Ovde kod mene je još i gore....
Spaljuju ljudima čak i kukuruzišta gde su ljudi grabuljama sakupili na redove ono malo mase što ostade iza berača da presuju za stoku ili loženje centralnog grejanja....
Ostadoše ljudi prvo sa desetkovanim prinosom, pa kao šlag na tortu, još i bez kukuruzovine....
I kad ga safataš da pabirči, kaže, nisam ja, video sam spaljeno, a niko ne skuplja, pa da skupim ja....
To je tek za prst na čelo, jb-te, pored svoga, moraš da moliš i tražiš od drugih neko parče da izbaliraš i zakrpiš se....
Zvali ljudi lokalne policajce, izlazili na teren u patrolu, grešio bih dušu da kažem da nisu, al' nikakve koristi od njih, nikog ne nahvataše ni u paljevini, niti u pabirčenju tuđih njiva bez dozvole....
Inače ni ja nisam pristalica spaljivanja žetvenih ostataka, jedino ako se seje kukuruz na kukuruz, onda mi ima neke logike, ali to nikada nisam radio, niti duplirao godinu za godinu, niti spaljivao ostatke, bilo koga useva na mojoj njivi....
Ispade da su najpametniji bili oni što su brali ručno, jutro-dva, pa sekli kukuruzovinu ručno, te parcele niti su pabirčene, a ni spaljene, još i čiste ko astal, za oranje...