Dunja

I jesi prskao kakvo je sada stanje voćki, ovo je neka malte ne zimska doza deset puta jača od preporučene za Nordox.

- - - - - - - - - -

zoransm je napisao(la):
Predugačko cvetanje je napravilo, po meni, nepopravljiv problem, a verovatno i ovogodišnje povećano prisustvo bakterije.
Kliknite za proširenje...

Potpuno se slažem sa tobom, uglavnom smo ispoštovali cvetanje i precvetavanje ali cvetanje je trajalo i trajalo... i ja kod sebe baš tu vidim najveću grešku.
 
Ne smiruje se, ponovo se javlja sušenje, nešto ređe, ali nastavlja. Sa rezanjem se otišlo i previše... bome pitanje je gde je kraj.
 
neko je spomenu da je monilija to . nije monija ne prouzrukoje uvijanje ovogodisnjih lastara po tipu pastirskog stapa . to je bakterija za njih je karakteristican taj simptom . kada ste rezali trebali ste da odstranite i 5 - 10 cm zdravog dela . i posle svake orezan vocke makaze dizinfikovati u alkohol pa preci na sledecu biljko . pritom svkamo preseceno mesto premazati bakarnim jedinjenjem . posle toga isprskati ceo vocnjak bakarnim jedinjenjem .
tako sam ja uradi i mozda mi se pojavilo na jos 4 - 5 biljke i to je to .
a to sto kazete da staje da se ne siri dalje to pokazuje da je pseudomonas , on za razliku od ervinije napada samo jednogodisnje lastare dok ervinija susi celo stablo .
 
Upravo tako, bolest se prvo pojavila na kratkim rodnim grančicama na kojima je bio neoplođen cvet zato se u početku i pomislilo na moniliju. Tek kasnije se pojavio "pastirski štap" ... tako da sam ubeđen da je posle precvetavanja i posle tih tretmana bolest ušla na one cvetove koji su cvetali još par nedelja.
 
marceta.b. je napisao(la):
Upravo tako, bolest se prvo pojavila na kratkim rodnim grančicama na kojima je bio neoplođen cvet zato se u početku i pomislilo na moniliju. Tek kasnije se pojavio "pastirski štap" ... tako da sam ubeđen da je posle precvetavanja i posle tih tretmana bolest ušla na one cvetove koji su cvetali još par nedelja.
Kliknite za proširenje...

pa po toj logici jedino da se dežura u voćnjaku sa prskalicom... i onda bolje da smo sadili jabuke svi, kad već toliko treba prskanja....ili da se samo nadamo da je ova godina malo "luda" i da će biti bolje...ja se samo iskreno nadam da neću imati ovakvih problema jer nema voćnjaka u blizini na jedno dva do tri kilometara, pa tek onda ima dva šljivaka..ili sam i ja u zabludi...???
 
Kole u mojoj blizini nema voćnjaka( ne znam da li da računam na dvesta metara udaljenosti desetak dunja) čist ratarski kraj i udarilo me samo tako, a od početka godine sva prskanja po P.S.-u i danas sam treći put orezivao i to više nije voćnjak. Veoma sam razočaran, sve ukazuje da ne staje. Jednostavno imaš malu rodnu grančicu koja se nalazi na primer u dnu velike ramene grane i ona je kasno procvetala i povukla erviniju u sebe a samim tim i u tkivo velike ramene grane i to na mestima koja su blizu samog stabla. Iznad tog mesta ima metar zdrave grane pune zdravog roda i lista, međutim od tog ulaznog mesta bakterija se širi i gore i dole i ti sad zbog tog zaraženog cvetića koji je povukao bakteriju, moraš da sečeš ogromnu zdravu lepo formiranu granu punu ploda, a ja takvih slučajeva imam na desetine-stotine. Ma sranje !!!
 
I dalje se spusta valjda ce sledece godine biti bolje.

img.php
[/URL][/IMG]
 
Ja sad nesto razmisljam, kod mene ima dosta dunja po dvoristima i njivama, nema bas puno plantaznis zasada a i ko ima nema problema sa dunjom...da li je moguce da dunja 'ne voli' rezidbu...?
Da recimo umesto da posalje sokove da zalije ranu ona susi prva nekoliko pupoljka...
 
zoransm je napisao(la):
Kole u mojoj blizini nema voćnjaka( ne znam da li da računam na dvesta metara udaljenosti desetak dunja) čist ratarski kraj i udarilo me samo tako, a od početka godine sva prskanja po P.S.-u i danas sam treći put orezivao i to više nije voćnjak. Veoma sam razočaran, sve ukazuje da ne staje. Jednostavno imaš malu rodnu grančicu koja se nalazi na primer u dnu velike ramene grane i ona je kasno procvetala i povukla erviniju u sebe a samim tim i u tkivo velike ramene grane i to na mestima koja su blizu samog stabla. Iznad tog mesta ima metar zdrave grane pune zdravog roda i lista, međutim od tog ulaznog mesta bakterija se širi i gore i dole i ti sad zbog tog zaraženog cvetića koji je povukao bakteriju, moraš da sečeš ogromnu zdravu lepo formiranu granu punu ploda, a ja takvih slučajeva imam na desetine-stotine. Ma sranje !!!
Kliknite za proširenje...
Sada si dosao u okvir one stete sto se meni erwinija pravila - na zalost
Ja sam povadio dosta stabala i sad uopste nemam nedoumicu kad mi se neka sorta pokaze losa, ako imas jako razrezana stabla razmisli o prekalemljavanju u kiferov sijanac [kruska otporna na erwiniju]
Jesi li probao streptomicin, jbg. nema cveta nece ni pcela biti na njima - imas po apotekama onog zivotinjskog ako nema vocarskog, samo dodaj neki lepak za list.
 
ubovicratko je napisao(la):
Sada si dosao u okvir one stete sto se meni erwinija pravila - na zalost
Ja sam povadio dosta stabala i sad uopste nemam nedoumicu kad mi se neka sorta pokaze losa, ako imas jako razrezana stabla razmisli o prekalemljavanju u kiferov sijanac [kruska otporna na erwiniju]
Jesi li probao streptomicin, jbg. nema cveta nece ni pcela biti na njima - imas po apotekama onog zivotinjskog ako nema vocarskog, samo dodaj neki lepak za list.
Kliknite za proširenje...

Videćemo kako će se priča završiti, o tom potom, ako te ne mrzi napiši mi u privatne poruke o čemu je reč kod prekalemljavanja. Negde sam čitao da postoje sorte koje su otpornije na erviniju a koliko se sećam i kolega Uzunche je spominjao ja mislim triumf, kao otporniju sortu, ili neku drugu...
Jesam koristio sam streptomicin, ali rekao bih da me vreme nije služilo, prvi put je bilo ujutru između 8 i 11h već toplo vreme , drugi put baš rano ujutru da izbegnem vrućine i sunce na listovima bilo rose, koristio sam okvašivač. Ima šanse da je oba puta toplo vreme umanjilo efekat.
 
Mislim da nema veze, pitanje je koliko ima efekta kad vec bolest prodre u listove, uglavnom ne moze da skodi a moze da pomogne.
Za otpornost dunja na erwiniju ne znam, podlogu imas da mozes kalemiti dunju i krusku, stim da neke sorte krusaka bi trebale da se kaleme preko posredika.
Kiferov sijanac znam da je otporan za ostale ne znam.
Po meni preventivno ekstrasolom dokle god ima cveta je najbolja opcija, kupis jedno pakovanje i razmnozis dalje tako da ti treba samo muke dok ne poprskas sva stabla.
 
drugari ima li vas, ili ste se posakrivali od sunca i vrućine....kako se borite ??? kako se drže dunje na suncu....
 
gospodo,izvinite sto se nisam javljao. na teritoriji kraljeva katastrofa sts se radi u dunjama.ni kod mene nije bolje,nazalost..blagi udar monilije zbog dugog precvetavanja presao je u katastofalan udar pseudomonasa..vratio sam se dve godine nazsd
 
ne bih da pametujem jer nemam iskustva ali:

Pseudomonas syringae– patogen voćaka u SrbijiVeljko Gavrilović
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera 9, 11000 Beograd, Srbija(vgavrilo@yahoo.com)


''Infekcija višegodišnjih grana se može ostvariti i prekorana nastalih prilikom rezidbe. Pokazalo se da najveće štete nastaju ukoliko se rezidba obavlja tokom oktobra i decembra, a da su zanemarljive kada se rezidba obavlja tokom marta i aprila.''

''Suzbijanje P. syringae podrazmeva integralni pristup koji uključuje primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite. Agrotehničke mere podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog sadnog materijala i rezidbu voćaka što kasnije tokom perioda mirovanja(mart-april) (Kenelly i sar., 2007).
Za zaštitu koštičavih voćaka za preporuku je i bojenje debla belom bojoma smeši je potrebno dodati i neki od preparata na bazi bakra. Ova mera se koristi za tretiranje debla šljive u Nemačkoj i daje zadovoljavajuće rezultate u zaštitiod P. syringae (Hinrich-Berger, 2004b).
Hemijska zaštita uključuje primenu preparata na bazi bakra u jesen, sa ciljem da se zaštite ozlede tkiva nastale tokom opadanja lišća. Primena ovih preparata se preporučuje i u rano proleće, ali tada treba voditi računa o dozi i vremenu primene, pošto oni mogu delovati fitotoksično, naročito na koštičavim voćkama (Kenellyi sar., 2007).
Ova tretiranja bi značajno mogla smanjiti brojnost epifitne populacije bakterija, koja, kao što je napomenuto, ima važnu ulogu u epidemiologiji bakterijeP. syringae. Međutim, česta i nekontrolisana primena bakarnih preparata može dovesti do pojave rezistentnih sojeva bakterije prema ovim jedinjenjma, što je eksperimentalno potvrđeno (Hinrich-Berger, 2004b; Kenellyi sar., 2007).
Korišćenje nematocida je takođe mera koja se preporučuje za hemijsko suzbijanje P. syringae. Ova mera je korisna pošto je potvrđena interakcija između prisustva nematoda u zemljištu i aktivnosti P. syringae, ali često nije ekonomski opravdana. Stoga se u ove svrhe peporučuje primena vodene pare. Primena acibenzolar-metila(BION), jedinjenja koje podstiče otpornost biljaka prema patogenim organizmima, dala je zadovoljavajuće rezultate u zaštiti leske od bakterioznog izumiranja, prouzrokovanog P.s. pv. syringae, ali se pretpostavlja da bi zadovoljavajući rezultati mogli biti postignutii u zaštuti drugih vrsta voćaka (Scortichini iLigouri, 2003).

Poslednjih godina se naročita pažnja posvećuje gajenju otpornih sorata i podloga voćaka prema P. syringae.Tako su istraživanja u Španiji pokazala da podloga za krušku Winter nellis ispoljava nižu osetljivost prema P.s. pv. syringae u odnosu na ostale široko korišćene, ali i da su sve komercijalne sorte obe voćke osetljive prema bakteriji (Moragrega i sar., 2003). Takođe, postignuti su određeni rezultati u selekciji podloga breskve otpornih prema P. syringae i prstenastim nematodama, faktorima koji imaju veoma važnu ulogu u pojavi iznenadnog sušenja stabala breskve (Almehdi i sar., 2009).''

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2009/1820-39490903153G.pdf
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh