Potrošile su mi se četkice na regleru alternatora na IMT 539, bar mislim da je do toga, napon na izlazu je 10 V. Kupio sam neki Elmos, taj sam našao u prodavnici, međutim ima neku buksnu sa jedne strane i ne može da ,,legne" na alternator sa te strane. I uopšte mi ne uliva poverenje da je nešto kvalitetan.
Da li je moguće zameniti četkice na originalnom i da li je to pametno, radi već 30 godina? Ako ne, koji zamenski da tražim?
Ispitivanje rotora alternatora
Ispitivanje rotora alternatora podrazumeva vizuelni pregled stanja i električnu proveru ispravnosti namotaja rotora.
Prvo se obavlja vizuelni pregled stanja rotora. Pažljivo se pregledaju namotaji rotora da li postoje znakovi promene boje, pregrevanja ili gorenja. Ako se uoče ove promene rotor nije dobar. Ako se na spoljašnjoj površini čeljusti rotora uoče ogrebotine, to znači da rotor tokom obrtanja dodiruje unutrašnjost statora. Uzrok može da bude istrošeni ležajevi ili je osovina rotora iskrivljena. Takođe, pažljivo se pregleda stanje kliznih prstenova. Oni treba da budu glatki, čisti i bez oštećenja.
Rotor alternatora
Kada rotor prođe vizuelni pregled, nastavlja se električno ispitivanje ispravnosti namotaja. Za merenje otpornosti namotaja koristi se Unimer, odnosno ommetar. Tipične neispravnosti namotaja mogu biti prekid, međuspoj ili spoj sa masom.
Merenje otpornosti namotaja rotora se obavlja između kliznih prstenova (A). Tačna, očekivana vrednost otpornosti namotaja rotora se očitava iz informacionog sistema za dati alternator. Ako podaci nisu dostupni koriste se tipične vrednosti 2,4-3,5 Ω, odnosno 3-6 Ω u zavisnosti od tipa.
Kada je izmerena otpornost u zadatim vrednostima, rotor je ispravan.
Ako je izmerena otpornost beskonačna, namotaj je u prekidu i potrebna je zamena rotora.
Ako je otpornost manja od minimalne potrebne vrednosti, postoji međuspoj i rotor je neispravan. U tom slučaju rotor povlači veću struju, stvara jako magnetno polje i dolazi do pregrevanja alternatora.
U slučaju da se izmeri veća otpornost od očekivane, tada postoji prelazni otpor zbog lošeg lema ili korozije. Često se čišćenjem ili lemljenjem spoja može otkloniti ova nepravilnost. U suprotnom, rotor je neispravan i potrebna je zamena.
Ispitivanje namotaja na prekid, međuspoj (A) i spoj sa masom (B)
Namotaji moraju biti dobro izolovani od mase, odnosno kućišta i osovine rotora. Kada izolacija namotaja strada dolazi do spoja sa masom. Ispitivanje se obavlja kada se jedna merna pipalica ommetra stavi na klizni prsten, a druga na osovinu rotora (B). Kod ispravnog rotora vrednost otpornosti prema masi je beskonačna. Bilo koja druga očitana vrednost otpornosti znači da je došlo do proboja izolacije prema masi i potrebno je zameniti rotor.
Ispitivanje statora alternatora
Ispitivanje ispravnosti namotaja statora alternatora obavlja se vizuelno i merenjem otpornosti. Vizuelnim pregledom traže se promene boje ili oštećenja na namotajima. Često zbog prekomerne toplote delovi izolacije namotaja se deformišu. Brza provera stanja sumnjivog dela namotaja je da se oštricom noža struže namotaj. Ako lak otpadne, izolacija namotaja je oštećena. Proveravaju se i priključci. Bilo kakvi znaci oštećenja ukazuju da je stator neispravan.
Stator alternatora
Ako stator prođe vizuelni pregled, pristupa se proveri na prekid i kratak spoj sa masom. Električna provera obavlja se ommetrom. Kako stator ima tri namotaja koji su vezani u zvezdu, postoje tri izvoda (a, b i c). Merenje otpornosti se obavlja između dva izvoda u svakoj kombinaciji (a-b, a-c i b-c). Izmereni otpor namotaja treba da je manji od 0,5 Ω. Ako se iz izmeri beskonačna otpornost između bilo koja dva izvoda, namotaj je u prekidu i treba zameniti stator.
Ispitivanje namotaja na prekid (A) i spoj sa masom (B)
Za ispitivanje kratkog spoja na masu, ommetar se priključuje između kućišta statora i izvoda namotaja. Kod ispravne izolacije namotaja ommetar pokazuje beskonačnu otpornost na sva tri namotaja. Ako se makar na jednom namotaju očita neka otpornost, izolacija tog namotaja je probila te postoji spoj sa masom i stator se mora zameniti.
Ispitivanje dioda alternatora
Ispitivanje dioda alternatora je postupak provere ispravnosti elemenata na diodnoj ploči. Alternator je generator trofaznog naizmeničnog napona. Kako se na vozilima koristi jednosmerni napon, pomoću ispravljačkih dioda se transformiše generisani naizmenični napon u jednosmerni. Od ispravnosti dioda zavisi pouzdanost sistema za napajanje električnom energijom na vozilu.
Diodna ploča
Ispitivanje dioda se svodi na proveru njihove osobine da propuštaju struju samo u jednom pravcu. Merenje može da se obavi unimerom. Bira se opcija za proveru dioda. U slučaju da multimetar nema ovu opciju, onda se koristi ommetar. Merne pipalice se povežu na krajeve diode. Ispravna dioda u jednom slučaju provodi, dok u drugom kada pipalice zamene mesta ne provodi. Kada provodi u oba smera dioda je u kratkom spoju ili kada ne provodi onda je u prekidu.
Ispitivanje diode multimetrom
Diode se na alternatoru nalaze na diodnoj ploči. U zavisnosti od tipa, alternator može da ima 6 (3 plus i 3 minus) ili 9 (3 plus, 3 minus i 3 pobudne) diode.
Alternator sa 6 i 9 dioda
Plus i minus diode su glavne i preko njih se napaja ceo sistem na vozilu. Zbog lakše montaže i hlađenja posebno su konstruisane plus i minus diode. Kod plus dioda kućište je katoda, a kod minus diode kućište je anoda. Prilikom ispitivanja morate da pazite koja je plus, a koja minus dioda.
Glavne diode
Pobudne su klasične ispravljačke diode i na njima prsten označava katodu.
Pobudna dioda
Test alternatora osciloskopom
Jedan od bržih načina ispitivanja stanja alternatora je test osciloskopom. Dobijeni oscilogram nam pruža uvid u ispravnost alternatora i usmerava nas ka daljem ispitivanju i pronalaženju uzroka kvara.
Osciloskopskim snimanjem izlaznog napona alternatora može da se utvrdi postojanje naizmenične komponente. Sve električne komponente na vozilu rade na jednosmerni napon. Često naizmenična komponenta u napajanju može da blokira njihov rad. Dešava se da zamenite ,,neispravnu’’ elektronsku komponentu, a onda ustanovite da i nova ne radi. To je znak da snimite oscilogram izlaznog napona alternatora.
Plus sonda osciloskopa povezuje se na plus izlaz alternatora (B+), a minus sonda na masu. Osciloskop se podesi za merenje naizmeničnog napona u opsegu do 20 V. Vremenska osa se podesi na 10 ili 20 ms. Izlazni signal alternatora se snima pod opterećenjem od 15 A i na 2000-2500 o/min. Kod nekih tipova alternatora u ispravnom stanju bez opterećenja ima neobičan pik visokog napona, a pod opterećenjem je dobar. Za opterećenje dovoljno je da uključite farove i još neke dodatne uređaje.
Na narednim slikama su dati primeri snimljenih oscilograma sa opisom stanja alternatora.
se postavi na plus ploču (B+) a drugom se dodirnu sva tri izvoda za namotaje statora. Sva tri očitavanja treba da su ista, provodi ili ne u zavisnosti od polariteta merne pipalice. Zatim se obrnu pipalice i ponove se merenja. Sva tri rezultata treba da su ista i suprotna od prethodna merenja. Sada se ponavlja postupak samo što se merna pipalica postavi na minus ploču (B-). Ako se izmere dve iste vrednosti pri promeni mesta mernim pipalica onda je ta dioda neispravna i treba da se zameni.
Na kraju se ispitaju pobudne diode, ako postoje. Svaku diodu posebno proveravamo kroz dva merenja ukrštanjem pipalica. Ako se desi da izmerime dve iste vrednosti ta dioda je neispravna i treba da se zameni.