Gospodine Dragan82. Nemojte mi se obraćati sa ti. Tu privilegiju imaju članovi sa kojima sam dobar, a i oni to čine samo u privatu.
Što se skidanje remenice tiče, imao sam sličan problem, doduše bila je u pitanju remenica na kosom transporteru (grlu) kombajna. Neko je bio pametan pa je ofarbao kompletnu remenicu sa sve osovinom, tako da se kajla zapekla. Korišćen je posebni Claas-ov alat za vađenje kajli, ali je jedini efekat bio taj što je poprilično lepo otkinuo glavu kajle. Mnogi misle da se remenica može svući preko tako uništene kajle, ali se prevare pa prođu kao gospodin Ratarhr. Kajla se mora izbušiti i tu govora nema. Zato je švaba bio pametan pa je ostavio žljeb duž vratila da bi sa dovoljno dugačkom burgijom kajla mogla razbušiti. Međutim, nije bilo dovoljno dugačke burgije pa se zato na običnu burgiju morao navariti produžetak i tako se upustiti u žljeb.
Mnogi praktikuju i to da ako ostane dovoljno veliko parče kajle napolju, da navare maticu pa da je čupaju. Međutim, svakakvo varenje u blizini livenih mašinskih elemenata se treba izbegavati jer dolazi do promene u materijalu zbog uticaja visoke temperature. Zato mi na terenu ne praktikujemo varenje, pa čak ni kada se radi o postavljanju platni na šine bubnja tokom statičkog balansiranja...
Elem. Kajla se razbušuje. Zatim se mora naći cev odgovarajućeg prečnika da se navuče na kraj vratila. Pa se uzme poveći čekić kojim se zatim udara po cevi tako da se remenica nabija PREMA kosom transporteru. Nastavlja se razbušivanje kajle.
Nakon što se kajla popuno razbušila, sledi šmirglanje vratila. Ako remenica nema otvore za radapciger na sebi, kao što je bio slučaj sa remenicom iz moje priče, onda se na remenicu ubuše dva otvora (pri tom se remenica hladi da ne bi došlo do termičkih promena u materijalu o kojem sam malopre pričao) tako da budu na sredini remenice (a mogu biti i malo bliže vratilu) takvog prečnika da se kroz njih mogu provući dva navojna vretena koja će se koristiti kao kraci radapcigera. Sa obe strane vretena (dakle i one koja senalazi na kraju radapcigera) se navrnu poveće podloške i po dve matice. Zaštoje pametnije raditi ovako? Pa da ne bi prošli kao gospodin Ratarhr koji jepolomio krajeve remenice. Postoji nešto što se zove Moment Sile (čuli su onjemu oni što su imali predmet koji se zove mehanika, a uglavnom će ga se setiti po laičkom terminu *sila puta krak sile*). E, pošto bismo na krajeve remenice delovali sa dosta velikim momentom, kada bi krake radapcigera postavili na krajeve, lako bi došlo do loma. Zato ćemo smanjiti moment sile tako što ćemo silom da dejstvujemo na umanjenom kraku gledano od centra vratila.
Vratilo koje smo prethodno ošmirglali, sad možemo i da podmažemo. Namesti se radapciger i nema dalje pameti, samo snaga.
Ako ni dalje neće, radapciger se skida, remenica se zagreva (do sada smo hteli to da izbegnemo, ali ako nema druge, mora se ovako), vraća se ona cev na kraj vratila i bije se čekićem dok ne dođe do pomeranja remenice. Nakon toga slede varijacije na temu radapciger - čekić i cev - grejanje i hlađenje - sve dok se remenica ne skine.
Oni sa kraćim fitiljem bi uzeli šlajfericu, jednostavno presekli celu remenicu i dali je gazdi sa rečima: "izvoli, kupi drugu"... Mi na terenu to ne praktikujemo. Ako treba, čekića se od jutra do sutra, ali se remenica skida bez kritičnih oštećenja.
