Chat u voćarstvu

Neprakticno skroz ako zelis punu zastitu i agrotehniku da odradis. Imam u basti tako nesto i mogu reci da je promasaj ako mislis da saras. Nije bukvalno promasaj ali ima posla skoro svaki dan.
Sve odjednom okopavam. Azot svuda samo izbegavam pod dunju. Kada krene plavo prskanje onda sve prskam. Kada krene prskanje protiv monilije, prskam jednu turu kajsija pa posle koji dan drugu turu kajsija, onda prskam visnje/tresnje i breskve. Kada prodje cvetanje kajsije onda prskam breskvu protiv kovrdzavosti a u tome krece i kruska i jabuka pa prskaj protiv grinja i insekata pa onda u cvetu. Onda tek krecu dunje pa prskaj list pa onda prskaj cvet. Mesec i po dana prskaj cackaj. Najgore od svega sto kajsija, krusaka i dunja imam po 30tak a ovih glupost breskvi-nektarina-tresanja-visanja-badema-jabuka-sljiva imam po stablo dva-tri-cetiri pa nema dovoljno ni da utrosim cele kesice hemija pa onda razmeravaj, zatvaraj kesice pa u tegle trpaj za dogodine. Jedino ako se nesto poklapa pa mogu na vise vrsta da koristim onda prskam. Ako mislis saditi, sadi jednu vocnu vrstu i biraj sorte pribliznog sazrevanja i cvetanja. Nesto sto znas da mozes da preradis na bilo koji nacin ili u krajnjem slucaju da lako prodas.
 
Neprakticno skroz ako zelis punu zastitu i agrotehniku da odradis. Imam u basti tako nesto i mogu reci da je promasaj ako mislis da saras. Nije bukvalno promasaj ali ima posla skoro svaki dan.
Sve odjednom okopavam. Azot svuda samo izbegavam pod dunju. Kada krene plavo prskanje onda sve prskam. Kada krene prskanje protiv monilije, prskam jednu turu kajsija pa posle koji dan drugu turu kajsija, onda prskam visnje/tresnje i breskve. Kada prodje cvetanje kajsije onda prskam breskvu protiv kovrdzavosti a u tome krece i kruska i jabuka pa prskaj protiv grinja i insekata pa onda u cvetu. Onda tek krecu dunje pa prskaj list pa onda prskaj cvet. Mesec i po dana prskaj cackaj. Najgore od svega sto kajsija, krusaka i dunja imam po 30tak a ovih glupost breskvi-nektarina-tresanja-visanja-badema-jabuka-sljiva imam po stablo dva-tri-cetiri pa nema dovoljno ni da utrosim cele kesice hemija pa onda razmeravaj, zatvaraj kesice pa u tegle trpaj za dogodine. Jedino ako se nesto poklapa pa mogu na vise vrsta da koristim onda prskam. Ako mislis saditi, sadi jednu vocnu vrstu i biraj sorte pribliznog sazrevanja i cvetanja. Nesto sto znas da mozes da preradis na bilo koji nacin ili u krajnjem slucaju da lako prodas.
Hvala na savjetima. Ali ipak bih ja nesto bez prskanja. Jer bi to bilo za nas i nase potrebe. Malo svjeze a nesto za dzemove i sok.
 
Hvala na savjetima. Ali ipak bih ja nesto bez prskanja. Jer bi to bilo za nas i nase potrebe. Malo svjeze a nesto za dzemove i sok.
Sa ovim sortama voća koje možeš trenutno da nabaviš nemoj stvarno da krećeš . Prvo nadji nekog kalemara i zaidji po tvom selu i okolnim selima traži stare sorte po okućnicama i od njih kalemi za sebe . Još uvek mogu da se nadji dobre jabuke kruške trešnje šljive , ima toga .
 
Hvala na savjetima. Ali ipak bih ja nesto bez prskanja. Jer bi to bilo za nas i nase potrebe. Malo svjeze a nesto za dzemove i sok.
Погледај поруке које сам ја писао... Ја тако радим. Третирам хемијом само шљиве два пута. Први пут кад опадну латице против шљивине осе и један пут кад плод почне да мења боју из зелене у плаву против шљивиног смотавца. Имам велику навалу ових штетичина па морам. Сво остало воће не прскам. Трешње, крушке, јабуке... Имам и орахе, бадеме, лешнике...
Делимично је колега у праву да ове нове сорте траже хемију, наводњавање и вештачко ђубриво. Наравно могу да дају плодове и без тога али то је мало плодова, биљке су мале растом и осетљиве на болести.
Ако већ крећеш из почетка нађи саднице на дивљим подлогама и избегавај Крушевац или уговори производњу садница са оближњим калемаром или неким расадником. Добићеш јаче и отпорније биљке и старе сорте које добро роде и траже мање улагања.
Није немогуће али тражи велику посвећеност и труд.
Другарски поздрав
 
Naime htio bih da podignem zasad sa svakakvim vocem iskljucivo za nase potrebe. Uzeo bih sve sto nadjem po rasadnicima. Povrsina 0.3-0.4 ha. Da li neko ima nesto slicno?
Имам ја ал' не радим нигде па имам времена за шарени воћњак.
Прво направи списак и нацртај где ћеш шта. Пантљику у руке и спреј, обележи и буши рупе 50х50. Размак 5х5 због боље проветрености и осунчаности. Заштита у многоме зависи од надморске висине и сорте. Ако нећеш да прскаш рачунај са 80 - 90% неупотребљивих плодова али то је на овој површини за личне потребе довољно. Било би добро да урадиш анализу земљишта. Посади подлоге и нађи калемара да ти окалеми аутохтоне сорте а расаднике избегавај јер ће ти, случајно или намерно, увалити оно што ниси хтео. Прскање (фолијарну прихтану) ради леђним атомизером због уштеде и ефикасности. Срећно ти било!
 
Sto se tice starih sorata mogao bih naci solidnih krusaka i jabuka. Stari ima odredjena znanja iz kalemljenja najvise kajsije i tresnje slabije je kalemio jabuke i kruske. Da li postoji kakva konkurencija izmedju vocki da smetaju jedne drugoj? Da li je bolje kopati rupe ili da nadjem busac za rupe? Ovde jedan stariji covijek je sljive posadio tako sto je pruzio brazdu dubine 40 ak cm i tu redao sljive. Da li bi moglo tako ili ipak asov u ruke?
 
Da li je bolje kopati rupe ili da nadjem busac za rupe? Ovde jedan stariji covijek je sljive posadio tako sto je pruzio brazdu dubine 40 ak cm i tu redao sljive.
Ако ћемо шта је најбоље онда би требало почети од риголовања па редом... Италијани, нпр. за орах, копају рупу од 1,2 м3 а пројектован принос по стаблу је 180 кг.+.
Ако си у годинама да можеш да ашовиш онда удри јер бургија углача зидове и направи саксију али и то се може мало нагребати а неупоредиво је брже. Величина рупе и начин садње одређују квалитет корена. Класично је: вратити ситну земљу на дно па ставити стајњак (кокошији има знатно више азота и фосфора а мало више калијума), опет ситну земљу па корен и покрити ситном земљом па нагазити држећи вертикалу саднице. Онда шака вештака јер бактерије у стајњаку у првој години једу азот. Затрпај остатак рупе и добро залиј (одмах).
Има ту и идеалних (перверзних) варијанти са тресетом, компостом, глистењаком... што све зависи од врсте, сорте, жеље..
 
Sto se tice starih sorata mogao bih naci solidnih krusaka i jabuka. Stari ima odredjena znanja iz kalemljenja najvise kajsije i tresnje slabije je kalemio jabuke i kruske. Da li postoji kakva konkurencija izmedju vocki da smetaju jedne drugoj? Da li je bolje kopati rupe ili da nadjem busac za rupe? Ovde jedan stariji covijek je sljive posadio tako sto je pruzio brazdu dubine 40 ak cm i tu redao sljive. Da li bi moglo tako ili ipak asov u ruke?
Iz bosne si vidim, imas tamo dobar rasadnik starih sorti - Ninic
Ako ces sam kalemit onda nadji divlje podloge, sto se tice sorte samo za jabuke i kruske ti mogu dati neku sugestiju
Zelenika, florina, crveni delises, jonatan, liberty, ove nove sorte crvenog mesa, srcika.
Kruske - santa, boskova, karamut, kaludjerka, jeribasima, medunac
 
Volio bih nabaviti podloge voćaka pa na njih kalemiti stare i/ili moderne sorte voćaka. Vidim da se u Srbiji mogu nabaviti podloge…Međutim, nije mi poznat neki rasadnik u BiH (živim uz granicu s RH) ili Hrvatskoj koji prodaje podloge jer dobava iz Srbije mi je nemoguća zbog granice. Ima li netko saznanja o tome?
 
Imas varijantu posto je Hr u evropskoj uniji njih ne proveravaju pa oni kupuju iz Madjarske
FB grupa - sacuvajmo stare sorte, tamo imas ljude koji kaleme i koji toga imaju pa isprati postove.
 
Koliko bi bilo pametno prilikom pripreme zeđljista za sadnju dunje, rasturati relativno svez stajnjak? Posle rasturanja bi islo podrivanje pa zatim oranje pa odmor mesec dana do sadnje.
Po analizi mi je zemljiste poprilicno alkalno pa bi mozda sveznstajnjak to malo snizio a humus mi je ok i treca stvar, takav stajnjak mogu povoljno da nabavim
 
Stajnjak rasturi posle podrivanja,mada ja nevidim svrhu rasturanja stajnjaka po celoj povrsini pre sadnje,nemoye to vocka da iskoristi a dobices obilje korova na njivi....
 
Koliko bi bilo pametno prilikom pripreme zeđljista za sadnju dunje, rasturati relativno svez stajnjak? Posle rasturanja bi islo podrivanje pa zatim oranje pa odmor mesec dana do sadnje.
Po analizi mi je zemljiste poprilicno alkalno pa bi mozda sveznstajnjak to malo snizio a humus mi je ok i treca stvar, takav stajnjak mogu povoljno da nabavim
Slabo ce stajnjak spustiti pH, mura od pecenja rakije spusta, kao i sumpor ili vestacka djubriva na bazi sumpora, koji ti je pH?
Ali generalno ako vrsti voca ne odgovara zemljiste to voce ima slabiji imunitet pa sa time imas ti kao gazda vise posla.
Koju sortu dunje bi sadio i jesli li imao konatkta sa ervinijom?
 
Ja se iz tih razloga razmisljam posaditi neke cetinare (tipa tuje) izmedju voca pa seci lisce da bih spustao pH
 
Ph u KCL 7,43
Ph u H2O 8.17
Imam vec za test posadjeno leskovacku dunju u trecoj godini i lepo raste i radja.
Nemam iskustva sa ervinijom ali sam dosta citao o njoj
 
Ako može neko da mi objasni koja je razlika ova dva PH, sa praktične strane, formalno je sve jasno.
 
Ph u KCL 7,43
Ph u H2O 8.17
Imam vec za test posadjeno leskovacku dunju u trecoj godini i lepo raste i radja.
Nemam iskustva sa ervinijom ali sam dosta citao o njoj
To je dosta visoko, iz iskustva znam da bi sa krskom na dunji da je podloga imao zajebancije, a opet na dunji nisam primetio znake hloroze
Bez obzira valja ti spustat pH, djubrivo koristis amosulfan sto se tice azota, npk isto sa dodatkom sumpora, ali bez obzira ja bih ti pre preporucio robustu sortu iako ima slabiju aromu jer manja mogucnost pojave ervinije
Ali opet ako ti je plod za prodaju ljudi kupuju uvek samo leskovacku - to je slika trzista, cak ne zele ni ono malo ploda oprasivaca druge sorte da otkupe.
Cetinari pa sisanje ili ako imas opciju svinjske osoke nabubat u parcelu svake godine [osoka ide do maja]
 
Da li mora da se uzima semenka od divlje kruške i jabuke pa da se one poseju za sadnice podloga ili se može uzeti i seme od voćki koje su neke sorte u mom voćnjaku? Može da se nađe kod mene i sadnice divljih jabuka i krušaka ali treba baš biti uporan i obilaziti veliki teren da bi se u nekoj obali ili šumi to pronašlo. To radi moj otac, ali sam mislio da semenke posejem u neku saksiju ili žardinjeru i da tako proizvedem podloge na ke ću posle kad ojačaju da kalemi voćke koje hoću.
 
Можете купити подлоге дивље јабуке или подлоге ММ106 па на њих калемити. Обично се продају у снопу од 50 комада.
Пздрав
 
Nazad
Vrh