Vas najviše boli što se cena ne zna unapred. Jasno je to. Nažalost, u svakoj grani poljoprivrede je tako, a ne samo u ovoj. Prosto tako će i ostati. Sa povećanjem površina, povećava se i ponuda. Sa povećanjem ponude, obara se cena.
Ono što meni smeta jesu sorte Polka, Polana, Tulamin, Fertodi i tako dalje.. To nisu naše sorte. To nisu sorte koje stranci ovde moraju da kupuju.
Ono čuveno mešanje sorti koje svi pominjete ovde nije razlog smanjenja cene. Stranci to sami rade. Mešaju robu iz Poljske i našu zbog nivelisanja cena jer naša aroma i ukus su odlični.
Moja poruka vama je da izdržite i da poželite da uzgajanje maline ne bude biznis. Sve preko max 1hA je čist biznis. Ne postoji porodica koja to mora da odradi. I da, realna cena na kojoj bi svi bili u lancu zadovoljni je 150/160 dinara. I za to mi nije trebao prijatelj koji je završio Poljoprivredni fakultet, već razgovor sa proizvođačima. Čija kalkulacija nije ni čuvenih 0,8, ali ni 1.20 eur.
120 dinara je proizvođačka cena onoga ko ima preko 1hA površina, ko plaća sve radnike, štiti malinu 7-9 put sa različitim preparatima i dodaje đubrivo samo zato što su rekli da to treba, a bez analize.
Prvo da te pozdravim i ohrabrim da uzmes ucesca u diskusiji.
Samo par sugestija i pojasnjenja(ispravki) na nekoliko stvari iz tvog posta..
U poljoprivredi se cene i povrsine za recimo suncokret, soju, kukuruz, psenicu..itd..znaju jer su iste na berzi i tu proizvodjac moze da proverava cenu " na svetskom trzistu" dok se povrsine i ocekivani prinos po hektaru redovno objavljuju.
Kod maline NIGDE neces naci tacan podatak kolike su povrsine a i ono sto nadjes varira izmedju 15 i 25.000 ha, prinosi iz ZVANICNIH PODATAKA variraju od 65.000t ministarstvo poljoprivrede do 110.000t Uprava carina.
Cak se i podaci koje objavi sekretar u ministarstvu poljoprivrede razlikuju od onih koje objavi ministar poljoprivrede a razlika izmedju ta dva podatka je NEVEROVATNIH 45.000t.
Po meni ovo se i radi da bi se napravila konfuzija i da bi moglo da se mesetari podacima kako kome odgovara pa ce kao razlog smanjenja cene da ti "prospu pricu" o enormnom povecanju povrsina a nigde podatka koliko je to povecanje, pa hiperprodukcija a mi svake godine izvezemo 40-50.000t vise nego sto proizvedemo.
Po zvanicnim podacima Zavoda za statistiku Vilamet u ukupnoj proizvodnji ucestvuje sa 90%, Miker sa 5%, Polka i Polana 3% i Tulamin i ostale sorte 2%.
Ovi podaci se prikupljaju iz onoga sto se prijavi kao kultura prilikom registracije poljo. domacinstva i moguce je da ima i onih koji nisu prijavili domacinstvo a uzgajaju malinu ali te povrsine mogu da promene ukupnu sliku za par procenata a nikako neke drasticne promene.
Sve i da su Polka i Polana "krive" za nisku cenu jer, kako kaze @prazna_prica, nemamo trziste za njih ZASTO ih hladnjace otkupljuju?
Zasto neko kupuje Polku i placa je isto koliko i Vilamet ako Vilamet moze da proda a Polku ne moze?
Jedini odgovor koji meni pada na pamet je da mi u stvari ne proizvodimo dovoljne kolicine Vilameta koje hladnjacarima trebaju pa manjak nadoknadjuju Polkom i Polanom, mesanjem sorti i masovnim uvozom.
Ono sto si napisao kako i stranci mesaju sorte je tacno ALI taj stranac za svoje pogone za preradu kalkulise pa uzima odredjenu kolicinu nase maline koja ima BRIX 13.5% a onda mesa sa recimo poljskom koja ima BRIX 8.5% i dobije prosek koji je vise nego dobar za dalju preradu ALI taj stranac ne placa nasu i poljsku malinu isto nego losiju poljsku malinu manje i plati dok nasi alavi hladnjacari mesanjem sorti "uvaljuju" strancu taj prosek koji bi on svakako napravio po ceni te skuplje i kvalitetnije maline!
Pa kad su ih stranci provalili pocelo je vracanje slepera, otkazivanje ugovora..itd..
Proizvodjacka cena..
Malina moze da se "proizvede" i bez ulaganja pa koliko rodi i zato mi i imamo povecanje povrsina a smanjenje kolicina ali za ozbiljnu, komercijalnu proizvodnju gde proizvodjac ima i kolicinu i kvalitet i KONTINUITET u proizvodnji MORA da se ulozi a ako zapusti malinjak jedne godine naredne dve ce da "krpi rupe", sa svakom godinom proizvodnje zemljiste osiromasuje i mora da se ulaze vise da bi se prinos samo odrzao na istom nivou jer u malinarstvu je nemoguce vrsiti rotaciju useva..
Cena kojom bih ja bio zadovoljan je 1.5e ili oko 180din jer ja od maline ne zivim pa mogu da budem malo "fleksibilniji" ali ta cena bi meni omogucila da recimo u par godina, deo po deo, pokrijem njive protivgradnom mrezom znaci da se ulozi u unapredjenje proizvodnje i kvaliteta dok je sendvicarima normalno da proizvodjac 4 godine radi u minusu pa pete zaradi i to sto zaradi stisne i koristi da prezivi naredne 4 lose godine..i jos ima obraza da nazove poljoprivrednika lenstinom.