Djubrenje u malinjaku

Svakako .Kod Vas je prinos preko 12 t/h ali kod NP je do 1 t/h.Na djubrenju nestedi i sva su dobra ali nije ista kolicina ,trudi se da isto zakopavas.Bolje je.
 
video sam i neke preporuke službi koje su date u konkretnim formulacijama đubriva, napr. 8 16 24....150 kg. Daleko pristupačnije za shvatanje poljoprivrednim proizvođačima. I ja sam u NS semenu radio analizu i mogu reći da su se od ove godine oni logistički pripremili za malinu, jer je velik porast parcela i uzgajivača. Poražavajuće je što mnogi ne rade analize, naročito ratari, ali to je već neka druga tema.
U svakom slučaju, danas sam u jednom razgovoru sa savetodavcem koji i nije iz mog kraja, između ostalog čuo jednu interesantnu konstataciju. Naime, promene karakteristika zemljišta kojem doprinose biljke, zemljište menja svoja svojstva do te mere da se smenjuju stepa, šuma, livada..., govorimo naravno o vekovima. Ispošćivanjem i intenzivnom poljoprivredom i ne- praćenjem šta se dešava i koliko se toga iznosi, ne- vraćanjem istog, čovek ubrzava taj proces "pre-namene" čitavih geografskih oblasti.
ZAto treba i mikroelemente analizirati. Iznenadićete se. Ja jesam, pre par nedelja kad su mi stigli rezultati sa jedne pracele na kojoj je voćnjak u 5-oj godini.
 
Frambuesa je napisao(la):
Svakako .Kod Vas je prinos preko 12 t/h ali kod NP je do 1 t/h.Na djubrenju nestedi i sva su dobra ali nije ista kolicina ,trudi se da isto zakopavas.Bolje je.
Kliknite za proširenje...

Nisam bas razumeo ovaj post i molio bih pojasnjenje sa ovim "NP je do 1 t/Ha" Citam vise puta ali ne kontam i dalje

- - - - - - - - - -

vladimir kisač je napisao(la):
video sam i neke preporuke službi koje su date u konkretnim formulacijama đubriva, napr. 8 16 24....150 kg. Daleko pristupačnije za shvatanje poljoprivrednim proizvođačima. I ja sam u NS semenu radio analizu i mogu reći da su se od ove godine oni logistički pripremili za malinu, jer je velik porast parcela i uzgajivača. Poražavajuće je što mnogi ne rade analize, naročito ratari, ali to je već neka druga tema.
U svakom slučaju, danas sam u jednom razgovoru sa savetodavcem koji i nije iz mog kraja, između ostalog čuo jednu interesantnu konstataciju. Naime, promene karakteristika zemljišta kojem doprinose biljke, zemljište menja svoja svojstva do te mere da se smenjuju stepa, šuma, livada..., govorimo naravno o vekovima. Ispošćivanjem i intenzivnom poljoprivredom i ne- praćenjem šta se dešava i koliko se toga iznosi, ne- vraćanjem istog, čovek ubrzava taj proces "pre-namene" čitavih geografskih oblasti.
ZAto treba i mikroelemente analizirati. Iznenadićete se. Ja jesam, pre par nedelja kad su mi stigli rezultati sa jedne pracele na kojoj je voćnjak u 5-oj godini.
Kliknite za proširenje...

Zasto te to cudi? Pa poodavno su radjene studije za zemljiste gde se obavlja intezivna poljo proizvodnja po savremenim metodama i zakljucak je porazavajuci u svakoj studiji, zemljiste koje je intezivno eksploatisano zadnjih 50 godina, potrebno mu je bar dva puta toliko godina da se vrati na prvobitno stanje a bez da se covek mesa, znaci prirodnim putem. Zato sad i imamo situacije da se sve vise i vise djubriva razbacuje a prinosi sve manji i manji, doduse ovo vise vazi za zemljiste na zapadu koje propada usled intezivne poljoprivrede dok kod nas usled "zaostalosti" za modernim i jos uvek dostupnim organskim djubrivima koje koristimo (stajnjak) situacija je mnogo bolja ali ne idealna. Mnogo poljoprivrednika se susrece u zadnje vreme sa neobjasnjivim problemima i smanjenim prinosima i to bas na intezivno obradjivanim parcelama koje iziskuju sve vise i vise primene sto djubriva sto agrotehnike a rezultat izostaje, ratari pogotovo. Toliko se otrova u ratarstvu ubaci u zemljiste da je to neverovatno i to samo zbog, nazovi, borbe protiv korova, a svi ti otrovi negde moraju zavrsiti i pobiti ne samo ciljane kulture vec sve ostalo zivo okolo i dobijamo sta, obicnu zemlju, jalovu i bez unutrasnjeg zivota, bakterija, fungi, mikroorganizama, glista itd..itd, bez onoga sto zemlju cini plodnom i kako ju je majka priroda zamislila. Ubicemo sve da bi odrzali jednu ciljanu kulturu koju zelimo gajiti a dodavacemo sve vise i vise djubriva jer prirodnog ima sve manje i manje, kupovacemo sve vise i vise hemije da je zastitimo od bolesti jer smo pobili sve sto u zemlji a sto iznad koje bi tu kulturu prirodno stitilo i odrzavalo zdravom i u kondiciji da se sama izbori kao kada zivi u permakulturi. "Stetne" biljke ili kako ih vole nazvati korovi, imaju svoju funkciju verovali ili ne, majka ni malo nije bila glupa kada je stvarala zivot, naprotiv, svako zivo bice pa i obicna biljka ima svoju funkciju u zadatom okruzenju, sve za cilj da se zastiti povrsinski sloj i da zivot opstane na njemu. Na nama je, po nauci, jedinim svesnim bicima, da nastavimo i stitimo sta nas majka priroda ucila. Svaka majka gleda svoje cedo i daje sve od sebe da ga zastiti.
 
Shadowlurker je napisao(la):
Nisam bas razumeo ovaj post i molio bih pojasnjenje sa ovim "NP je do 1 t/Ha" Citam vise puta ali ne kontam i dalje

---------------------

Kad sam napisao NP je do 1 t/h mislio sam na grad Novi Pazar sa okolinom npr.Ribarice,Golija,Mokra Gora.Odnosno mislim da je prinos u okolini Novog Pazara oko 1 t/h.
Izvinjavam se svima koji moje postove nerazumeju.Mrzi me da pisem disertacije.Pisacu kratko pako razume OK.
- - - - - - - - - -



Zasto te to cudi? Pa poodavno su radjene studije za zemljiste gde se obavlja intezivna poljo proizvodnja po savremenim metodama i zakljucak je porazavajuci u svakoj studiji, zemljiste koje je intezivno eksploatisano zadnjih 50 godina, potrebno mu je bar dva puta toliko godina da se vrati na prvobitno stanje a bez da se covek mesa, znaci prirodnim putem. Zato sad i imamo situacije da se sve vise i vise djubriva razbacuje a prinosi sve manji i manji, doduse ovo vise vazi za zemljiste na zapadu koje propada usled intezivne poljoprivrede dok kod nas usled "zaostalosti" za modernim i jos uvek dostupnim organskim djubrivima koje koristimo (stajnjak) situacija je mnogo bolja ali ne idealna. Mnogo poljoprivrednika se susrece u zadnje vreme sa neobjasnjivim problemima i smanjenim prinosima i to bas na intezivno obradjivanim parcelama koje iziskuju sve vise i vise primene sto djubriva sto agrotehnike a rezultat izostaje, ratari pogotovo. Toliko se otrova u ratarstvu ubaci u zemljiste da je to neverovatno i to samo zbog, nazovi, borbe protiv korova, a svi ti otrovi negde moraju zavrsiti i pobiti ne samo ciljane kulture vec sve ostalo zivo okolo i dobijamo sta, obicnu zemlju, jalovu i bez unutrasnjeg zivota, bakterija, fungi, mikroorganizama, glista itd..itd, bez onoga sto zemlju cini plodnom i kako ju je majka priroda zamislila. Ubicemo sve da bi odrzali jednu ciljanu kulturu koju zelimo gajiti a dodavacemo sve vise i vise djubriva jer prirodnog ima sve manje i manje, kupovacemo sve vise i vise hemije da je zastitimo od bolesti jer smo pobili sve sto u zemlji a sto iznad koje bi tu kulturu prirodno stitilo i odrzavalo zdravom i u kondiciji da se sama izbori kao kada zivi u permakulturi. "Stetne" biljke ili kako ih vole nazvati korovi, imaju svoju funkciju verovali ili ne, majka ni malo nije bila glupa kada je stvarala zivot, naprotiv, svako zivo bice pa i obicna biljka ima svoju funkciju u zadatom okruzenju, sve za cilj da se zastiti povrsinski sloj i da zivot opstane na njemu. Na nama je, po nauci, jedinim svesnim bicima, da nastavimo i stitimo sta nas majka priroda ucila. Svaka majka gleda svoje cedo i daje sve od sebe da ga zastiti.
Kliknite za proširenje...
Svaka Vama cast na iscrpnim postovima.Sve je tacno sto ste napisali od intezivne eksploatacije do smanjenja prinosa.
 
Posto je vec vreme polako da se nabavljaju djubriva za narednu sezonu,ja sam resio ove godine da koristim samo yara djybriva,jesu skuplja ali mislim da vrede,ja imam 1250 metara vilameta,moj program djubrenja za ovu godinu je,kad povezem maline ide dobro zgoreo govedji stajnjak i yara mila complex 12-11-18 oko 75 kg,posle toga ide yara bela azotna,u cvetu ili pocetak cveta yara nitra bor i pred branje ako bude potrebe yara unika kali,zanima me koja vi djubriva koristite i koja su vam pokazala dobar rezultat
 
Sve radimo slicno samo si preskocio u ovo vreme mi koristimo 7-12-25.Danas je bas nabavljeno e sad kad ce na njivu je jos pod znakom pitanja.
 
Jos jedna stvar oko intezivne eksploatacije zemlje.Kako kazu ovi nasi "strucnjaci" energetska buducnost je u iskoriscavanju zetvenih ostataka.Bar sto se ratarstva tice zetveni ostatci su vecina organskog djubriva koje zavrsi u zemlji,posto smo u principu sa stajnjakom u deficitu.Sada bi valjda trebalo da ih se odreknemo zarad gotovo jednokratne koristi u biomasi i napravimo kosture od plodnog zemljista.Bas bih voleo da mi neko od "strucnjaka" objasni kako na zemljiste utice zaoravanje zetvenih ostataka a kako bi uticalo da ih deset ili dvadeset godina sklanjam sa njive i da pritom djubrim samo vestackim posto stajnaka za neke vece povrsine nema.Ali nema veze sta ce biti vazno je da ja danas imam da grejem kucu a ya sutra sta me briga.
 
Ja se stvarno izvinjavam ako skrecem sa teme... al posto vidim da skoro svi spominju Yara djubriva.... zanima me jel to neka propaganda kod vas ili??? Kod mene na trzistu nisam vidjeo da ih ima. Jel Yara neki nas proizvodjac, ko je, sta ej, ciji je?? necu da polemisem o kvalitetu kako neki ovde pricaju.... mada mislim da o tome drzava vodi racuna, odnosno nadlezne inspekcijske sluzbe, koje se brinu da djubrivo sadrzi ono sto je napisano na etiketi.
 
Sove bukvalno isto sam i ja tako razmisljao,ali oni su jedna od boljih firmi u svetu sto se tice samh djubriva,ja licno ne volim kad mi neko forsira neko djubrivo e pa necu ga uzeti iz inata,tako je bilo sa yarom,sada je to slucaj sa italpolinom tj hoyinim djubrivima.Ali moramo da shvatimo sve se mnja,pa i tehnologija proizvodnje djubriva i yara jeste duplo bolja od elixira na primer zbog samog nacina proizvodnje,ali da znas u potpunosti te razumem...e sad koga god od strucnih ljudi da sam pitao koja su djubriva najbolja svi su mi rekli Haifina,nego nemaju dobar marketing kod nas pa ih retko ko i koristi
 
Ja sam se ove godine odlucio za haifu, pa cu da vidim kakva su to djubriva... 135 dinara je kilo, moraju biti dobra.

- - - - - - - - - -

Yarino osnovno je 105...ne znam prihrane kako se krecu.
 
Probao sam ova sva nasa djubriva sto se proizvode na nasim prostorima i mogu vam reci da su obicno sranje u odnosu na yarina i haifina djubriva,jeste ma cena jaka za nase uslove ali po mojoj racunici se isplati,za trecinu mi je bio bolji rod prosle godine upravo zbog yarinih djubriva,a pre njih koristio zorkina,ruski ,madjarski i jos svasta probao
 
Ja cu prvo elixirova pa na kraju pred cvetanje yara nitra bor, sto se tice granulisanog vestaka. Moja familija iz UE kraja malinari decenijama, zadovoljni su na elixir zorka tzv vockal 6-12-24.
 
Ja sam bas presao sa tog Zorkinog 6-12-24 na djubriva timacagro grupacije. I mnogo sam zadovoljniji sa njima. Vec 4 godine mislim da ih koristim, sada ce peta. Govorim i o osnovnom djubrenju i o pprihrani.. Swe ubacim jednom odmah posle zavrsnog vezivanja i orezivanja. Prednost velika je sto stavis sva djubriva odjednom, osnovno djubrivo, prihranu, stajsko i zakopas istog dana. I to je sto se tice mene i djubrenja za tu godinu. Ostaje samo folijarno za kasnije. I naravno kpk.
 
Uzicanin poznajem ta djubriva ali ih nisam korsitio???Kako bre prihrana u jesen?Koji to oblik azota se toliko dugo zadrzava u zemljistu????
 
Posle finalnog vezivanja i orezivanja vrhova, kada krecu pupoljci da pucaju.. Ne na jesen... Na prolece rano.. Pogresno si razumeo.. A dhubrivo je Sulfamo, Azotno..

vockica je napisao(la):
Uzicanin poznajem ta djubriva ali ih nisam korsitio???Kako bre prihrana u jesen?Koji to oblik azota se toliko dugo zadrzava u zemljistu????
Kliknite za proširenje...
 
Može li mi neko reci valja li 7-20-30- proizvodnja Kutina , sad za osnovno đubrenje?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh