Grad i protivgradna odbrana

Незванично чух нешто што ваља проверити да када се у неком атару осигура против гдадне штете више од 50% неке гајене биљке онда осигуравајуће куће дотирају противградну заштиту,мреже и остало .Јефтиније је него да плаћају штету нанету градом.Наравно о овоме се мудро чути да се не би сазнало.
 
Kod mene juce(Mala Drenova opstina Trstenik) grad velicine klikera 5 min dobro mi ostetio stabla kruske 4ha od plodova nema nista ni za rakiju kao da su pala sa cetvrtog sprata.a najgore sto ne mogu da udjem da prskam blato tones preko 100 l kise posle toga palo.
 
Bitno da je policija mogla da mitinguje po Novom Sadu jer za to se novac nadje a za rakete nema novca.
 
Kako izglada po poslednjim informacijamam izgleda da ove godine nema pocetka sezone odbrane od 15/04 a nezna se da li ce uopste biti aktivirane protivgradne stanice.
 
Oce osiguravajuce kuce da navuku ljude da masovno osiguravaju letinu,e onda ce iste da finansiraju rakete,pa nece biti ni grada.:osmeh: Znaci da nam se lose pise ove godine.
 
Ove veceri je bas bila emisija sa Maricem u gostima pa je izmedju ostalog postavljeno i to pitanje (uz dzipove)! I kao sto sam i predpostavljao dzipovi su opravdani, a rakete su ko zna cija odgovornost!!! Ostaje samo da molimo Boga da nas grad zaobidje!!!
 
Dnevnik.rs:

Ћорцима на градоносне облаке

Влада Србије усвојила је Предлог закона о одбрани од града, чијом применом ће бити значајно унапређен систем противградне одбране и прецизиране надлежности на републичком,



покрајинском и локалном нивоу управе. Тим документом уређује се и стабилан начин финансирања послова одбране од града, с прецизним дефинисањем улоге и обавеза јединица локалне самоуправе.
Но, када ће се поменути предлог закона наћи пред посланицима Скупштине Србије и када ће ступити на снагу још увек је незивесно, а до тада је Србија неспремна за одбрану од града јер, и поред тога што је званичан почетак сезоне одбране почео 15. априла а Сектор МУП-а Србије за ванредне ситуације за ову сезону има свега четвртину неопходних ракета. Наиме, за сезону треба најмање 12.000 ракета, а са залихама из прошле године и уз набавку која је у току, моћи ће се подмирити свега половина, што је и даље далеко мање од потребе. По речима помоћника начелника Сектора за ванредне ситуације Бобана Стевановића, од прошле године остало је 3.300 ракета, а МУП управо набавља још 2.900.

– Осим нашег сектора, ракете за своје станице могу набављати и локалне самоуправе – каже Стевановић. – Надамо се да ће и ове године ситуација с бројем ракета бити боља уз учешће градских власти. Прошле године 61 општина купила је 3.100 противградних ракета.
Како ствари сада стоје, око пет милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега 1,8 милион у Војводини, браниће се с упола мање противградних ракета од потребног броја. Проблем с мањком ракета, али и стрелаца, траје већ десетак година. То је довело до тога да стрелцима у 12 активних противградних центара ништа не вреди спремност и обученост да се супротставе „црним облацима” кад немају чиме да дејствују.

 
Политика: 13.05.2015.





У Србији, ниједна станица нема противградне ракете




На делу је катастрофална аграрна политика, како у земљи, тако и на локалу која од наших пољопривредника настоји да направи социјалне случајеве. Недопустиво је да у најкритичнијој сезони, када се могу очекивати временске непогоде, ова земља нема организовану противградну заштиту и да су усеви препуштени на милост природи – поручују смедеревске демократе.

ДС жели да укаже на алармантно стање у нашој пољопривреди, до којег је дошло небригом актуелног режима, како у Београду, тако и у Смедереву. Како другачије, поручују из Градског одбора ДС, објаснити да средином маја, Противградна заштита која је требало да буде формирана 15. априла и даље не функционише.

-Стање је катастрофално. На територији Србије, самим тим и на 17 станица у Смедереву, нема ни једне ракете на противградним станицама. Према процедури, стрелци су обавезни да ураде систематски преглед, потом задужују опрему и потписују уговор о раду, али се то није догодило уз образложење да Хидрометеоролошки завод нема пара. Много је конфузија и у самој организацији заштите, тврди Јовица Вујовић, потпредседник смедеревског Одбора. Министар Илић најављује одбрану од града завејавањем из авиона и путем аутоматских система навођења, што може да буде добро решење зими, а никако у најкритичнијој сезони. Министарство локалне самоуправе и Министарство финансија не могу да припреме Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно ангажовање код корисника јавних средстава, на основу које би стрелци требало да буду упослени. Уз све то, министарка пољопривреде, уместо да колеге мотивише да помогну и омогуће заштиту, произвођачима препоручује да осигурају усеве у случају непогода: --Све је то исувише неозбиљно и представља играње са судбинама пољопривредника. Ко је тај ко се себи даје заправо да се тако површно односи према нечему од чега зависе судбине и егзистенција бројних домаћинства? Могуће је, да се све ово уопште не дешава случајно, на жалост, постоје разнији лобији којима и те како значи да не функционише овај вид заштите. Сада је 5 милиона хектара препуштено на милост и немилост временским приликама – опомиње Вујовић који је и сам раније био на челу Фонда за развој пољопривреде, сматра да је без обзира на све, локална самоуправа требало да распише тендер за набавку ракета, али да ни у Смедереву нема никакве иницијативе за одбрану. Право да критикује, Вујовић брани личним резултатима из периода када је Фонд за развој пољопривреде био тај који је у Србији постављао стандарде и када је, на набавци заштитних ракета рађено на време, почетком године и у сарадњи са РХМЗ и Сектором за ванредне ситуације у МУП.

Младен Ђорђевић је критиковао план аграрних мера које су усвојене на прошлом заседању Скупштине града. Видно је одсуство идеја и знања потребног за развој пољопривреде у Смедереву, као и непостојање жеље за побољшањем животног стандарда пољопривредника:


-Наставља се негативан тренд у односу градских власти према произвођачима. Пар година у назад, смањују се средства за пољопривреду. За мере руралног развоја у овој години планирано је свега 0,75% укупног буџета што је неприхватљиво и безобразно ако знамо да 35 000 људи овде живи од пољопривреде. ДС мора да упозори да субвенционирање камата за кредите и субвенционирање осигурања усева као основ плана, није аграрна политика већ одсуство исте. На овај начин, већу ће корист имати банке и осигуравајућа друштва него сам произвођач. Ради се о томе да је раније, на пример, пољопривредник за кредит од 2000 евра, од града добијао исто толико. Камату је плаћао само за износ који дугује банци, а и то му је субвенционисао град. Данас, тога нема, а ако он сам подигне кредит 4000 евра, плаћаће камату на цео износ – каже Ђорђевић, председник Градског одбора. Осигуравање усева за „не дај Боже“ није активна, већ пасивна заштита и никако се не може мерити са основним и најзначајнијим видом превенције штете, а то је противградна заштита, закључују из смедеревске ДС.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh