Da li spaljujete žetvene ostatke

Zato je vatra keva,doduse palim kuruzovinu samo,a nema je mnogo....Ja sto zaorem sada iduci put kad orem nema nista,samo lepo smrdi i ima dosta glista.
 
Ja nisam radio analizu ali u zadnje tri godine sam plugom povecao bar za 0.5% :p

Послато са m2 note уз помоћ Тапатока
 
Sve govorite na parče i onda niko nikom nije baš jasan do kraja.Jednu misao kažite kompletnu,a ne da prekinete na pola i onda su svi u nedoumici.Minđušar radi puno zemlje i primenjuje savremene tehnike obrade i treba da kaže svoje mišljenje i zaključak ali jezgrovito i kompletno,a ne na kašičicu i onda svako tumači na svoj način.
Vlada uverenje da je oranje najbolje,da je loše paliti žeteone ostatke...sad da li to važi i za dalje,pitanje je.Dok je nafta bila jeftina imao sam običaj posle žetve tri puta orati i onda se sipa u jesen,sad vidim neko uopšte ne ore,daj da vidimo šta je bolje i korisnije pa da krenemo svi u tom pravcu,na opštu korist.Zato i postoji ovaj forum za razmenu mišljenja i iskustava.Jel tako paori,seljaci,kulaci,individualni poljopr.proizvođači?
 
Listam ovu temu i razmišlajam...proizvodnje plugova vise neće biti,proizvodiće se samo neke lake tanjirače...a podrivači i gruberi će ići kao alva...
 
Sada ispade da ne valja ni tanijirati strnjike posle zetve na 10cm, jel je preduboko.....:haha:
 

Neko je vec istrazivao tematiku o kojoj diskutujete na skali od 30 godina oranja i 25 godina bez oranja.
Rezultati: parcela bez oranja imala je oko 2,5 cm deblji sloj organske materije. Biljke koje su gajene na zemljistu koje nije orano imale su na raspolaganju vecu povrsinu-dubinski, u odnosu na zemljiste koje je orano. U oranoj parceli postoji sloj zemljista odmah ispod max dubine do koje se stalno oralo, koji je predstavljao neki tampon za rast korena. Pa eto...mozda pomogne u diskusiji :ppozdrav:

Sto se tice spaljivanja ostataka, u teoriji to nema bas nekog smisla. Naravno praksa kaze: zali mi se otac kako nije mogao da uzore njivu jer je kombajn ostavio otkose psenice, pa mora, i donekle ga razumem. Ili odrstanjivanje semenja korovskih vrsta. U Kladovskoj opstini je inace kaznjivo paliti ostatke - ne znam za ostatak Srbije:sta:. Inace, svesni ste da paljenjem ostataka odstranjujete i kompletan azot koji je hrana za mikroorganizme. Za aktivnost mikroorganizama koje cesto pominjete vrlo je bitan C/N odnos, optimalan 15:1 (obratite paznju kada radite analizu zemljista). Ako je manji, mikroorganizmi su u direktnom sukobu sa korenom biljaka za usvajanje azota, pogodite ko pobedjuje :osmeh:

Biljnu patologiju ne poznajem ali uzmite u obzir sledece kada govorite o patogenima (insekti pre svega): vecina njih je verovatno zavrsila svoj zivotni ciklus jos pre skidanja useva, u smislu da su vec polozili jaja u malo dublje slojeve zemljista. Vatra jajima/larvama ne moze nista vec ubija samo roditelje koji ionako nece prezimiti.
 
A za šta služi tanjirača :sta: možda je celog života ne koristim za one stvari za koje je namenjena... pa da ostatak života ne traćem u ne znanju
takođe me isto zanima za kratku tanjiraču, za koji posao je ona konstruisana
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh