Koristite zastareli preglednik. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pozdrav masina 1250
Ja isto svake godine kupujem vranac 50 % i mesam ga sa jos dve crne sorte.
Stoji na komini od 15-21 dan i nikad nisam imao problem ili neku vecu razliku u krajnjem proizvodu.
Smatram da mu ta temperatura nista ne smeta. Bitno je da u burnom vrenju ne predje nekih 33 stepena.
Dali pravis cist vranac , i sto ne probas sa nasim domacim. Ne dajem prednost makedonskom grozdju.
Ipak je to grozdje prilicno daleko da bi se blagovremeno preradilo .
pretocio sam pre neki dan 100l belog,od crvenog nije bilo nista,vino ja pomalo prazno po ukusu a ni miris mu nije kao do sad i nije tojiko jako kao kad su redovne godine.Mada ima jednu dobru stranu-mogu da popijem po dve tri case a da me ne udari u glavu.
Lepo se bistri a i boja mu je u redu.Kakva je bila godina dobro sam i prosao,da sam bio malo pazljiviji u zastiti bilo bi mnogo bolje,ipak su nasi stari u pravu kad kazu-koliko rada toliko i vina ,ili kakav rad takvo vino.
Ne treba se ove godine previše sekirati oko lošije kvalitete vina ne kažu stari da se "Od go...a ne pravi pita."
Jednostavno godina je bila tako loša posebno za lozu koja voli sunce da je malo ko imao uopće zdravo grožđe da ne govorimo o sladoru koji je bio katastrofa pa šta onda očekivat i od vina. Koliko toliko popravi se to malo u podrumu ali ipak nije to to .Pregurali smo ovu a možemo se samo nadat da će iduća god biti bolja.
Nezalim se ja ni na Boga ni na vreme,ljut sam samo na mene mrzilo me da prebacim strasilo sa trtesnje u vinograd pa su mi cvorci pojeli polovinu grozdja i to samo sto je bilo zrelo-zelene bobice ostavili meni- svake godine sam praktikovao da pre cvetanja i nakon cvetanja oprskam sistemikom protiv botritisa pepelnice i plamanjace,ove nisam valjda zbogi to mi je umanjilo rod.
Kazu ljudi ''kon zna sasto je ovo dobro''treba izvuci pouku iz svog ovog nevremena i narednih godina malo odgovornije pristupiti zastiti vinograda.Po meni nije samo kriva godina krivi smo i mi sami,postoje sredstva za zastitu i za ovakve ekstremne godine samo je nasa greska sto ih nismo primenili.Slazem se s tobom da manjak sunca znaci i manje secera,ali kolicina grozdja je samo nas propust.Bilo bi dobro da se bas sad ukljuce i ostali clanovi,strucnjaci-a takvih je mnogo-da vidimo kako i na koji nacin sacuvati ono sto je rodilo....pozzz i
После две неуспешне приватизације из којих су „Вршачки виногради“ изашли с великим губицима и дуговањима, руководство те компаније и челници локалне самоуправе грчевито се већ
Разговори у Градској кући у Вршцу (Фото: Е-Вршац)
две године боре за спас тог највећег виногорја у Србији. После одлуке Агенције за приватизацију да се та фирма нађе на списку за продају, по речима дирктора Владислава Несторовића, намере о куповини послало је девет фирми. А челници локалне самоуправе и руководство „Вршачких виногарада“ тражили су да се нађу моћнији произвођачи вина из Италије и других земаља с познатим брендовима вина. Управо се то догодило минулог четвртка: у Градској кући боравила је група чувених италијанских енолога, виноградара и винара из мултинационалне компаније „Еурофенстер“, присутне у 52 земље. Председник општине Чедомир Живковић и начелник Јужнобанатског округа Зоран Тасић разговарали су с власником компаније „Еурофенстер“ Луком Бертом, власником фирме „Азиенда агрицола Сцостарипо“ Матеом Везалом и генералним директором фирме фирме „Сантина социале ди Цастелнуово дел Гард“ Умбертом Менинијем. Лука Берто је присутнима из власти и „Вршачких винограда“ изнео намеру те групације да „Вршачке винограде“ доведе до највиших нивоа квалитета, од производње до маркетинга и одговорности према друштвеној средини. Директор Везала је рекао да је упознат с тим да средина негује истинску винску културу, и додао да је интерес те групе да Вршац стане у ред најпознатијих винских регија у свету. Директор Несторовић је истакао да би долазак важних произвођача вина у Вршац значио много за „Вршачке винограде“, али и за друге, мање виноградаре. Председник општине Чедомир Живковић очекује да ће „Вршачки виногради“, као национални бренд, до краја године пронаћи одговарајућег стратешког партнера који ће да унапреди пословање. Осим 240 садашњих радника, Живковић очекује отварање нових радних места и побољшање стандарда запослених. Начелник округа Тасић је рекао да су „Вршачки виногради“ од стратешког значаја за шири регион, и дао подршку озбиљним инвеститорима у приватизације те фирме.
Ako ste ljubitelj ovog alkoholnog pića verovatno znate mnogo o njemu, ali možda ne i podatak da je u starom Rimu ženama bilo zabranjeno da ga piju, i to uz pretnju smrću
Poznato je da čaša dobrog vina uz ručak ili večeru ne samo da ne šteti, već može da bude i korisna za zdravlje. Ako ste ljubitelj ovog alkoholnog pića verovatno znate mnogo o njemu, ali možda ne i podatak da je u starom Rimu ženama bilo zabranjeno da ga piju, i to uz pretnju smrću! Ukoliko bi muškarac "uhvatio ženu na delu", zakon mu je davao pravo da je ubije.
I običaj kucanja čašama potiče iz tog vremena, a potekao je iz straha od trovanja koje je bilo česta metoda obračunavanja sa protivnicima. Stari Rimljani su čaše jako udarali kako bi se tečnost prelila iz jedne u drugu i pomešala, pa su tako bili sigurni da vino nije otrovano. Stari Egipćani su izbegavali da piju vino, jer su verovali da je to krv ljudi koji su poginuli izazivajući bogove, a time su objašnjavali neuračunljivo ponašanje posle ispijanja. Danas postoje i osobe koje imaju enofobiju - paničan strah od vina. Ko ima avanturističkog duha, može da proba i kobrino vino iz Vijetnama. Ovo ekstremno piće je mešavina vina od pirinča i krvi kobre, a ponekad se u nju dodaje i srce ove zmije otrovnice. Podsećamo i na dve stvari koje sigurno znate: flaše ne bi trebalo držati uspravno, već položeno, kako se ne bi osušio čep. Vino je najbolje da se čuva u podrumu ili hladnoj ostavi, ali ne u frižideru.
- - - - - - - - - -
RTV:
[h=1]У Спенсу Фестивал "Од вина до љубави"[/h]НОВИ САД - У Спортско-пословном центру "Војводина" (СПЕНС) данас је отворен Фестивал "Од вина до љубави" који се одржава пету годину заредом.
Директор СПЕНС-а Милан Балаћ најавио је да ће у том центру све чешће бити организоване сличне манифестације јер, како је казао, "познато је да је СПЕНС град у граду, и самим тим треба да понуди што више различитих садржаја".
morguefile.com
На Фестивалу "Од вина до љубави" наступа више од 50 излагача, који посетиоцима нуде различите врсте домаћих вина, домаћих пољопривредниих производа, зимнице, салата, сирева и производа домаће радиности. "Намера нам је да на СПЕНС-у оживимо плато на првом спрату и сам први спрат, те да локале у том делу објекта учинимо што интересантнијим за евентуалне закупце", рекао је Балаћ и додао да је у том здању управо издато више од 80 одсто локала. Фестивал "Од вина до љубави" траје пет дана, завршава се 14. фебруара на Дан заљубљених, односно на дан када православна црква обележава празник Светог Трифуна, заштитника винара и винограда, брачне љубави и верности, а манифестација коју организатори посебно истичу одржаће се 13. фебруара од 19 сати, када ће на програму бити избор "Богиње вина".
Виноградари и винари Сремских Карловаца окупили су се 14. фебруара, на огледном добру Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру
Кум славе Новица Миљковић симболично је орезао први чокот винове лозе, Фото: Б.
и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у тамошњем насељу Дудара да заједно са стручњацима ове научне куће и гостима прославе свог заштитника, Светог Трифуна. Тринаест година заредом они се на овај дан састају у винограду да би у духу древне традиције српског надрода и православља присуствовали чину освећења винове лозе, свечано орезали први чокот у овој години и полили га вином да би повратио снагу после исцрпљујуће зиме и почео на пролеће да буја. Чин освећења, уз молитве богу да “избави виноград и његову околину од сваке непогоде, града и снега, мраза и леда, љуте зиме и врелих ветрова, од олује, демона, сваког насртаја, видљивих и невидљивих непријатеља, да би такав у своје време донео род” упутио је протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, који је подсетио на то да је Свети Трифун празник кога црква са радошћу прославља. - Свети мученик Трифун, заштитиник винограда утемељен у нашем народу посебно тамо где се виногради негују као плодоносна врста воћа. И ми смо овде зато да прославимо тај празник - рекао је прота Бранислав Поповић. После резања славског колача и освећења лозе, кум овогодишње виноградарске славе Новица Миљковић симболично је орезао први чокот винове лозе у овој години, мада је орзивање, један од најзначајнијих послова у виноградарству, у доброј мери у карловачким виноградима већ обављен. То потврђује и директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру проф. др Зоран Кесеровић, који каже да је доста и департманских винограда већ орезано. - Прошла година је била доста тешка са великом количином падавина, за око 300 милилитара већом у односу на просечну годину – рекао је Кесеровић. - Ми смо у Институту успели да се изборимо са болестима, тако да смо од оних сорти које су створене у Институту, добили вина доста доброг квалитета. Ниске температуре које су наступиле после топлог периода у децембру и јануару, нису овде нанеле веће штете. Нешто штете је било на Југу Србије. Оно што је добро јесте да је ово лепо време омогућило да се виногради орезују и припреме за вегетацију. Мислим да никад није било толико орезаних винограда пре Светог Трифуна као сада. Након церемоније освећења и орезивања лозе уследила је дегустација вина карловачких винара. Тај део виноградарске славе у Сремским Карловцима, по обичају отпочиње дегустацијом вина кума славе. Прво вино које је јуче отворено био је мерло из 2013. године Новице Миљковића. Током дегустације, на којој су се могле чути и многобројне изреке о вину, присутнима се обратио и пожелео виноградарима успешну и родну 2015. годину покрајински секретар за пољопривреду Бранислав Богарошки. Он је напоменуо да ће Покрајински секретаријат за пољопривреду као и до сада стајати на располагању виноградарима. Истакао је да би помоћ секретаријата ове године требало да буде нешто већа, барем што се тиче опреме за виноградаре и додао да ће од од 1. марта моћи да се пријављују на конкурсе.
З. Милосављевић
BEOGRAD, 22. februara 2015. (Beta) - Srbija ima pogodnu klimu za razvoj vinarstva i vinogradarstva, u kojima leži ogroman privredni potencijal zemlje, ali se ipak ne ulaže dovoljno u tu oblast, ocenili su vinari Srbije na Sajmu vina koji je u toku u Beogradu.
Na Sajmu vina "Beo wine fair", na kome učestvuje više od 140 vinara i vinarija, proizvodjača opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, iz 11 zemalja, vinari iz Srbije složili su se da iako u zemlji nema dovoljno površine pod vinogradima, srpska vina po kvalitetu ne zaostaju za najkvalitetnijim svetskim vinima, što dokazuje uspeh na najprestižnijim svetskim takmičenjima.
Vlasnik vinarije Aleksandrović, koja je dobitnik brojnih svetskih priznanja, Božidar Aleksandrović, rekao je za agenciju Beta da država treba da pomogne vinarima u podizanju zasada vinove loze, opremanju vinarija, da "postavi pravila igre" i usmerava proizvodjače ka kvalitetu.
"Svedoci smo zemalja u okruženju koje veliki akcenat stavljaju na vinogradarstvo, vidimo kako je agresivna kampanja hrvatskih i makedonskih vinarija, iza kojih stoji država, mi smo više prepušteni sami sebi", rekao je Aleksandrović.
On je dodao da postoji "ogroman" privredni potencijal u vinarstvu Srbije, i da se od srpskih vina može napraviti "velika priča" razvojem vinskog turizma.
Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da radi na promociji srpskih vina i brendiranju jedne vinske regije, na primer Šumadije.
"Svedoci smo neverevatnog uspona Toskane kao vinske regije, Pijemonta, Istre u Hrvatskoj. Optimista sam da će Šumadija biti srpska Toskana, biće to jednog dana, a kada, videćemo", rekao je Aleksandrović.
Vinarija Aleksandrović nalazi se u Topoli, ima 75 hektara vinograda i godišnju proizvodnju od 350.000 do 400.000 boca. Od ukupne proizvodnje 25 odsto se izvozi u Japan, Kinu, Rusiju, zapadnu Evropu, Ameriku.
Da država treba više pažnje da obrati na vinare u Srbiji slažu se i predstavnici Kraljevske vinarije, koja je deo Zadužbine kralja Petra Prvog Karadjordjevića na Oplencu.
"Najveći problem vinara u Srbiji jeste to što država ne stoji iza vinara. Možete da odete na štand Hrvatske, Makedonije, i uverite se da u finansijskom i organizacionom smislu iza njihovih vina stoji vlada, a iza nas niko. Vinari iz Srbije ne dobijaju nikakve subvencije", kazao je za agenciju Beta upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog Dragan Reljić.
On je dodao da Srbija može da se meri sa svim svetskim vinarima, i da su najveći svetski stručnjaci visoko ocenjivali kvalitet vina iz Srbije.
Reljić je naveo da Kraljevska vinarija proizvodi oko 40.000 litara vina godišnje, i da je njihova parola "Što manja količina, to veći kvalitet".
Menadžer vinarije "Zvonko Bogdan" iz Subotice Zlatko Živanić ocenio je da svet do skoro nije bio upoznat sa kvalitetom srpskih vina, ali da su u poslednjih pet godina srpske vinarije sve nagradjivanije i sve zapaženije na prestižnim svetskim takmičenjima.
"Na sajmovima u Londonu, Beču, Pragu, Briselu, Italiji, Srbija osvaja sve više zlatnih medalja što otvara vrata svim vinarima iz Srbije. Kada jedan vinar osvoji takvu medalju, najveće beneficije ima on, a posle njega i svi ostali vinari jer to pokazuje svetskoj sceni da se vrhunsko vino proizvodi u Srbiji, a srpskim vinarima daje šansu da nadju distibutera i izadju na svetsko tržište", kazao je Živanić za agenciju Beta.
On je dodao da je vinarija "Zvonko Bogdan" prošle godine povećala proizvodnju za 40 odsto, odnosno da ima 56 hektara vinograda i proizvodi oko 250.000 litara vina godišnje. Izvoze u Crnu Goru, BiH, Hrvatsku, Austriju, Nemačku, Dansku, Češku i Ameriku.
Za štandom vinarije "Zvonko Bogdan", koji je uredjen kao replika sobe na salašu kako bi se posetiocima preneo duh nekadašnjeg života na Paliću i u Vojvodini, rečeno je da turisti i u okviru ponude Turističke organizacije Subotice mogu obići vinariju, ali i prisustvovati brojnim predavanjima, seminarima i degustacijama.
Na Medjunarodnom sajmu vina, koji će na Beogradskom sajmu trajati još danas, biće dodeljene nagrade za najbolje domaće vino, najbolje vino manifestacije i nagrada za najboljeg somelijera.
Wine Expo će ovom prilikom predstaviti više od 30 proizvođača, dva velika konzorcijuma, više od 300 etiketa najboljih italijanskih vina
BEOGRAD - Manifestacija Balkan Wine Expo, koja promoviše italijanska vina na tržištu Balkana, biće održana 5. marta u Belexpocentru u Beogradu.
U organizaciji izdavačke kuće Bako Arijana iz Treviza i njihovog specijalizovanog časopisa "Papageno", Balkan Wine Expo će ovom prilikom predstaviti više od 30 proizvođača vina, dva velika konzorcijuma, preko 300 etiketa najboljih italijanskih vina i šest proizvođača maslinovog ulja. Prema rečima odgovornog urednika časopisa "Papageno" Alvara De Ane, vinska kultura u Srbiji je na zavidnom nivou i naša zemlja trenutno predstavlja stratešku destinaciju za brojne kategorije proizvoda iz Italije. "Ponovo smo u Beogradu jer trenutno u Srbiji postoji najveće interesovanje za italijanska vina, a to nam je dokazao prošlogodišnji uspeh ove vinske manifestacije. Balkan Wine Expo je uspeo da umreži naše proizvođače i vaše distributere i sada možemo s ponosom reći da je, na obostrano zadovoljstvo, ponuda italijanskih vina i rakija u vašim restoranima još veća", rekao je on. Manifestacija će biti otvorena od 10.00 do 20.00 sati i biće namenjena prvenstveno profesionalcima - uvoznicima, distributerima, hotelima, restoranima-kupcima, somelijerima, predstavnicima medija. Oni će imati priliku da probaju više od 300 etiketa vina iz vinarija sa najvećom tradicijom vinogradarstva iz italijanskih regija: Pijemonte, Lombardija, Veneto, Friuli, Toskana, Abruco i Pulja. Prvi put u Beogradu predstaviće se i šest proizvođača maslinovog ulja extravergine. Manifestacija neće biti prodajnog karaktera, ali vina će moći da se degustiraju neograničeno uz kauciranje čaše po ceni od 300 dinara.
[h=1]Дани младог вина[/h]ВРШАЦ - Овог викенда, тачније у суботу, 28. фебруара, у селу Гудурица у општини Вршац, по трећи пут ће се одржати манифестација „Дани младих вина”.
i to mi je umanjilo rod.
-jpg_660x330.jpg)
