Evo sve mislim da će se neko vratiti na kopanje.Sirak ne može da se reši hemijom a tek motikom da ne pišem.
Herbicidi u kukuruzu
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
Ja i moji sinovi završili drugo kopanje soje, znači 4 ha ukupno (2x2 ha). Deluje mi moja soja( samo dubinsko prskanje) veća i veselija od onih koji su dobili 1-2 površinska tretmana, a možda sam i malo subjektivan ali mislim da je baš tako.
Sinovi već kukaju i otkazuju poslušnost, majka ih zdušno u tome podržava i svi najavljuju da je ovo kraj i da za iduću godinu uzimam površinske preparate. Sam ne mogu, navikao da budu njive čiste, familija neće, korovi sve jači i mnogobrojniji, ko će tu na kraju izaći kao pobednik, pitanje je.
Sinovi već kukaju i otkazuju poslušnost, majka ih zdušno u tome podržava i svi najavljuju da je ovo kraj i da za iduću godinu uzimam površinske preparate. Sam ne mogu, navikao da budu njive čiste, familija neće, korovi sve jači i mnogobrojniji, ko će tu na kraju izaći kao pobednik, pitanje je.
Promašio si temu, verovatno posledica sunčanice. 
Isto je sve to, da li kukuruz, soja...Napisao povodom ključne reči malo pre pomenute - kopanje.
Hemija se sve teže bori sa korovima, uz to i sve skuplja, korovi sve otporniji, ko će pobediti u toj borbi, neizvesno je.
Mi navikli da sve uradimo iz fotelje-sedišta. Nema više kopača, svi hoće diplome i zvanje menadžera, ebiga.
Hemija se sve teže bori sa korovima, uz to i sve skuplja, korovi sve otporniji, ko će pobediti u toj borbi, neizvesno je.
Mi navikli da sve uradimo iz fotelje-sedišta. Nema više kopača, svi hoće diplome i zvanje menadžera, ebiga.
Ima tu i ekonomski momenat. Pisano je koliko kosta prskanje hirosimom po ha. Kad bi se kopalo sestoro kopaca je minimalno po ha. To je kod nas trenutno 15000 i jos je tesko naci grupu od dvadesetak kopaca kao sto je nekad moglo.
Čisto sumnjam ali ajde, možda i hoće.Posedujem određene knjige stručne literature iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka u kojoj su pomenute i opisane sve tadašnje korovske vrste kako u okopavinama tako i u strninama.Najzanimljivije od svega je to da se sirak kao korov nigde ne spominje jer ga tada nije bilo po njivama pa su špartanje i kopanje davali očigledne rezultate.Danas ako uđeš motikom u džunglu od sirka pa još ako ti zapadne onaj najprljaviji red do međe, scenario bude identičan onom u predstavi Voz kad je babi zapao taki red pa isterao na onaj kraj pa se vratio nazad pa opet otišao i više se nije vratio na njivu. 
Možda ga 80-desetih nije bilo ali 90-setih ga je bilo .Imao sam jednu arendu 96-97 ,prolećno oranje posejan kukuruz ,sirka u izobilju .3-4 špartanja 2 kopanja ,kiše u julu i avgustu i dobar kukuruz.
Tada su 2 kopanja bila jeftinije od Motivela.
Tada su 2 kopanja bila jeftinije od Motivela.
Samo komšinicu na njivu, kopajte na prepelice, u pauzama- zna se...Pričaju stari pre 70-80 godina bio neki Mika u Krčedinu, oženio ga baba i poslao sa mladom da kopa vinograd. Tri dana se vraćaju on i mlada premoreni ko kerovi a nije gotovo. Ode 4 dan baba da obiđe, kad oni okopali 3 člana. Kaže baba snaji: Pa šta ste vi radili 3 dana?
- Jao babo, Mika stalno pravi pauze, više ne stižem ni gaće da skinem, sustala sam skroz, samo me obori iza čokota i opleti...
Ludi Milojko, jedva su je spasli.
aca74
Član
Danas sam prošao pored moje jedne njive sa kukuruzom. Bogme nikosulforon ii dva splita i rimsulfuron odjednom nisu baš delovali na uskolisne. Širokolisna je kapitulirala, ali malobrojna uskolisna zelena. Uskoro se premišljam da izbacim prskanje protiv uskolisnih korova u kukutuzu. Još je to na strnjici kukuruz, njiva prilično čista. Deluje kao bacanje para.
MOMOSARIC
Član
80ih je sijerka kod nas ovde bilo i te kako . Glavni korov u kukruzu . Jos se sjecam prije prskanja motivelom i tarotom . Jedino se prskalo monosanom . Paralo se ili spartalo ili prutalo ,kako ko kaze ili konjima ili traktor i tri konjske kopacice zakacene . To je nas klince zapadalo da se radi ili da prihranjujemo kukuruz kanticama rucno .
Sijerak se spartao , a ako je veci i jaci islo se i kontra po istom prohodu , uz dlaku .
Poslije se kopalo . Samo jedno se sjecam da nije tolko uticao na kukuruz , ostane ga sporadicno i u branju bude visine kukurza , a ovaj opet dobar . Kad ores bijeli se oranje od korjena sijerka . Motivel i tarot kad su se pojavili to je bio spas , al bili su skupi pa se govorilo ,radije kopamo pa ze ta pare idemo na more
Sijerak se spartao , a ako je veci i jaci islo se i kontra po istom prohodu , uz dlaku .
Poslije se kopalo . Samo jedno se sjecam da nije tolko uticao na kukuruz , ostane ga sporadicno i u branju bude visine kukurza , a ovaj opet dobar . Kad ores bijeli se oranje od korjena sijerka . Motivel i tarot kad su se pojavili to je bio spas , al bili su skupi pa se govorilo ,radije kopamo pa ze ta pare idemo na more
gmo usjevi,najvj.
grunt
Član
До ког листа може сиран јача доза
Peet
Član
Semenski sirak i nekako se moze suzbijati u kukuruzu dok za rizomski jos nema leka.
@MOMOSARIC
Pocetkom '90 - tih pre Motivela i Tarota pojavio se Titus i Tell protiv sirka u kukuruzu. Neiskustvo sa takvim herbicidima je dovelo do toga da uglavnom svi koji su tim preparatima prskali ili im je njiva skroz ostala davljena sirkom jer su ljudi pustali da naraste i da sto vise izlazi iz zemlje pa vise nije bilo nikakvog uticaja po korov, ili zaparlozili skroz njivu jakom dozom kad je i kukuruz prerastao pa ga unistili da skoro nije porastao vise od 1,20 m.
@MOMOSARIC
Pocetkom '90 - tih pre Motivela i Tarota pojavio se Titus i Tell protiv sirka u kukuruzu. Neiskustvo sa takvim herbicidima je dovelo do toga da uglavnom svi koji su tim preparatima prskali ili im je njiva skroz ostala davljena sirkom jer su ljudi pustali da naraste i da sto vise izlazi iz zemlje pa vise nije bilo nikakvog uticaja po korov, ili zaparlozili skroz njivu jakom dozom kad je i kukuruz prerastao pa ga unistili da skoro nije porastao vise od 1,20 m.
sale ratar
Član
Baš tako bilo.
savopunck
Banned
Na jednoj parceli koju radim, pre nekoliko godina su bili kalemari. Ne znam koja je hemija korišćena, ali se tačno poznaje linija u njivi gde mi je uspela lucerka i gde jednostavno ne može da opstane. Tačno je njiva podeljena kako su bile različite voćke.
Baš mora da se pazi sa hemijom. Ja ne znam da li posle dikambe može da se stavi soja, lucerka, pšenica...
Neznam kako kod vas ne možete da se rešite tog sirka i ostalih tvrdih korava. Mada je to možda zbog toga što vi vrtite više kultura. Ja idem samo pšenica i kukuruz. Ali kod mene sam se uspeo rešiti svega toga. Jer ja svake godine posle pšenice prvo uzorem njivu i kasnije je istanjiram (ili kad je mnogo suvo ostavim) i pustim da izađe trava. Ako ima kiša više trave će izaći. I onda idem totalom ali ne više od 5 l/ha. I tako svaku parcelu svake druge godine. A mogu da kažem da je pre toga bila botanička bašta. Jedino čega ne mogu da se rešim je muhar (bilo mali ili veliki) u kukuruzu. A to je zato što nekad mi ne uspe prskanje (što npr nije slučaj ove godine) i onda ga bude u kukuruzu i znate i sami koliko samo jedna stabljika ostavi semenki. A od nekih ljudi sam čuo da svaka biljka sa više semenki sledeće godine izbije samo 1/3 tih semenki pa šta preživi. Onda sledeće godine druga 1/3 i tako u krug. Dakle ja uništim travu u samoj pšenici i ne dam da ostavi seme, pa posle što izbije idem totalom i onda sledeće godine idem u kukuruzu sa preparatima da mi njiva bude čista. Ali pošto je ranijih godina rađeno loše oko prskanja kod dede i oca, a pogotovu kod stričeva, onda mogu da zamislim koliko je semena ostalo u zemlji. Takođe znam da nešto dođe i vetrom, nešto traktorom, nešto kombajnom itd. Dakle borba je konstantna i samo treba biti uporan. Možda nešto grešim ali ovo je samo moje zapažanje kod mene i na osnovu ovoga što pišete ovde.
