Јутрос сретох познаника,радио је дуго година у ИМТ-у.Т о му је прво радно место и последње.Изглед лица само што не заплаче.Оде на Биро рада да се пријави.До пензије му треба 3 године.
ИМТ више не постоји.
Ovo je strateska greska, pribojavao sam se dugo. Domaci poljoprivredni proizvodjaci su imali dve domace, srodne fabrike iz kojih su jeftino kupovali sebi odgovarajuce traktore i njima prilagodjene dodatke (orudja, prikolice...). Delovi su bili pristupacni u izobilju, cak i u uslovima ekonomskih kriza, blokada, preraspodela trzista... Prvobitna servisna mreza je prerasla u jednu opstu upoznatost naroda kako se ti traktori odrzavaju, popravljaju u svim uslovima i neuslovima cak i usred atara. Unifikacija delova je velika prednost kad delovi zatrebaju, narocito kad je hitno, kvar u brazdi. Popravka u brazdi je kod nas postala normalna pojava, a da se radno orudje ni neskida. Ako treba, sa komsijom se prepolovi traktor, zasrafi se novi deo, sastavi i radi dalje! Nazalost, sa stanovista nekih drugih, funkcionisali smo i kada oni to nisu hteli, pa je to dalje nedopustivo. Imali smo hrane i kada nekima to nije odgovaralo. Sa njihovog stanovista, mi nismo kupovali njihovo, pa to treba implementirati, sada je to u izvrsenju. Samo neznam kako cemo mi svi proci pri tome. Nemam traktor, ne zivim od zemlje, ali veoma postujem sve koji rade poljoprivredu bilo rukama ili sa traktorima od 500 KS. Nasi poljoprivredni proizvodjaci treba da se upuste u kupovinu novih traktora zapadne proizvodnje, a oni duplo ili jos vise kostaju od nasih. Sa nase zemlje se ne zaradjuje koliko je potrebno za te preskupe nove traktore, pa kupce pecaju kreditima banaka. A banke po gradovima kose li kose... kada u trecoj godini kredita podbaci zarada na usevu, a gazda bude u kreditu, kosice banke i po ataru... Ode i traktor i atar. Jesu li ti zapadni traktori toliko bolji od nasih koliko su skuplji? Nisu. Tehnicki napredak jeste kod njih izrazeniji, ali kada se taj napredak prati sa malko zaostatka, taman se filtriraju losa i dobra tehnicka resenja. To su nasi dobro pratili. Mogu li se zapadni traktori popraviti brzo, efikasno i jeftino? Ne, nikako, nista od toga. Delove niko ne drzi na lageru, modela je puno a kupaca za svaki model je malo, lager se ne isplati. Opsta je divergencija proizvodjaca i modela, izmene se brzo ubacuju pa se i medju serijama istog modela traktori razlikuju. Delovi se porucuju i cekaju kao gladna godina. Kostaju kao suvo zlato. Ume li zapadnjaka da popravi komsija? Pa i ako ume, nece mu dati ovlasceni servis, pogotovo u garanciji koja je 5 godina. U garanciji i posle nje, odvuci mu zapadnu crkotinu u ovlasceno dvoriste i cekaj da cujes koliko ce zapadnih novaca biti popravka. Vlasnik i komsija sa alatom nemaju sta da traze ispod haube. Tako je uvedeno sa automobilima, gomila prodavaca auto delova i servisera sada cackaju nos. Ali proizvodnja hrane nije odlazak Ford Karavanom na izlet, to je nesto stratesko. Na izlet se moze i Jugom i Folksvagenom i Tojotom. Diversifikacija marki i modela je cudo, nigde delova u slobodnoj prodaji. Samo jednom kada ti zatreba neki zapadni deo, saznas da vec dve godine nema fabrike (MekKormik?!). Tu je razlog zasto je toliko uslo polovnih zapadnih traktora kod nas, neko je skupio traktorske crkotine, polako nasao (mozda i polovne) delove i sada nama prodaje popravljene polovne traktore, bivse crkotine. Neznam gde ce se pronaci sledeci deo kada vlasniku zatreba? Ko je na zapadu morao, predao je traktorsku crkotinu na otpad i usao u novi kredit za novi traktor. Vreme je novac, a novac se ne gubi. Hoce nasi proizvodjaci to moci? Nece. Masovna preorijentacija na zapadne traktore, pogotovo u kratkom roku, je ovde (najcesce)neisplativa. Strateska greska prijatelji, jos jedna u nizu. Hrana mora da se pravi i sledece godine, a ja bih voleo da se ovog mog dopisa neko seti iduce godine u ovo doba. Najvise bih voleo da nam ostanu IMT i IMR, automobile neka prave u Kragujevcu cije hoce, to mi je svejedno.