Neznam kako kod vas ne možete da se rešite tog sirka i ostalih tvrdih korava. Mada je to možda zbog toga što vi vrtite više kultura. Ja idem samo pšenica i kukuruz. Ali kod mene sam se uspeo rešiti svega toga. Jer ja svake godine posle pšenice prvo uzorem njivu i kasnije je istanjiram (ili kad je mnogo suvo ostavim) i pustim da izađe trava. Ako ima kiša više trave će izaći. I onda idem totalom ali ne više od 5 l/ha. I tako svaku parcelu svake druge godine. A mogu da kažem da je pre toga bila botanička bašta. Jedino čega ne mogu da se rešim je muhar (bilo mali ili veliki) u kukuruzu. A to je zato što nekad mi ne uspe prskanje (što npr nije slučaj ove godine) i onda ga bude u kukuruzu i znate i sami koliko samo jedna stabljika ostavi semenki. A od nekih ljudi sam čuo da svaka biljka sa više semenki sledeće godine izbije samo 1/3 tih semenki pa šta preživi. Onda sledeće godine druga 1/3 i tako u krug. Dakle ja uništim travu u samoj pšenici i ne dam da ostavi seme, pa posle što izbije idem totalom i onda sledeće godine idem u kukuruzu sa preparatima da mi njiva bude čista. Ali pošto je ranijih godina rađeno loše oko prskanja kod dede i oca, a pogotovu kod stričeva, onda mogu da zamislim koliko je semena ostalo u zemlji. Takođe znam da nešto dođe i vetrom, nešto traktorom, nešto kombajnom itd. Dakle borba je konstantna i samo treba biti uporan. Možda nešto grešim ali ovo je samo moje zapažanje kod mene i na osnovu ovoga što pišete ovde.