEDINI nacin jer stranci (Svedjani ili Francuzi iz mog iskustva) kupuju na veliko pa mali proizvodjac ima manje sanse.
Ali, ako nas je grupa, svak prodaje svoje ali za strance smo jedan prodajni punkt sa velikom kolicinom sto oni traze. Uspjeh je zagarantiran.
Sa plastenicima trzista poput Austrije, Njemacke, Francuske, skandinavskih zemalja (najbogatije zemlje na svijetu, a 6 mjeseci u mraku i pod ledom. Koji je nas problem na jugu...? Ljudi i mentalitet neradnika.), Engleske, sva proizvodnja ce otici. To je 600 miliona ljudi sto svaki dan MORAJU jesti.
Svjeze paprike ili paradajz, rotkvice, krastavci, Srbija i Hrvatska zajedno ne mogu nahraniti to trziste danas iako imamo odakle. Sjecam se izjave jednog svicarskog agronoma iz ranih osamdesetih kada je rekao, da bi on mogao hraniti cijelu Evropu iz Vojvodine. Pravilnom organizacijom i uz odgovarajucu kolicinu samodiscipline, organska proizvodnja je buducnost i najutjecajniji trend u razvijenim zemljama. Ovaj forum je odlicna kolekcija informacije. Neke stvari sto sam vidio vec pokazuju visoki stupanj razumijevanja potrebe za promjenom. Kada bi to postao jedini trend, Srbija bi se mogla proglasiti zemljom iskljucivo organske proizvodnje i prakticno stampati novac u plastenicima. Organska i non-GM (genetski modificirana, za mladje citaoce) proizvodnja su dva kljucna elementa.
Zajednicki pristup inozemnom trzistu je treci. Kako to ostvariti a pritom ostati individualni proizvodjac?
Onako kako to rade Italijanski i Francuski tartufari. U sezoni tartufa, oni organiziraju sajmove za prodaju. Individualni tartufari su clanovi jedne organizacije i zajedno organiziraju prodajni sajam. Svaki individualac ima svoj stand, ali za kupce to je jedno mjesto na kojem imaju pristup velikoj kolicini tartufa.
U udruzenju nitko nema "vodecu" rijec. Moji proizvod i moja cijena su moja stvar. Udruzenje ima samo JEDNU funkciju: da privuce sto vise kupaca na jedno mjesto gdje ce proizvodjaci lakse prodati robu jer su kupci komprimirani u masu i ONI su konkurencija jedan drugome.
Konkurencija medju proizvodjacima ne postoji u dobro organiziranim udruzenjima. Svi posluju po istm standardu proizvodnje i ako si sposban, tvoji su proizvodi na istoj razini (visokoj) sa tvojim kolegama. Nema zavisti i nema podmuklog spletkarenja. Clanovi nesposobni da zadovolje standard ili lete van ili traze pomoc da se dignu na nivo ostalih.
Kupci su ti sto se bore medju sobom za vse proizvode. Znaju da je udruzenje eticki stabilno i da oni kupuju to sto im udruzenje nudi. Kvaliteta ima svoju cijenu: ono sto je kupac spreman platiti. A kupac koji zna da mu ja prodajem uvijek top kvalitetu jer to je moj standard proizvodnje, trci nazad po jos.
Tko sumnja, neka pogleda cijenu tartufa. Ogromna je. Ili, primjerenije, cijenu organskih paradajza u inozemstvu. 4 eura prosjek. U supermarketima dostizu do 7 eura i nestaju brze nego jeftini masovno proizvedeni ne-organski, geneticki modificirani paradajzi.
I kad oni ulete, ako domaci nisu spremni i ustanju da pariraju, nema te subvencije koja ce ih spasiti od organiziranih, skolovanih i motiviranih stranaca.
Primjer sto mi prvi pada napamet, jer nema puno poljoprivrednih primjera jos u Hrvatskoj, je jedan mali hotel na otoku Solta. Djeluje kao spanjolska hacienda, spektakularno. Dok je bioo u domacim rukama, poslovali su sa gubitkom SVAKU godinu. Kad su bankrotirali, dosao je neki Austrijanac i otkupio ga za vrijednost dugova.
Tip sada radi i mlati novac u nezamislivim kolicinama.
Kako njemu ne smeta korumpirana vlada, losi zakoni, velika konkurencija?
Rjesenje je jednostavno. Mi, arognatni i lijeni, balkanci se moramo otvoriti cinjenici da svijet i tehnologija idu naprijed. Moramo pratiti te trendove i usvajati nova znanja jer ako zaostanemo, zgazit ce nas spremniji, skolovaniji, vjestiji. A ubrati 3 tone paradajza sa 500 kvadrata nije danas vise nikakva filozofija nego stvar dobre organiziranosti i discipline.
Tko skida manje, taj bolje da se bavi vezenjem ili kucanskim poslovima jer za poljporivredu nije. Danasnji poljoprivrednik mora imati znanje i vjestine poput fakultetski obrazovanih strucnjaka. I odlucnost da se drzi nauke jer nista drugo nece donijeti rezultate. Ne mora covjek ici na fakultet, ali mora uciti i stalno unapredjivati svoje znanje. Samo tako ce proizvodnja uvijek biti konkurentna i donositi zaradu.
A ako su neplatise problem, uvijek ima inozemstvo gdje se placa u kesu na licu mjesta. Ako placaju cekom, isporuka robe se radi samo kada se cek realizira na tvoj racun.
Za pristup inozemstvu udruzenje je JEDINI nacin jer stranci (Svedjani ili Francuzi iz mog iskustva) kupuju na veliko pa mali proizvodjac ima manje sanse.
Ali, ako nas je grupa, svak prodaje svoje ali za strance smo jedan prodajni punkt sa velikom kolicinom sto oni traze. Uspjeh je zagarantiran.
Sa plastenicima trzista poput Austrije, Njemacke, Francuske, skandinavskih zemalja (najbogatije zemlje na svijetu, a 6 mjeseci u mraku i pod ledom. Koji je nas problem na jugu...? Ljudi i mentalitet neradnika.), Engleske, sva proizvodnja ce otici. To je 600 miliona ljudi sto svaki dan MORAJU jesti.
Svjeze paprike ili paradajz, rotkvice, krastavci, Srbija i Hrvatska zajedno ne mogu nahraniti to trziste danas iako imamo odakle. Sjecam se izjave jednog svicarskog agronoma iz ranih osamdesetih kada je rekao, da bi on mogao hraniti cijelu Evropu iz Vojvodine. Pravilnom organizacijom i uz odgovarajucu kolicinu samodiscipline, organska proizvodnja je buducnost i najutjecajniji trend u razvijenim zemljama. Ovaj forum je odlicna kolekcija informacije. Neke stvari sto sam vidio vec pokazuju visoki stupanj razumijevanja potrebe za promjenom. Kada bi to postao jedini trend, Srbija bi se mogla proglasiti zemljom iskljucivo organske proizvodnje i prakticno stampati novac u plastenicima. Organska i non-GM (genetski modificirana, za mladje citaoce) proizvodnja su dva kljucna elementa.
Zajednicki pristup inozemnom trzistu je treci. Kako to ostvariti a pritom ostati individualni proizvodjac?
Onako kako to rade Italijanski i Francuski tartufari. U sezoni tartufa, oni organiziraju sajmove za prodaju. Individualni tartufari su clanovi jedne organizacije i zajedno organiziraju prodajni sajam. Svaki individualac ima svoj stand, ali za kupce to je jedno mjesto na kojem imaju pristup velikoj kolicini tartufa.
U udruzenju nitko nema "vodecu" rijec. Moji proizvod i moja cijena su moja stvar. Udruzenje ima samo JEDNU funkciju: da privuce sto vise kupaca na jedno mjesto gdje ce proizvodjaci lakse prodati robu jer su kupci komprimirani u masu i ONI su konkurencija jedan drugome.
Konkurencija medju proizvodjacima ne postoji u dobro organiziranim udruzenjima. Svi posluju po istm standardu proizvodnje i ako si sposban, tvoji su proizvodi na istoj razini (visokoj) sa tvojim kolegama. Nema zavisti i nema podmuklog spletkarenja. Clanovi nesposobni da zadovolje standard ili lete van ili traze pomoc da se dignu na nivo ostalih.
Kupci su ti sto se bore medju sobom za vse proizvode. Znaju da je udruzenje eticki stabilno i da oni kupuju to sto im udruzenje nudi. Kvaliteta ima svoju cijenu: ono sto je kupac spreman platiti. A kupac koji zna da mu ja prodajem uvijek top kvalitetu jer to je moj standard proizvodnje, trci nazad po jos.
Tko sumnja, neka pogleda cijenu tartufa. Ogromna je. Ili, primjerenije, cijenu organskih paradajza u inozemstvu. 4 eura prosjek. U supermarketima dostizu do 7 eura i nestaju brze nego jeftini masovno proizvedeni ne-organski, geneticki modificirani paradajzi.
lazarevics
Član
Pozdrav svima evo imam problem sa ovom crvom ili šta već na paradajzu a prelaz mi i na papriku kako da ga se rešim do sada nisam koristio nikakve hemikalije znači prirodno sazreva.
Kurkela
Banned
Moje misljenje je da na ovom forumu ima svega samo ne proizvodjaca. Nazalost.
Pa, nisu nasi proizvodjaci toliki neradnici. Prodjite malo kroz Leskovacki, Sabacki kraj, pa cete videti kako se ljudi muce i proizvode. Normalno da ima izuzetaka, kao i u svakoj proizvodnji. Ako vam kazem da proizvodjac najmanje ima zarade u celom lancu proizvodnje, mogi nece verovati. Mnogi laici ce gledati nedeljom raznorazne poljoprivredne emisije, u kojima voditelji pricaju mahom nebuloze kako treba i sta treba. Gospodo u praksi nije bas tako. Ulozite ogroman rad, novac i na kraju vasu robu nemozete da prodate. Poklanjate bud zasto.
Pre tri - cetiri godine gajbica paradajza u jeku sezone je kostala citavih 100 dinara po kvantasima. Niko nije tada bio pametan da nesto predlozi proizvodjacima. 10 dinara za 1 kg, van svake pameti.
Vazno je da su granice otvorene za uvoz, i da imamo " ZDRAVU KONKURENCIJU" , pa imamo uvoz povrca i Turske, Spanije, Grcke, Makedonije... Verujte imam dosta rodjaka posebno iz Beograda koji imaju isto misljenje kao neki na ovom forumu. Oni kazu " pa to treba ovako, treba gajiti ovo, pa ono" jednom recju svi su pametni.
Mnogi prate nove trendove u proizvodnji, sto je za svaku pohvalu, normalno ima i onih koji rade na primitivan nacin.
Niko se nezapita dali je taj primitivni proizvodjac sposoban da izfinansira neku bolju proizvodnju.
Da postavi uvozne plastenike, poslednje generacije, da uvede grejanje, zaposli stucna lica
Mnogi ce reci, proizvodjac mora da uzme kredit od banke, da se udruzi...
Draga moja gospodo, nije sve bas tako, kao sto se misli.
Dosta prepreka ima koje obican covek nemoze da prevazidje.
Ko se na svojoj kozi nije uverio, nemoze davati neke realne odgovore.
Na kraju, nebih da ljudi koji budu ovo citali steknu pogresno misljenje o ovom, mom postu
U velikoj meri se slazem sa vama, prevashodno sa ljudima od struke, sa kojim i sam saradjivam, ali laici i potrosaci, koji nemaju nikakve predstave o ovoj oblasti neshvataju sa kakvim se problemima susrece ova grana poljoprivrede.
Pa, nisu nasi proizvodjaci toliki neradnici. Prodjite malo kroz Leskovacki, Sabacki kraj, pa cete videti kako se ljudi muce i proizvode. Normalno da ima izuzetaka, kao i u svakoj proizvodnji. Ako vam kazem da proizvodjac najmanje ima zarade u celom lancu proizvodnje, mogi nece verovati. Mnogi laici ce gledati nedeljom raznorazne poljoprivredne emisije, u kojima voditelji pricaju mahom nebuloze kako treba i sta treba. Gospodo u praksi nije bas tako. Ulozite ogroman rad, novac i na kraju vasu robu nemozete da prodate. Poklanjate bud zasto.
Pre tri - cetiri godine gajbica paradajza u jeku sezone je kostala citavih 100 dinara po kvantasima. Niko nije tada bio pametan da nesto predlozi proizvodjacima. 10 dinara za 1 kg, van svake pameti.
Vazno je da su granice otvorene za uvoz, i da imamo " ZDRAVU KONKURENCIJU" , pa imamo uvoz povrca i Turske, Spanije, Grcke, Makedonije... Verujte imam dosta rodjaka posebno iz Beograda koji imaju isto misljenje kao neki na ovom forumu. Oni kazu " pa to treba ovako, treba gajiti ovo, pa ono" jednom recju svi su pametni.
Mnogi prate nove trendove u proizvodnji, sto je za svaku pohvalu, normalno ima i onih koji rade na primitivan nacin.
Niko se nezapita dali je taj primitivni proizvodjac sposoban da izfinansira neku bolju proizvodnju.
Da postavi uvozne plastenike, poslednje generacije, da uvede grejanje, zaposli stucna lica
Mnogi ce reci, proizvodjac mora da uzme kredit od banke, da se udruzi...
Draga moja gospodo, nije sve bas tako, kao sto se misli.
Dosta prepreka ima koje obican covek nemoze da prevazidje.
Ko se na svojoj kozi nije uverio, nemoze davati neke realne odgovore.
Na kraju, nebih da ljudi koji budu ovo citali steknu pogresno misljenje o ovom, mom postu
U velikoj meri se slazem sa vama, prevashodno sa ljudima od struke, sa kojim i sam saradjivam, ali laici i potrosaci, koji nemaju nikakve predstave o ovoj oblasti neshvataju sa kakvim se problemima susrece ova grana poljoprivrede.
Deda Lala
Član
Законе предлажу, наручују, пишу и и изгласавају они који наше производе купују у продавницама или на пијаци од прекупаца.
Наш проблем је у томе што неудружени и разједињени можемо само да пљујему уз ветар.
Прочитајте Причу о седам прутова.
Наш проблем је у томе што неудружени и разједињени можемо само да пљујему уз ветар.
Прочитајте Причу о седам прутова.
Deda Lala je u pravu. A evo ono sto sam rekao ranije za strance kako ce preuzeti poljoprivredu:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/117501/Kinezi-gaje-povrce-u-juznoj-Srbiji
Kinezi su organizirani. Rade zajedno. Poznajuci ih po onome sto vidim ovdje u Spanjolskoj, ovi ratari su dovedeni (doslovno) od strane onih sto su otvorili biznise po Srbiji, a mozda i sire, da rade i proizvode njihovu hranu. Najam hektara 600 eura na godinu? Evo i mene nazad i u Srbiju. Uzeo bih deset hektara, sve pokrio plastenicima i uzgajao intenzivno. Problem je sto bih ja sa plastenicima prakticno unistio lokalne poljoprivrednike jer mi je iskoristivost terena 365 dana u godini, a troskovi na duzi rok (5 godina pa nagore) manji. Uz pravilnu organizaciju prosjecni prinos bi bio veci za min. 20% po zetvi od prinosa sa nepokrivenih oranica, a zarada visestruka...
Primjetite da su svi radnici kinezi. On NE zaposljavaju lokalno stanovnistvo. Buduci zaposleni ce takodjer biti kinezi. Kineze u Spanjolskoj zovu "zidovi dalekog istoka".
Sa razlogom. Jednom kad su ti u zemlji, iscijedit ce svaki dinar sto mogu a ostavit ce gotovo nista.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/117501/Kinezi-gaje-povrce-u-juznoj-Srbiji
Kinezi su organizirani. Rade zajedno. Poznajuci ih po onome sto vidim ovdje u Spanjolskoj, ovi ratari su dovedeni (doslovno) od strane onih sto su otvorili biznise po Srbiji, a mozda i sire, da rade i proizvode njihovu hranu. Najam hektara 600 eura na godinu? Evo i mene nazad i u Srbiju. Uzeo bih deset hektara, sve pokrio plastenicima i uzgajao intenzivno. Problem je sto bih ja sa plastenicima prakticno unistio lokalne poljoprivrednike jer mi je iskoristivost terena 365 dana u godini, a troskovi na duzi rok (5 godina pa nagore) manji. Uz pravilnu organizaciju prosjecni prinos bi bio veci za min. 20% po zetvi od prinosa sa nepokrivenih oranica, a zarada visestruka...
Primjetite da su svi radnici kinezi. On NE zaposljavaju lokalno stanovnistvo. Buduci zaposleni ce takodjer biti kinezi. Kineze u Spanjolskoj zovu "zidovi dalekog istoka".
Sa razlogom. Jednom kad su ti u zemlji, iscijedit ce svaki dinar sto mogu a ostavit ce gotovo nista.
Dr.Gruja
Član
Gljivar ti zaboravljas da se u SRIJI moze svasta proizvesti ali se ne moze prodati po dobroj ceni, evo momentalno je zagusenje na kvantaskoj pijaci u Beogradu sa paprikom dobar deo ce zavrsiti u kontejnerima za smece.
Dr. Gruja, ne zaboravljam. Naprotiv. Pitanje je ovdje: zasto?
Izazovna vremena, kao ova kriza danas, su vrijeme rasta za pametne i sposobne. Pogledaj jos jednom onaj clanak o kinezima. Jos planiraju i prosirenje...
Usred Srbije sto baca povrce na trznici, nakon loseg dana.
Jeli vidis paradoks u svemu tome? kinezi dosli iz kine i bave se poljoprivredom uspjesnije od domacih.
Opet pitanje: zasto?
Zato sto rade zajedno.
Vec par ljudi me pitalo ima li neka tehnika za pvecanje prinosa paradajza, krastavaca i spinata u plasteniku. Paradajz mozete povecati do 20% upotrebom crvene mulch plastike. Bilo koja plastika ce posluziti ako je crvena (vrece za smece npr.) ali je najbolja ako je specijalno radjena za to jer emitira pravilnu frekvenciju crvene boje za stimulaciju paradajza.
http://www.howstuffworks.com/framed...n.htm&url=http://members.tripod.com/vegstuff/
Original je poluprozirna plastika.
Zelena plastika je dobra za zeleno povrce, a srebrna (alu folija ce odlicno posluziti) je dobra za sve u krajevima gdje nema dovoljno svjetla, jer reflektira svjetlo u biljke.
Izazovna vremena, kao ova kriza danas, su vrijeme rasta za pametne i sposobne. Pogledaj jos jednom onaj clanak o kinezima. Jos planiraju i prosirenje...
Usred Srbije sto baca povrce na trznici, nakon loseg dana.
Jeli vidis paradoks u svemu tome? kinezi dosli iz kine i bave se poljoprivredom uspjesnije od domacih.
Opet pitanje: zasto?
Zato sto rade zajedno.
Post je spojen: [time]1280751282[/time]
_________________________________________________Vec par ljudi me pitalo ima li neka tehnika za pvecanje prinosa paradajza, krastavaca i spinata u plasteniku. Paradajz mozete povecati do 20% upotrebom crvene mulch plastike. Bilo koja plastika ce posluziti ako je crvena (vrece za smece npr.) ali je najbolja ako je specijalno radjena za to jer emitira pravilnu frekvenciju crvene boje za stimulaciju paradajza.
http://www.howstuffworks.com/framed...n.htm&url=http://members.tripod.com/vegstuff/
Original je poluprozirna plastika.
Zelena plastika je dobra za zeleno povrce, a srebrna (alu folija ce odlicno posluziti) je dobra za sve u krajevima gdje nema dovoljno svjetla, jer reflektira svjetlo u biljke.
Kurkela
Banned
@ Gljivar
Malo da se pridruzim raspravi.
Zasto su Kinezi dosli kod nas, da proizvode hranu?
Ti ljudi su veoma siromasni i nemaju sta da izgube u zivotu. To nam dodje kao sto nasi, ljudi idu u Austriju, Nemacku na rad. Rade svakakve poslove. Oni se zadovoljavaju tom zaradom, jer da su ostali u svojoj zemlji, nebih imali neko resenje. Preveliko je ulaganje, a dobit je sve manja.
Kakvo resenje predloziti coveku koji ulozi sve u proizvodnju pr. breskve, otera na kvantas kamion robe, tamo lezi par dana, nista neproda, pola robe propadne, sta taj covek da radi?
U mom kraju je radilo par Rumuna na dnevnice. Ovde rade i pred zimu vracaju se kuci. Tamo kada odu su glavni, puni para za razliku od njihovih zemljaka koji nisu isli nigde preko granice.
I ovo je paradoks, dosli u Srbiju i zaradili, za nas mala lova, ali za njih i tekako velik novac.
Malo da se pridruzim raspravi.
Zasto su Kinezi dosli kod nas, da proizvode hranu?
Ti ljudi su veoma siromasni i nemaju sta da izgube u zivotu. To nam dodje kao sto nasi, ljudi idu u Austriju, Nemacku na rad. Rade svakakve poslove. Oni se zadovoljavaju tom zaradom, jer da su ostali u svojoj zemlji, nebih imali neko resenje. Preveliko je ulaganje, a dobit je sve manja.
Kakvo resenje predloziti coveku koji ulozi sve u proizvodnju pr. breskve, otera na kvantas kamion robe, tamo lezi par dana, nista neproda, pola robe propadne, sta taj covek da radi?
U mom kraju je radilo par Rumuna na dnevnice. Ovde rade i pred zimu vracaju se kuci. Tamo kada odu su glavni, puni para za razliku od njihovih zemljaka koji nisu isli nigde preko granice.
I ovo je paradoks, dosli u Srbiju i zaradili, za nas mala lova, ali za njih i tekako velik novac.
