IPARD fondovi EU

Tu povoljnost recimo primera radi, moze uzeti samo neko ko ima zaledjinu novca da moze uleteti ako dodje do nekog picvajza... Licno mislim da taj fond kod nas iz dosadasnjeg iskustva ljudi nece zaziveti, ili ce zaziveti tipa idi kod mog coveka, daj mom coveku, dodje tv ekipa snimi kako je on to uspeo sve uraditi i IPA fodn moze proglasiti uspeh u Srbiji...:ppozdrav:
 
Dnevnik.rs:

Аплицирање за бесповратна средства тражи припрему



ЗРЕЊАНИН: -Србија ће у наредних седам година на располагању имати 1,5 милијарди евра бесповратних средстава које ће моћи да користи кроз ИПА фондове – рекла је у Зрењанину министарка без портфеља




задужена за европске интеграције и национална ИПА координаторка Јадранка Јоксимовић. Она је казала да Србија већ неколико година користи ИПА фондове и да је прва земља у региону, кандидат за чланство у Европској унији, која је потписала оквирни споразум за ИПА 2, фонд отворен до 2020. године, вредан 1,5 милијарди евра. Она је најавила да ће код аплицирања за добијање тих бесповратних средстава приоритет имати пројекти из области транспортне инфраструктуре, енергетике, реформе државне управе и управљања јавним финансијама, пољопривреде и владавине права.
-Од идуће године и регистрована пољопривредна домаћинства моћи ће да аплицирају за бесповратна средства намењена за обнову механизације и унапређење производње. Зато заједно са надлежним министарствима и Покрајином морамо обучавати наше пољопривреднике како би били спремни да користе те фондове – истакла је Јоксимовић и додала да је њен циљ, као министарке и националне ИПА координаторке, да прикаже значај европских фондова, али и да укаже на локалне самоуправе које успешно реализују пројекте, какав је јуче завршен у Зрењанину.
Пројекат „Образовањем до лакшег запошљавања” спровео је Регионални центар за друштвено – економски развој „Банат” у партнерству са ресорним Покрајинским секретаријатом, Градом Зрењанином, Општином Ковачица, Канцеларијом за ЛЕР из Новог Бечеја, Едукативним центром за обуке у професионалним и радним вештинама из Новог Сада, регионалним привредним коморама из Зрењанина и Панчева, зрењанинском Високом техничком школом струковних студија и Едукативним центром за рурални развој. Резултати тог пројекта представљени су јуче у Барокној сали Градске куће. Пројекат је финансиран средствима ИПА програма Европске уније и Аустријске развојне агенције, са циљем доприноса смањењу дугорочне незапослености, кроз стварање партнерских односа у едукативном процесу и неформално образовање одраслих.
Директорка РЦР „Банат” и пројектна менаyерка Ирена Живковић казала је да су најважнији резултати пројекта отварање Регионалног едукативног центра Банат и запошљавање 22 незапослене особе, углавном младе, које су прошле обуку и радну праксу. Реализација пројекта трајала је 18 месеци, а његова вредност је 224.776 евра.
Јучерашњем представљању резултата пројекта „Образовањем до лакшег запошљавања” присуствовали су и шеф сектора операција Делегације Европске уније у Србији Ричард Маша, заменик аустријског амбасадора Волфганг Вагнер, менаyер пројекта „Социјално економски развој дунавске регије у Србији” Клаус Капер, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и државни секретар у Министарству омладине и спорта Ненад Боровчанин.
Ж. Балабан

Образовањем до посла
- Учешће града Зрењанина у овом пројекту у складу је са нашим стратешким опредељењем за смањење броја незапослених. Већ смо предузели низ активности у том правцу, а неке од њих су и усмерене ка образовању. Са Техничким факултетом „Михајло Пупин”, Високом техничком школом и компанијом НИС смо успоставили сарадњу, а очекујем да ћемо договоре постићи и са будућим инвеститорима, све у циљу смањења незапослености – рекао је градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић.

 
Vidi ti nju... Pa sto ne dodje u Kragujevac ili u Smederevo, Nis, Leskovac, nego u Zrenjanin i kao kobajagi Srbiju cekaju 1.5 milijardi evra... Daj boze da je to tacno... Ne lipsi magarce do zelene trave...
 
Pa nije baš sve namešteno, potrebno je malo se iscimati. Ja sam jedn od mnogobrojnih učesnika "Reka meda" i nisam učestvovao oko pregovora i dogovora ali se novac može dobiti.

Sad je druga priča što je procedura komplikovana, treba mnogo papira popuniti i gomila birokratskih gluposti. Takva je da pojedinac ne može sve to ispoštovati, već samo udruženja.


Uglavnom ko planira nešto raditi treba da otkači od sebe negativne ljude, koji su samo tegovi koji koče i da seposveti onome što je naumio.
 
Po meni ako nesto oces da radis kako kazes a potrebno je da otkacis negativne ljude od sebe ,generalno ti imas veliki problem sa samim sobom
 
Rts.rs:

Потребна подршка за коришћење ИПА фондова




Србија још није искористила новац који је из претприступних фондова добила још 2013. године. Разлог за то је што се касни у уговарању пројеката и што нема људи обучених за тај посао, каже за РТС стручњак за фондове ЕУ Огњен Мирић. Истиче да је потребна подршка у припреми пројектне документације.

Огњен Мирић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је до застоја у коришћењу новца из претприступних фондова Европске уније дошло због децентрализованог система управе.
Ognjen-Miric.jpg

Истиче да пројекти који су у надлежности владе још увек нису уговорени и да је рок за то до половине 2018. године.
Неки од узрока проблема су, како каже, тајна тендерска документација и неискусни чиновници који овај посао раде први пут.
"Реч је о бесповратној помоћи, али недостаје одређени број служби, без обучених људи ово не може да се уради, а потребна је и подршка у припреми пројектне документације...", рекао је Мирић.
Како каже, средства за 2014. су одобрена од стране држава чланица и остало је да влада и Европска унију потпишу споразум.
Нешто од тих средстава ићи ће за поплаве, изградњу насипа, и превенције у заштити од поплава. Ту улазе и инвестиције за Термоелектрану "Никола Тесла", за спровођење реформе јавне управе, рекао је Мирић.
Према његовим речима, Војводина је добар пример како треба користити средства из ЕУ, јер од 2010. године учествује у програму прекограничне сарадње. Централна Србија је у неповољнијој позицији, док су Брус, Блаце и Ниш такође добри примери.
Говорећи о пољопривреди и руралном развоју, Мирић је истакао да се од пољопривредника очекује да имају бизнис план како да прошире капацитете, али и да имају финансијске капацитете, јер морају да спроведу тај пројекат.
"Уколико се пројекат спроведе како треба, 50 одсто се враћа кроз ИПА фонд", рекао је Мирић.
Рок за коришћење тих средстава је јун 2017. за улагање, а период за уговарање је три године.
"Контролу ће радити Министарство финансија и посебна канцеларија за ревизију програма, независни орган који финансира Европска унија. Ту контролну улогу може да има и европски ревизорски суд", каже Мирић.
Посланици, додаје, треба да имају надзорну улогу у коришћењу ИПА фондова - да надгледају и контролишу рад владе, како би били испуњени сви предуслови за коришћење.
У наредних седам година Србији ће из ИПА фондова ЕУ на располагању бити милијарду и по евра. Новина је да се тим новцем више неће финансирати појединачни, већ секторски пројекти.

 
Rtv.rs:

[h=1]Од ЕУ 175 милиона за пољопривреднике[/h]НОВИ САД - Пољопривредницима средства у висини од 175 милиона евра, из буџета Евопске уније биће доступна следеће године. То значи да ће први конкурси тада бити објављени, а новац из IPARD програма ће бити доступни до 2020. године. Основни предуслов да би новац користили за унапређење производње млека и меса јесте да пољопривредни произвођачи буду акредитовани код Управе за аграрна плаћања.
video_icon.gif

Управа за аграна плаћања требало би да ове године постане IPARD агенција, која ће пружати подршку пољопривредним газдинствима и прерађивачима који се баве производњом, односно прерадом меса и млека, а у вези са конкурисањем за средства Европске уније.
Шеф делегације Европске комисије у Србији Мајкл Девенпорт, каже да је дошло до значајног напретка тиме што је Влада Србије оформила Управу за аграрна плаћања.
farma-krava_660x330.jpg
РТВ

"Формирање Агенције је добар почетак за реализацију IPARD пројеката и надамо се да ће се процес акредитације ове године завршити", рекао је Девенпорт.
Од следеће године Србија може да рачуна на прву суму од 15 милиона евра, рекла је министарка без портфеља задужена за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић. Она је напомеула је да ће се у наредном периоду интезивно обучавати пољопривредници како би што пре добили новац из IPARD програма.
Јоксимовић је навела да ће се та средства користити у наредних седам година, а пољопривредници ће моћи да конкуришу за пољопривредне машине односно за унапређење пољопривредне производње.
Пољопривредници који буду конкурисали за средства Европске уније, мораће да имају регистровано газдинство, доказе о власништву пољопривредног земљишта, бизнис план и доказ о поштовању минимума стандарда који се односе на здравствену заштиту људи, животиња и биљака, као и безбедности на раду у пољопривредној прозводњи.

 
Beta.rs:

[h=2]Za poljoprivrednike 175 miliona evra od EU[/h]
traktor-ore.jpg
BEOGRAD, 23. marta 2015. (Beta) - Srbiji je iz pretpristupnih fondova Evropske unije na raspolaganju 175 miliona evra za razvoj sela, a poljoprivrednici će taj novac moći da koriste krajem ove ili početkom sledeće godine, izjavila je u ponedeljak ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je na predstavljaju "Programa pretpristupne pomoći za ruralni razvoj 2014-2020 (IPARD)" u Sava Centru, kazala da bi taj program trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, uskladjivanju sa standardima EU, kao i razvoju ekonomskih aktivnosti i kvaliteta života na selu.

Kroz IPARD program, kako je navela, biće podržani ratarstvo, proizvodnja mesa i mleka, voćarstvo, povrtarsvo i organska proizvodnja.

"Mi znamo da je organska proizvodnja budućnost poljoprivrede i da su naše mogucnosti za tu proizvodnju izuzetno velike, pri tome imamo u vidu područja istočne, južne, centralne Srbije, koja su nezagadjena i pružaju izvanredne mogućnosti da se vrlo brzo udje u razne oblike organske proizvodnje", rekla je Bogosavljević.
 
Dnevnik.rs:

„ИПАРД 2” : Газдинствима до два милиона из ЕУ



Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је да ће српски пољопривредници моћи да рачунају на укупно 175 милиона евра помоћи из програма претприступне помоћи ЕУ




За рурални развој 175 милиона из европске касе

за рурални развој 2014–2020. „Ипард 2”.Министарка очекује да ће тај новац бити на располагању већ крајем ове године или почетком 2016, наводећи да су за спровођење ИПАРД програма потребне и одређене припреме.
У паузи конференције „Програм претприступне помоћи за рурални развој 2014–2020 – ИПАРД 2”, Снежана Богосављевић Бошковић је новинарима рекла да ће тај програм дати замајац развоју пољопривреде и руралном развоју у Србији, заједно с Националним програмом руралног развоја који је припремљен, а који садражи мере комплементарне с ИПАРД програмом. Министарка је најавила да ће се и даље радити на интензивној презентацији ИПАРД програма на локалном новоу да би што боље информисали пољопривреднике о могућностима које тај програм пружа.
Настојаће се, каже, да стручне пољопривредне и саветоване службе буду у непосредој комуникацији с пољопривредницима, да им буду „десна рука” да би се определили за програм који је за њих интересантан и да се припреме да би аплицирали за тај новац. На питање како да српски пољопривредници самостално конкуришу за паре из ИПАРД програма, министарка каже да је припремљен план логистичке помоћи пољопривредницима, у сарадњу с локалним самоуправама и пољопривредним стручним саветодавним службама.
– Наш задатак и јесте да уз успостављање и акредитацију оперативне структуре радимо на доброј информисаности и доброј припреми пољопривредника за само конкурисање – рекла је министарка.Када је реч о износима помоћи из ИПАРД програма, министарка каже да се они крећу од 5.000 евра за подршку развоју сеоског туризма, 10.000 евра за развој одређених видова воћарске производње и подизање засада у воћарству, па до око два милиона евра као подршка развоју прерадних капацитета у млекарству.
– Широк је дијапазон подршке, односно помоћи која се може остварити кроз ИПАРД програм. Све те могућности ће пољопривредницима бити предочене на прави начин, а они који не нађу своје место или се не препознају у том програму на располагању ће имати мере националног програма – каже министарка.
С. Г.
Управа за аграрна плаћања
– Сваки наш пољопривредник на терену ће имати нешто за шта ће моћи да конкурише и на шта ће моћи да рачуна као подршку државе руралном развоју – рекла је Снежана Богосављевић Бошковић.
Подвукла је да ће Министарство пољоприведе учинити све да се што пре успоставе оперативне структуре, као и да је обезбеђен простор за смештај Управе за аграрна плаћања, која је из Шапца премештена у Београд. Министарка пољопривреде каже и да је потребно додатно запошљавање у тој управи.


 
Beta.rs:

[h=2]Iz IPARD programa povraćaj sredstava do 65 odsto[/h]
vino-ap.jpg
BEOGRAD, 28. marta 2015. (Beta) - Poljoprivrednici i oni koji žele da investiraju u svoje domaćinstvo radi razvoja seoskog i vinskog turizma ovu godinu treba da shvate kao godinu pripreme i da planiraju investicije, izjavio je savetnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Aleksandar Bogunović.

On je novinarima na festivalu vina i skijanja "Winterfest Ski & Wine festival 2015" na Kopaoniku rekao da će ministarstvo raspisati konkurs i navesti koje su dozvoljene investicije.

"Pojedinac ili udruženje koje na primer želi da razvija etno turizam do 30 kreveta, predložiće investicije koje su potrebne za njegovo domaćinstvo. A sada se može na sajtu ministarstva videti opis mera, šta čeka one koji žele da ulože u svoje domaćinstvo ili imanje", rekao je Bogunović.

On je kazao da je taj projekat deo IPARD programa sa čijom realizacijom se kreće u 2016 godini, ali je naveo da je problem to što oni koji žele da investiraju moraju da imaju svoj kapital koji će kasnije biti vraćen u iznosu od 65 odsto.

"Problem je to što vi morate da imate svoj kapital za predloženu investiciju pa da tek onda tražite od ministarstva povraćaj sredstava u iznosu od 65 odsto. Investicija može biti do 300.000 evra", rekao je Bogunović.

On je dodao i da je Ministarstvo poljoprivrede predlagalo lokalnim samoupravama da iznadju model kako pomoći kreditiranje poljoprivrednika jer nema garancijiskih fondova.

"Smatramo da je bolje ići kroz Garancijski fond, a ne na model da se subvencionišu kamate", dodao je Bogunović.


 
Da li je neko cuo nesto povodom ove teme, blizi se 2016. godina?
citat sa neta " ... na evropskih 175 miliona srpski paori još će prilično čekati "
 
Poslednja izmena:
Pa kad su rasformirali upravu za agrarna plaćanja u Šabcu, otpustili stručan i sertifikovan kadar. Prebacili sve u BG i sad nemaju stručnih, a sad hoće svoje ljude da proguraju, a sa evropom nema zezanja.
Sve spinuju....
 
Da se nadovezem na ovo gore sto se tice poslednja dva posta ... sestra mi je pre nekako na birou - visak kadra u kancelariji za poljoprivredu, samo cu reci da za taj posao nije dovoljno to sto je diplomirani agroekonomista - zavrsila u roku, polozila sve ispite na masteru ostala joj odbrana master rada do kraja meseca, ima polozen drzavni ispit, ALI ALI ALI . . .
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh